Темељ

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Плитки темељи куће наспрам дубоких темеља солитера

Темељ је део грађевинске конструкције који преноси оптерећење од објекта на тло. Дубина фундирања представља вертикално растојање од површине тла до контактне површине темеља и тла. Према дубини темељења (фундирања) разликују се: плитки темељи и дубоки темељи. Област грађевинарстава која се бави темељењем објеката назива се фундирање.

Плитки темељи[уреди | уреди извор]

Плитки темељи преносе оптерећење од конструкције само преко контактне површине темеља. Примењују се уколико је тло на релативно малој дубини испод површине терена довољне носивости и мале деформабилности. Обично се изводе на око метар дубине (на дубини до које тло мрзне, у крајевима у којима има мразева, односно на дубини на којој се налази први постојан слој тла). Постоје различити облици плитких темеља: масивни, тракасти, темељи самци, темељни носачи (контрагреде), темељни роштиљи, темељне плоче.

Масивни темељи[уреди | уреди извор]

Примењују се као темељи масивних грађевинских конструкција као што су бране, мостовски стубови, фабрички димњаци итд. Изводе се углавном од неармираног бетона или, веома ретко, од армираног бетона.

Постављање темеља за кућу

Тракасти темељи[уреди | уреди извор]

Траксти темељи служе за темељење зидова. Као материјал за њихови израду најчешће се користи армирани бетон, а ређе неармирани бетон, камен и опека. Уколико нема промене интензитета оптерећења по дужини зида, њихове димензије се једнаке целом дужином темеља.

Темељи самци[уреди | уреди извор]

Темељи самци се примењују за појединачно темељење стубова скелетних и оквирних конструкција. Најчешће се примењују код индустријских објеката. Изводе се од армираног или неармираног бетона, ређе од камена и опеке.

Темељни носачи (контрагреде)[уреди | уреди извор]

Када су оптерећења велика, темељи самци су великих димензија и на малом међусобном растојању или се чак додирују. У оваквим случајевима се примењују заједнички темељни носачи за више стубова у низу. За овакве темеље се користи и назив контрагреда с обзиром да је распоред концентрисаног и расподељеног оптерећења обрнут у односу на гредне носаче. Код контрагреда концентрисано оптерећење делује вертикално наниже, а расподељено оптерећење (од реактивног оптерећења тла) вертикално навише. Изводе се искључиво од армираног бетона.

Ископавање темеља за нови хотел Вашингтон, Сијетл, 26. новембра 1906

Дубоки темељи[уреди | уреди извор]

Дубоки темељи се примењују за ослањање објекта на дубљи слој тла (или стену) који је бољих физичко-механичких карактеристика од горњег (приповршинског) слоја. Постоје различите врсте дубоких темеља у које спадају: шипови, кесони, бунари, дијафрагме.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Стеван Стевановић (2009): Фундирање грађевинских објеката