Теодор Тирон
Свети Теодор Тирон (умро 17. фебруара 306.) је хришћански светитељ и великомученик. Овај светитељ је први светац-заштитник града Венеције.
Биографија[уреди | уреди извор]
Као регрут ступио је у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији (данашња Турска), када је отпочело гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином.[1] У граду Ираклији постао је војвода, познат по исповедању хришћанске вере које је сведочио строгим побожним животом. Због свег уважавања у народу које је стекао замерио се цару Лицинију.[2] Пошто Теодор Тирон није крио да је и он хришћанин, по наредби царевој осуђен је и затворен у тамницу. Тамница је затворена и запечаћена јер је судија желео да остави Теодора да умре од глади. У хришћанској традицији помиње се да му се у тамници му се јави Исус Христос и охрабрио га говорећи: "Не бој се Теодоре, ја сам са тобом. Не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са мном на небесима." Такође хришћани верују да се у том часу јавило мноштво анђела у тамници и да се цела тамница осветлила, а да су стражари видели анђеле обучене у бело и да су се врло уплашили.
После тога је свети Теодор изведен из тамнице, мучен и на смрт осуђен. Бачен је у ватру. Убијен је по заповести Лицинијевој 306. године.[3]
Али свето тело није могло изгорети у огњу. Једна побожна жена Евсевија је његове мошти измолила од Публија Игемона и однела у свој град Ивхаистски. Ту је светитељ сахрањен, а над гробом подигнута црква, њему у спомен. Много векова касније мошти Св. Теодора Тирона пренете су у Влашку, па одатле у Срем.[4] Његове мошти се од почетка 16. века налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој гори.
Српска православна црква слави га 17. фебруара по црквеном, а 2. марта по грегоријанском календару,[5] док га римокатоличка црква слави 9. новембра.
Православна црква прославља светог мученика Теодора Комоговинског заједно са светим Теодором Тироном, на дан који се назива Теодорова субота, оносно, прва субота у Васкршњем посту.
Галерија[уреди | уреди извор]
Христофор Жефаровић - Св. Теодор Стратилот и Св. Теодор Тирон, 1741.
Свети Теодор Тирон у цркви Св. пророка Јеремије, Милошево (савремена црквена иконографија)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Свети великомученик Теодор Тирон”. Православна црква. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ "Српски сион", Карловци 1899.
- ^ „Свети великомученик Теодор Тирон”. СПЦ. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Иринеј Радић: "Повјест кратка о фрушкогорском обштежитељном манастиру Хопову", Будим 1847.
- ^ „СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ТЕОДОР ТИРОН; ВЕЛИКЕ ЗИМСКЕ ЗАДУШНИЦЕ”. Црква Уб. Приступљено 5. 2. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог, Николај Велимировић
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог за 17. фебруар (2. март) (језик: српски)
- Житије Светог Теодора Тирона (језик: руски)