Теорије о пореклу вишећелијских организама

Из Википедије, слободне енциклопедије

Познато је да се све животиње могу подијелити на једноћелијске и вишећелијске. О поријеклу вишећелијских постоји већи број теорија јер нема материјалних доказа, у виду фосила, који би потврдили неку од теорија. Најприје су настале једноћелијске животиње, а затим од њих су настале и вишећелијске. Иако има доста теорија, данас у свијету преовладавају двије хипотезе о поријеклу вишећелијских организама.

Прва теорија[уреди]

Прву теорију је поставио њемачки зоолог Ернест Хекел (1874), коју је касније модификовао руски научник Мечников (1882). Према Хекеловом размишљању вишећелијске животиње су настале од предака данашњих колонијалних бичара сличних волвоксу. То значи да су вишећелијски организми настали удруживањем једноћелијских бичара у колоније, унутар којих је дошло до подјеле рада. И данас међу бичарима налазимо такве организме. Такви организми су били грађени од више хиљада ћелија са бичевима које заједнички граде лоптасту колонију која подсјећа на стадијум развоја оплођеног јајета вишећелијских животиња - бластулу. Колонија настаје узастопним диобама једне ћелије. Волвокс је послужио Хекелу као посредни доказ та његову хипотезу. Код вишећелијских животиња из бластуре се форима гаструла. Пошто су бластула и гаструла опште појаве у ембрионалном развоју вишећелијских животиња, Хекел је у томе видио понављање фаза, кроз које су прошли вишећелијски организми у току еволуције. Хекел сматра да су се прогресивном еволуцијом од дупљара развиле остале вишећелијске животиње јер су дупљари радијално симетрични организми и од њих су се, према Хекелу, развили билатерално / двобочно симетрични организми. Дакле, Хекелова теорија се заснива на упоредно-морфолошким доказима и чињеници да различите вишећелијске животиње имају у току развића сличне стадијуме ембрионалног развоја.

Врста бичара

Истраживања после Хекела[уреди]

Истраживања после Хекела су показала да жарњаци у току развоја немају стадиј гаструле па је његова теорија нешто измјењена и као такву је прихватају многи стручнаци. Мечников је допунио Хекелову теорију. Он сматра да је вјероватно предак вишећелијских животиња нека колонијална праживотиња која нема шупљине. Према Мечникову, развој уста и цријева је настао касније послије периода гаструлације при чему је унутрашњост била испуњена ћелијама. Прапредак се хранио испуштањем цитоплазматичних израштаја којима је увлачио хранљиве материје у ћелије. Овим допунама је Хекелова теорија једина цјеловита теорија о проијеклу вишећелијских животиња јер се дошло до принципа да организми у свом индивидуалном развићу понављају историјски ток врсте којој припадају.

Мечников

Друга теорија[уреди]

Другу теорију је поставио зоолог Јован Хаџи и по њој су преци вишећелијских организама били измрли вишеједарни трепљари које налазимо и данас. Он сматра да се међу трепљарима налазе билатерално симетрични једноћелијски организми са више једара. Хаџи сматра да се такве вишеједарне јединке трепљара нису издијелиле на више ћелија и да су од таквих организама настали вишећелијски организми и то тако што се цитоплазма око једара издијелила па је од једне ћелије настао већи број ћелија са једрима. На основу Хаџијеве теорије о поријеклу вишећелијских животиња, најприје су од праживотиња настале билатерално симетричне најједноставније вишећелијске животиње, од којих су се на једној страни прогресивно развиле остале билатерално симетричне животиње, а на другој страни регресивном еволуцијом радијално симетричне најједноставније животиње. Хаџијева теорија је заснована на сличностима одраслих ступњева док се ембрионалним ступњевима придавала веома мала пажња. Због недостатка фосилних доказа нема јединственог мишљења о томе како су постале вишећелијске животиње. Развојем науке ове теорије ће се допуњавати.

Трепљари


Извор[уреди]

Књига из биологије за седми разред; ЈП "Завод за уџбенике и наставна средства" а.д. Источно Ново Сарајево 2013