Тесак
Тесак (рус. Теса́к, енгл. Fascine knife), руски термин који се користио у српској и југословенској војсци до Другог светског рата. Означава веома дуг и тежак војнички нож, бајонет или кратку пешадијску сабљу, која се могла употребити као алатка за сечење дрвета, растиња и прућа (за огрев, пробијање пута или прављење фашина).
Дефиниција
[уреди | уреди извор]Речник Матице српске из 2011. дефинише тесак као тежак и широк нож који се носи у корицама о пасу (као geo раније војничке опреме).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]У Србији
[уреди | уреди извор]
Прва употреба тесака у Кнежевини Србији забележена је 1840. године, када је из Русије увезено 2.000 пушака кремењача са бајонетима, 2.000 пешадијских тесака (сабља М1817) и 400 сабаља (М1809 и М1826) за наоружање српске стајаће војске.[2] Ови тесаци су најпре били део наоружања пешадинаца (гренадира) стајаће војске, а касније (после оснивања Народне војске 1861) били су подељени артиљерцима, војним музичарима, добошарима Народне војске и питомцима Војне академије.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Вујанић 2011, стр. 1290.
- ^ Мијић (2. део) 1994, стр. 225.
- ^ „Akademci bez sablji”. oruzjeonline.com (на језику: хрватски). 2021-06-28. Приступљено 2025-04-20.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вујанић, Милица (2011). Речник српскога језика (PDF). Нови Сад: Матица српска. стр. 1290.
- Мијић, Иван (1994). „Хладно оружје војске кнежевине Србије (1804-1881)” (PDF). ЗБОРНИК ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА СРБИЈЕ 1994.. 28: 189—224.
- Мијић, Иван (1994). „Хладно оружје војске кнежевине Србије (1804-1881)” (PDF). ЗБОРНИК ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА СРБИЈЕ 1994.. 28: 225—267.