Теретни уговори

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Теретни уговори су они код којих једна страна даје накнаду за корист коју од друге стране добија (нпр. уговор о купопродаји, уговор о закупу, уговор о зајму с каматом, уговор о делу).

У највећем броју случајева сви двострано обавезни уговори су истовремено и теретни. Међутим, уговори који су некада схватани као реални а данас консенсуални могу бити двостранообавезни а доброчини (нпр. уговор о послузи – није предвиђен у ЗОО а у Скици Михаила Константиновића је дефинисан као уговор о посуди. Али ако је у једном правном систему прихваћена концепција о реалним уговорима они су увек једнострано обавезни а могу бити теретни.

Значај[уреди]

  1. За теретне уговоре углавном важи правило консенсуалности при закључењу уговора.
  2. Код теретних уговора постоји одговорност преносиоца за материјалне и правне недостатке испуњења.
  3. Могућност раскида и поништаја теретног уговора је мања него кад је у питању доброчин уговор.
  4. Тужба actio Pauliana се другачије употребљава у зависности да ли је уговор теретан или доброчин.
  5. Један од услова за стицање од невласника је и да је посао на основу којег се ствар стекла теретан.
  6. Теретни уговори се тумаче у смислу који обезбеђује правичан однос узајамних давања.
  7. У привредном праву постоји претпоставка теретности: само се теретни послови сматрају привредним пословима.
  8. У финансијском праву су различите пореске стопе у зависности од тога да ли је уговор теретан или доброчин.

Литература[уреди]

  • Јаков Радичић: Облигационо право, Београд 2004
  • Слободан Перовић: Облигационо право, Београд 1982