Теокрит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Теокрит

Теокрит (грч. Θεόκριτος) (рођен око 300. године прије н. е., Сиракуза, Сицилија – умро након 260. године прије н. е.), је био грчки пјесник, творац поезије пастореле. Његове пјесме су називане идилама („пјесмицама”).

О Теокритовом животу нема посебних информација поред оних које се могу закључити на основу његове поезије. Живио је на Сицилији и у одређеним периодима на грчком острву Кос и у Александрији, а вјероватно и на Родосу. Сачуване пјесме Теокрита су пастореле у којима се опонашају различити сеоски и урбани амбијенти, кратке епске и лирске пјесме и епиграми.

Ипак, пастореле су најкарактеристичнија и најутицајнија Теокритова дјела. У њима пастири дозивају нимфе и такмиче се у пјевању са својим супарницима. Њима се инспирисао Вергилије и касније многи пјесници и писци драма ренесансе и писци енглеских пасторелних елегија. Његова најпознатија дјела су Тирсис (Идила 1), оплакивање Дафниса, првог пјесника пастореле који је умро од неузвраћене љубави; Киклоп, хумористички приказ ружног Полифема који се узалудно покушавао дочепати нимфе Галатеје; Талисија (Светковина жетве, Идила 7) у којој је описан фестивал жетве на острву Кос.