Тепидаријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тапидаријум из Помпеје
На плану терми из Помпеје тепидаријум је означен у доњем десном делу

Тепидаријум (лат. tepidarium) или просторија са топлим кадама једна је од просторија Римског купатила — терми чија је основна намена аклиматизација тела купача између хладних и врелих просторија и базена.[1]

Порекло назива[уреди]

Тепидаријум или tepidarium је латинска реч настала од глагола tepeo (бити топао, млак). За ову просторију у купатилу користи се и израз cella media, због средишњег положаја просторије уоквиру купатила.

Намена и карактеристике[уреди]

Купач је користио тепидаријум за:

  •  прилагођавање температуре тела пре или после врелог базена,
  • прање пред врело купање,
  • седење на клупи у топлом простору
  • масажу након купања (мада је за то понекад постојала и посебна просторија, ункторијум (лат. unctorium).
  • пресвлачење — као свлачионица или салон у зимском периоду.

По свом архитектонском изгледу тепидаријум може бити различитог облика, оријентисана према југу или западу. Мањих је димензија од фригидаријума и калдаријума и углавном се налази између њих, мада се понекад налази и између аподитеријума или фригидаријума и сауне или судаторијума.

Тепидаријум је могао имати једну или више када, које су углавном позициониране у за то посебно грађеним нишама.

Таван тепидаријум је најчешће засвођен, а простор је првобитно био грејан уз помоћ мангала. Касније је загреван помоћу подног грејања (suspensura) и још касније, зидног грејања (tubulatio).

Витрувије у једном свом делу помиње да тепидаријуми треба да добијају светлост са северозапада или југа, јер се ове просторије најчешће користе у поподневним часовима, када је Сунце у зениту.[2]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 114.
  2. ^ Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 155.-156.

Литература[уреди]

  • Лаловић, Јовановић и Ружић 1997 - Анка Лаловић, Светозар Јовановић, Мира Ружић, Ромулијана - Гамзиград. Касноантичка утврђена палата. Терме, Старинар н. с. 48, Београд, 199-208.

Спољашње везе[уреди]