Теорија радне вредности

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Теорија радне вредности је економска теорија која тврди да је цена сваке робе примарно одређена квантитетом и квалитетом утрошеног минулог и живог рада, објективно утрошених фактора производње (капитала и рада) у њеном стварању, тј. самом вредношћу робе. Између цене и вредности робе не постоји унапред дата подударност. Посредством тржишног механизма долази до сталног, већег или мањег, одступања цена од вредности. Таква размена назива се нееквивалентна размена.

Теорија радне вредности се обично повезује са марксистичком економијом, иако се појављује и у теоријама ранијих класичних либералних економиста као што су Адам Смит и Дејвид Рикардо, а касније и у анархистичкој економији. Смит је видео цену робе у смислу рада који купац мора да потроши да би је купио, што одражава концепте колико радна снага може, на пример, да уштеди купцу.

Теорија радне вредности је централна за марксистичку теорију, која тврди да се радничка класа експлоатише у капитализму и раздваја цену и вредност. Маркс никада није поменуо своју теорију вредности као "радну теорију вредности" чак и једном. Неокласична економија тежи да негира потребу за теоријом радне вредности, уместо тога концентрише се на теорију о ценама коју одређује понуда и потражња.

Литература[уреди]

  • G. A. Cohen - 'The Labour Theory of Value and the Concept of Exploitation'.