Теодорос Ангелопулос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Теодорос Ангелопулос

Тео Ангелопулос у Атини 2009.
Тео Ангелопулос у Атини 2009.

Датум рођења 27. април 1935.
Место рођења Атина (Грчка Грчка)
Датум смрти 24. јануар 2012.(2012-01-24)(76 год.)
Место смрти Пиреј (Грчка)
Друга имена Тео Ангелопулос
Супружник Фиби Економопулу (од 1980)
IMDb веза

Теодорос Ангелопулос (грч. Θεόδωρος Αγγελόπουλος), познат и као Тео Ангелопулос (27. април 1935. — 24. јануар 2012.) је био грчки филмски режисер, сценариста и продуцент, добитник бројних филмских награда на фестивалима широм света.

Биографија[уреди]

Ангелопулоса сматрају класиком грчког интелектуалног филма који је захваљујући њему постао познат и светској јавности. Почео је са краткометражним филмовима 1963. и на почетку се углавном бавио историјом Грчке, као у трилогији „Дани 1936” из 1972, „Путујући глумци1975. и „Ловци” 1977, кроз које приказује новију грчку историју. Каснија остварења, која су му донела и светску славу, бавила су се како грчком митологијом, тако и савременим политичким темама.

Био је један од чланова жирија на 28. Берлиналу 1978. године.[1]

У богатој каријери која је трајала четрдесет година добио је бројна признања, од којих је свакако највећа Златна палма на Канском филмском фестивалу за филм „Вечност и један дан1998. године.

Добијао је награде и на Берлинском форуму, Мостри, Јапану. Експериментални филм „Александар Велики” добио је 1980. награду „Златни лав” у Венецији, док је за „Предели у магли” добио сребро на Венцијанском фестивалу 1988. „Прекинути корак роде1991. награђен је у Болоњи и на фестивалу у Сиднеју. За филм „Поглед Одисеја” припала му је посебна награда критике на Канском фестивалу 1995.

После освајања „Златне палме” у Кану 1998. за филм „Вечност и један дан”, чувени грчки режисер скренуо је на себе пажњу и филмовима, „Плачући луг”, „Прашина времена” снимљен 2008. и „Невидљиви свет” 2011. Британски филмски критичари Дерек Малколм и Дејвид Томсон су Ангелопулоса прогласили за једног од највећих светских режисера.[2][3]

Правник по образовању, Ангелопулос је радио и као новинар и филмски критичар, био је оснивач часописа „Савремени филм”. Био је почасни професор Бриселског универзитета, и Универзитета у Есексу, Нантера у Паризу. Његов препознатљив стил били су лагани, дуги кадрови, епизоде праћене нарацијом као што је, рецимо, његов филм „Путујући свирач”, сцене доведене до перфекције.

Током снимања филма „Друго море“ у Пиреју, на њега је приликом преласка улице налетео мотоцикл и нанео му тешке телесне повреде. Преминуо је од последица удеса 24. јануара 2012. године.[4] Очевици кажу да се све одиграло у секунду: 77-годишњи Ангелопулос је у сумрак, негде око 19 часова прелазио коловозну траку прометне саобраћајнице у јужном предграђу како би нешто објаснио глумцима када је на њега налетео мотор. Режисер је одмах превезен у болницу али су повреде биле врло тешке и лекари који су се за његов живот борили неколико сати, нису успели да га спасу.[5]

Филмографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. "Berlinale 1978: Juries". berlinale.de., Приступљено 26. 1. 2012.
  2. Derek Malcolm (2000-06-15). "Theo Angelopoulos: The Travelling Players". London: Guardian Unlimited., Приступљено 26. 1. 2012.
  3. Thomson, David (2002). The New Biographical Dictionary of Film. Alfred A. Knopf. pp. 21–22. ISBN 0-375-41128-3. 
  4. РТС Магазин: Погинуо режисер Тео Ангелопулос. Среда, 25. јануар 2012.
  5. Ј. Павловић-Стаменић. Преминуо редитељ Тео Ангелопулос. Политика/Култура. Објављено 25. јануара 2012.

Литература[уреди]

  • Thomson, David (2002). The New Biographical Dictionary of Film. Alfred A. Knopf. pp. 21–22. ISBN 0-375-41128-3. 
  • Horton, Andrew (1999). The Films of Theo Angelopoulos: A Cinema of Contemplation. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01005-2. 
  • Syska, Rafał (2008). Poetry of Pictures: Theo Angelopoulos Films. Kraków: Rabid. ISBN 978-83-60236-34-5. 

Спољашње везе[уреди]

Портал Део Википедије посвећен темама везаним за филм.

Са других Викимедијиних пројеката: