Теодосије II Цариградски
| Теодосије II Цариградски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Христијанополис, Крит, |
| Датум смрти | после 1776. |
| Место смрти | Константинопољ, |
| Религија | Православље |
| Патријарх васељенски | |
| Године | 11. април 1769. – 16. новембар 1773. |
| Претходник | Мелетије II Цариградски |
| Наследник | Самуило Цариградски |
Теодосије II Цариградски (грч. Θεοδόσιος), лаичким презименом Христијанополис (Χριστιανοπουλος), био је васељенски патријарх Цариграда између 1769. и 1773. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је на Криту, где је био отац игуман. Служио је као старешина цркве Светог Ђорђа у Цариграду. Касније је изабран за епископа Јерисоса и Свете Горе, а 1767. године за митрополита Солунског. За патријарха је изабран 11. априла 1769. године, у време када су хришћани били прогоњени након повлачења руских снага након Орлове побуне. Многи хришћани су помагали Русима, следећи наговоре бившег патријарха Серафима II Цариградског и других свештеника. Теодосије II је уложио напоре да спасе манастире Свете Горе од рушења, ослободио је затворенике, подржавао је школе и манастире и, у сарадњи са јерусалимским патријархом Софронијем V Јерусалимским, успео је да задржи Свету земљу под јурисдикцијом Источне православне цркве. На крају, покушао је да понуди помиритељско решење[1] за питање Коливада Свете Горе Атонске.
Теодосије II је био приморан да поднесе оставку 16. новембра 1773. године, након сплетки митрополита пруса, Мелетија. Повукао се у манастир Камариотиса у Хејбелијади. Године 1776, након што је потпуно изгубио вид, вратио се у Цариград, где је живео до своје смрти.
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ "οἱ μὲν ἐν Σαββάτῳ τελοῦντες τα τῶν ἀποιχομένων μνημόσυνα καλῶς ποιούσιν, ὡς τὴν ἀρχαίαν παράδοσιν τῆς Ἐκκλησίας φυλάσσοντες, οἱ δὲ ἐν Κυριακῇ οὐχ ὑπόκεινται κρίματι [...] Περὶ δὲ τοῦ πυκνότερον ἢ βραδύτερον προσέρχεσθαι τὴ μεταλήψει τῶν ἀχράντων μυστηρίων, φαμέν, ὅτι χρόνος μὲν οὐχ ἄριστοι, ἀναγκαῖα δὲ πάντως ἡ διὰ τῆς θείας μετανοίας καὶ ἐξομολογήσεως προετοιμασία. Καὶ οἱ μὲν ἐν τῇ ἀρχῇ τοῦ κηρύγματος χριστιανοὶ προσήρχοντό τη τῶν θείων μυστηρίων μεταλήψει καθ ἐκάστην Κυριακήν, οἱ δὲ μετὰ ταῦτα ἐν τεσσαράκοντᾳ ἠμέραις προευτρεπιζόμενοι διὰ τῆς μετανοίας, οὕτω προσήρχοντο. Διὸ ἕκαστος, εἰ ἄξιος, παραβαλλέττω ἑαυτὸν ἐν τοὶς πρώτοις, εἰ δὲ μή, τοὶς δευτέροις, καὶ τοῦτο γὰρ μακαριστὸν [...] Κατὰ γοῦν τὸν θεῖον Ἀπόστολον, δοκιμαζέτω ἄνθρωπος ἑαυτὸν καὶ οὕτως ἐκ τοῦ ἄρτου ἐσθιέτω καὶ ἐκ τοῦ ποτηρίου πινέτω".
Литература
[уреди | уреди извор]- Οικουμενικο Πατριαρχειο .
- Διονύσιος Δ. Βαλαής (D. D. Valais), Ο Μητροπολίτης Θεσσαλονίκης Θεοδόσιος Β΄ (Theodosius II of Constantinople) (1762–1769), Επιστημονική Επετηρίδα της Θεολογικής Σχολής του Α.Π.Θ., Νέα Σειρά, Τμήμα Θεολογίας, Τιμητικό Αφιέρωμα στον ομότιμο καθηγητή Ιωάννη Χρ. Ταρνανίδη (Scientific Annals of the Theological School of the Aristotle University of Thessaloniki, New Series, Theology Department, Honorary Tribute to Professor Emeritus J. C. Tarnanidis), 17 (2007–2008), p. 15–46.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
