Пређи на садржај

Теобалд I од Наваре

С Википедије, слободне енциклопедије
Теобалд I од Наваре
Теобалд I од Наваре
Лични подаци
Датум рођења(1201-05-30)30. мај 1201.
Место рођењаТроа, Краљевство Француска
Датум смрти8. јул 1253.(1253-07-08) (52 год.)
Место смртиПамплона, Краљевина Навара
ГробКатедрала у Памплони
СупружникGertrude of Dagsburg, Агнес од Божеа, Маргарета од Бурбона, краљица Наваре
ПотомствоБланка од Наваре, војвоткиња Бретање, Теобалд II од Наваре, Beatrice of Navarre, Енрике I од Наваре, Маргарета од Наваре, Duchess of Lorraine, Gil de Rada
РодитељиТибо III од Шампање
Бланка Наварска
ДинастијаШампањ,
(огранак династије Блоа)
краљ Наваре
Период1234 - 1253.
ПретходникСанчо VII од Наваре
НаследникТеобалд II од Наваре
гроф Шампање
Период1201 - 1253.
ПретходникТибо III од Шампање
НаследникТибо V од Шампање

Теобалд I од Наваре или Тибо IV од Шампање[1] (фр. Thibaut[1]; 30. мај 1201, Троа - 8. јул 1253, Памплона) био је краљ Наваре[1] (1234—1253) и гроф Шампање[1] (1201—1253) из династије Шампањ (огранак династије Блоа).

Био је син[2] богатог[3] француског племића Тиба III, грофа Шампање и Бланше и кћерке наварског краља Санча VI и сестре другог наварског краља Санча VI.

После смрти свог ујака 1234. године преузео је наварски престо[2] и на власт у њој довео нову династију, династију Шампањ.

Папа је 1239. године почео да проповеда нов крсташки поход. Теобалд се одазвао папином позиву и заједно са својим старим пријатељем, бившим војводом Бретање Пјером Моклериком, кренуо у Палестину. Искрцао се у Акри и после угодне зиме у њој и неколико чарки са муслиманима закључио је чак и пробитачније примирје од примирја немачког цара Фридриха и вратио се кући задовољан. Теобалд и Пјер су превише журили тако да нису успели да спроведу у дело свој уговор са султаном па је њихов посао довршио син енглеског краља Хенрија III, Ричард, ерл Корнвола[4]. Али, бесконачни раздори и међусобни ратови нису дали крсташима у Светој земљи могућност да то искористе.[5]

Теобалд је, захваљујући чувеним[6] Шампањским сајмовима, био међу најбогатијом властелом у Француској.[3] Шампања која се тада простирала између горњег тока Соме и притока Рајне, Сене и Лоаре, је од давнина била претворена у велику пијацу. У неколицини његових градова, као што су били Троа и Лањи на Марни, одржавани су сајмови. Теобалд је одређивао место где ће се сајам одржати, подизао тезге, обезбеђивао наоружане људе да одржавају ред и судије да решавају спорове и успостављао мењачнице новца да воде рачуна о великом броју различитих валута које су доносили трговци из многих земаља. Време одржавања сајмова распоредио је тако да је један обично био у току у његовим земљама. Сами сајмови били су пажљиво организовани. Сваки дан био је предвиђен за трговање одређеним производом или групом производа. У данима трговања новац није мењао руке, али рачуни су пажљиво вођени. Онда би, последњег дана, сви трговци донели свој новац у мењачницу, заменили га за званичну валуту сајма, тројску ливру, и подмирили рачуне. Теобалд је наплаћивао царине за сву робу продату на сајму, изнајмљивао тезге по високим ценама, убирао новчане казне изречене за кршење правила сајма и узимао приходе од рада мењачнице. Он је користио овај новац да прошири своју власт и унапреди пословање сајма. Властелинима дуж главних путева којима су трговци стизали на сајмове нудио је феуде у новцу, тј. годишњу плату, у замену за заклетву верности и прихватање прихватање службе која се превасходно састојала у заштити трговаца на путу ка његовим сајмовима.

Сајмови у Шампањи постали су место где су се састајали трговци из Италије и са севера. Италијани су допремали робу из Италије попут тканина, квалитетних мачева и величанствених бојних коња из Ломбардије.[7] Такође су доносили свилене тканине, шећер и зачине које су набављали у Сирији.[8] Људи са далеког севера допремали су крзна, мед и остале производе великих шума. Из Фландрије су стизале фландријске тканине, а из Енглеске драгоцени калај. Ови сајмови су тада били најважније пијаце у западној Европи.

Кнежеви и великаши углавном су непосредно куповали на сајмовима.[9]

Теобалд је имао два сина: Теобалда и Енрикеа, будуће грофове Шампање и краљеве Наваре.[2]

Умро је 8. јула 1253. године у Памплони. Наследио га је син Теобалд.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
Преци Теобалд I од Наваре
16. Стефан од Блоа (крсташ)
8. Теобалд II од Шампање
17. Адела Нормандијска
4. Хенри I, гроф Шампање
18. Engelbert, Duke of Carinthia
9. Матилда Корушка
19. Uta of Passau
2. Теобалд III од Шампање
20. Луј VI
10. Луј VII
21. Аделаида од Савоје
5. Марија од Француске, грофица од Шампање
22. Вилијам X Аквитански
11. Елеонора од Аквитаније
23. Енора од Шатлроа
1. Теобалд I од Наваре
24. Рамиро Санчез, господар Монзона
12. Гарсија Рамирез од Наваре
25. Кристина Родригез
6. Санчо VI од Наваре
26. Gilbert of L'Aigle
13. Margaret of L'Aigle
27. Juliana du Perche
3. Бланка Наварска
28. Raymond of Burgundy
14. Алфонсо VII од Леона и Кастиље
29. Урака од Леона и Кастиље
7. Санћа од Кастиље, краљица Наваре
30. Рамон Беренгер III
15. Беренгарија од Барселоне
31. Douce I, Countess of Provence

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Пејнтер 1997, стр. 590.
  2. ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 558.
  3. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 280.
  4. ^ Пејнтер 1997, стр. 251.
  5. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 212.
  6. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 229.
  7. ^ Пејнтер 1997, стр. 258.
  8. ^ Пејнтер 1997, стр. 258-259.
  9. ^ Пејнтер 1997, стр. 259.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Теобалд I од Наваре на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теобалд_I_од_Наваре&oldid=29775837”