Тенис се у почетку делио на аматерски и професионални. Професионалцима због својих уговора није било дозвољено учешће на аматерским турнирима. Од пролећа 1968. године тенис улази у „отворену еру”, односно бива доступан једнако и за аматере и професионалце. На почетку ове ере коегзистирало је неколико управљачких тела, која су често била у сукобу и неретко бранила својим играчима да учествују на турнирима других организација. До консолидације долази настанком АТП (Асоцијација тениских професионалаца) и ВТА (Женска тениска асоцијација) које и дан данас управљају професионалним тенисом и организују већину турнира. Поред ових, једина преостала релевантна тениска организација је ИТФ (Међународна тениска федерација) под чијим окриљем се одржавају Гренд слем турнири, Дејвис куп, Фед куп, јуниорски турнири, турнири на Олимпијским играма и турнири најнижих категорија (фјучерси и сателити) који иначе служе као темељ за појаву и каснији пробој на ранг листама.[1]
Прво такмичење које је било отворено за професионалце је одржано 28. априла 1968. године у Вест Хантс клубу у Борнмуту, Енглеска, док је први отворени Гренд слем турнир био Ролан Гарос који је почео 28. маја 1968. године.
Од 1990. године асоцијација сваке године организује светску тениску турнеју за мушкарце (АТП турнеја). Након промена из 2009. и име је промењено у АТП светска турнеја.[2]
Ово су неке значајније статистике и рекорди од почетка „отворене ере” у тенису.
Такмичење одржано 1968. у Паризу је први Гренд слем турнир на којем је дозвољено заједничко учешће аматера и професионалаца чиме је званично почела отворена ера у тенису.
Ролан Гарос је данас једини Гренд слем турнир који се одржава на шљаци. Уједно, то је и ГС турнир који је најдуже одолевао променама, па је последњи поставио кров и рефлекторе (2020.), увео тајбрејк у петом сету (2022.), као и електронску проверу поена (од 2025.)