Темнићки натпис
Темнићки натпис представља један од најстаријих ћириличких натписа и споменика старословенске писмености на Балканском полуострву, који се одликује лепотом уклесаних слова[1]. Датиран је на крај X или почетак XI века.[2][3] Пронађен је 1910. године у Горњем Катуну код Варварина, а данас је део археолошке збирке Народног музеја у Београду. Сам натпис представља епиграф, попут Хумске плоче из истог доба, уклесан на каменој плочи димензија 19.5 x 19.5 x 5 cm[4] На њему се налазе имена десеторице, од четрдесет, севастијских мученика, а појављује се и облик акузатива једнине именице Бог (бога уместо богь), карактеристичан за српску редакцију старословенског језика[1].
Кратак текст садржи имена десеторице светих севастијских мученика: Ксантије, Сисиније, Леонтије, Мелитон, Севериан, Филоктимон, Ангије, Ираклије, Екдикт, Кирион и молбу: молите Бога за нас!.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
- Почеци словенске писмености
- Хумска плоча (X—XI век)
- Плоча судије Градише (XII век)
- Натпис на плочи у Полицама крај Требиња (друга половина XII века)
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 Александар Милановић, „Кратка историја српског књижевног језика“, Београд. 2004. ISBN 978-86-17-11104-3.
- ^ Темнићки натпис (Народни музеј)[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Јован Деретић, „Кратка историја српске књижевности“ (I Стара књижевност)
- ^ Јасика (www.turizam-krusevac.org.rs) Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Темнићки натпис, један од најстаријих споменика старословенске писмености са територије Србије писан ћирилицом, чува се у Збирци античких и средњовековних епиграфских споменика. Плоча од кречњака откривена је у близини школе у селу Горњи Катун код Варварина, у округу Темнић у Поморављу, а набављена за Народни музеј 1909. године. Споменик представља загонетку у науци јер на месту налаза накнадним истраживањима нису откривени остаци грађевине, а палеографска и језичка анализа текста пружиле су малобројне податке. Натпис на плочи уклесан је вешто обликованим словима уставне ћирилице у седам редова. Кратак текст садржи имена десеторице светих севастијских мученика: Ксантије, Сисиније, Леонтије, Мелитон, Севериан, Филоктимон, Ангије, Ираклије, Екдикт, Кирион и молбу: молите Бога за нас! О првобитној намени плоче и месту на којем је стајала мишљења истраживача су различита. Поједини сматрају да садржина и облик натписа упућују на претпоставку да је била уграђена у часну трпезу цркве којој је припадала, док су други мишљења да је са још три плоче, са именима осталих тридесет мученика, чинила целину. Познато је веровање средњовековних градитеља у чудотворне моћи четрдесет севастијских мученика, чијим су се исписивањем имена и осликавањем ликова, поједини делови грађевине штитили од рушења. Према палеографским одликама писма и језичкој анализи текста већина истраживача сматра да Темнићки натпис потиче из 11. века. Овај епиграф, анонимног клесара, према ортографској анализи показује сличност са свим старословенским ћириличким споменицима и сведочи да је на нашем тлу ћирилица, поред глагољице, била рано у употреби. Веселинка Нинковић, музејски саветник Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2014), Приступљено 25. 4. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Темнићки натпис. |
- Ћирилица и први записи (Б92)
- Два тумачења „Темнићког натписа” (Каленић, број 1-6/1993, стр. 19-20)[мртва веза]
 | Овај чланак везан за књижевност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |