Тесла (компанија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тесла
Јавна компанија
Делатност
Основано1. јул 2003. год.; пре 16 година (2003-07-01)[1]
Оснивачи
СедиштеПало Алто, Калифорнија, САД
Руководиоци
Производи
ПриходРаст 21,461 милијарди доларa (2018)
Оперативни приход
Раст -0,388 милијарди долара (2018)
ПрофитРаст −0,976 милијарди долара (2018)
Број запослених
45.000[3] (2018)
Веб-сајтwww.tesla.com

Тесла (енгл. Tesla, Inc.)(бивше Тесла Моторс) је аутомобилска и електроенергетска компанија са седиштем у Пало Алту у Калифорнији.[4] Предузеће се бави производњом електричних возила и, кроз своју подружницу SolarCity, производњом соларних панела. Тесла продаје Модел С,[5] Модел Икс,[6] и Модел 3[7] аутомобиле и прима резервације за Модел Y,[8] Родстер (2020),[9] и Семи[10] возила. Тесла такође продаје Powerwall,[11] Powerpack,[12] и Megapack[13] батерије, соларне панеле, соларне црепове и сличне производе. Тесла поседује више фабрика за производњу и састављање, посебно Гигафабрику 1[14] близу Рина у Невади, која производи батерије и погонске јединице, и главно постројење за производњу возила Тесла Фабрика[15] у Фримонту у Калифорнији. Гигафабрика 2,[16] у Буфалу у Њу Јорку, производи соларне ћелије, а Гигафабрика 3, која се тренутно гради у Шангају у Кини, ће производити Модел 3 од краја 2019, а касније и Модел Y.

Фирма је основана 2003. године од стране инжeњера Мартина Еберхарда и Марка Тарпенинга, под именом Тесла Моторс. Име компаније је узето у част научника и инжењера Николе Тесле. У раној првој рунди финансирања, компанији су се придружили Илон Маск, Ј. Б. Страубел и Иан Рајт, којима је ретроактивно дозвољено да се називају суоснивачима компаније. Маск, који је бивше био председавач и који је тренутно генерални извршни директор, је рекао да је предвидео Тесла Моторс као технолошку компанију и као независног произвођача аутомобила, са коначним циљем да нуди електричне аутомобиле на приступачним ценама за просечног потрошача. Тесла Моторс је скратила своје име на Тесла у Фебруару 2017.

Историја[уреди]

Српски научник и изумитељ асинхроног мотора Никола Тесла

Фирма Тесла Моторс је настала уједињењем неколико људи, на челу са Илоном Маском, већинским власником. Име Тесла је баш узето јер је Никола Тесла пре скоро 150 година сам произвео асинхрони трофазни мотор, који се могао понашати и као генератор у истом тренутку. Баш такав мотор су искористили инжењери у производњи својих првих производа. У почетку су то била само подвожја са мотором и батеријама за разне машине, али је касније на ред дошао и њихов први ауто. Тесла Родстер је настао у сарадњи са фирмом Лотус, где је њихов модел Елисе узет као референт у изградњи и пројекту првог спортског електричног аутомобила. Додуше, Родстер има мање од 6 % заједничких ствари са оригиналним Лотусом Елисе. Са овим аутом је покренута тиха аутомобилска револуција, која се касније проширила преко Теслиног новог модела, луксузној лимузини више класе, која је направљена као доказ да електро аутомобил може бити луксузан и престижан ауто, Модела С. Фамилији аутомобила из Силицијумске долине 2015. године придружио се још један члан, компактни СУВ модел, Модел Икс, а 2017. Модел 3.

Модели[уреди]

Циљ Тесле у дизајну аутомобила је да ауто изгледа веће изнутра него споља, што објашњава стаклене кровове на аутомобилима компаније. Тесла аутомобили спадају међу најбезбедније аутомобиле на свету, у чему им помаже њихов потпуно електрични дизајн и низак центар масе због батерије на дну аутомобила. Сви Тесла модели добијају бесплатна софтверска ажурирања преко интернета, која побољшавају сам аутомобил или аутопилот.

У производњи[уреди]

Тесла Модел С[уреди]

Тесла Модел С је трозапреминска лимузина са дужином од 4.980 мм, што га сврстава у лимузине високе класе. Представљен је јавности 2009. године у Немачкој на франкфуртском сајму аутомобила, а производња и продаја је почела 2012. године у јуну у Калифорнији, САД. Најављен је као главни конкурент моделима немачких произвођача премијум класе BMW серије 5, Аудију А6 и Мерцедесу Е-класе.

Тесла Модел С

У продаји се налазе два основна пакета аутомобила: дуги домет и перформанс. Оба пакета имају погон на сва 4 точка и стаклени кров. Снаге мотора су такође променљиве зависно од пакета, тако да је перформанс пакету комбинована снага оба мотора 581 kW (779 кс), која му омогућава време од 0–100 км/х од 2.6 секунди, што га ставља у један од најбржих седана на свету, и најбржег седана икада направљеног у САД. Убрзање овог аутомобила, независно од пакета је врло импозантно, због обртног момента који АЦ мотор пружа током целог дијапазона обртаја. Домет је од 590 км у перформанс пакету до 610 км у пакету дуги домет. Максимална брзина перформанс пакета је електронски ограничена на 261 км/х. Инжењери ове фирме су објаснили да је то зато што ауто има само једну брзину, те да је много више пажње посвећено убрзању, које је много битније у вожњи, од високих брзина. Такође се ради и о сигурности, где се наводи да су брзине већ преко 100 м/х (160 км/х) изузетно опасне и да нису препоручљиве за вожњу.

Унутрашњост Тесла Модела С и Икс

Већ након само неколико месеци производње, наручен је велики број Модела С, што је превалило сва предвиђања о производњи, тако да се на испоручење аутомобила чекало и до 8 до 9 месеци. Продаја у Европи је пуштена при крају 2012. године, и у којој је чак и веће интересовање него у САД, јер су грађани у Европи много више заокупљени, како ценама горива, тако и самом екологијом. Због малих димензија електричних мотора и батерије у поду, Модел С има задњи и предњи пртљажник, са којима има више пртљажног простора од било ког аутомобила у својој класи. Модел С такође има HEPA систем филтрирања ваздуха, који уклања бар 99,97 % честица пречника 0.3 µм или изнад. Цене се крећу од $79.990 па све до $112.990, где је у цену урачунат перформанс пакет и аутопилот, те највиши степен опреме. Сваки Модел С је у ентеријеру опремљен са 17 инча великим екраном на додир, који замењује сву дугмад која би се иначе нашла на командој табли (клима, фм радио, навигација, интернет), што је једна од новости у аутомобилској индустрији.

Између других награда, Модел С је добио 2013 „Мотор Тренд Ауто Године”,[17] 2013 „Зелени аутомобил године”,[18] Аутомобил Магазин-ову 2013 „Ауто Године”,[19] и Тајм Магазин-ову „Најбољих 25 изума године 2012” награду.[20] Мотор Тренд је 2019. године именовао Модел С за најбољи ауто године икада у 70-годишњој историји магазина.[21]

Тесла Модел Икс[уреди]

Тесла Модел Икс

Тесла Модел Икс (енгл. Model X) је модел СУВ возила који је представљен 9. фебруара 2012. године у Калифорнији и на Женевском сајму аутомобила исте године. Доставе су започеле крајем 2015. године. У продаји се налазе два основна пакета аутомобила: дуги домет и перформанс. Подвожје овог аута је другачије од Модела С, али батерије и агрегати су остали исти. Перформансе овог аута су такође изузетне, где са перформанс пакетом достиже 100 км/х за само 2,9 секунди, што га службено чини најбржим СУВ теренцом на свету. Максимална брзина свих пакета је електронски ограничена на 250 км/х. Домет је од 485 км за перформанс до 505 км за дуги домет.

Модели Икс са отвореним задњим вратима

Новина код њега је систем отварања трећих и четвртих врата. Отвараће се у „галеб” стилу, с тим што ће се преламати на пола на средини, чинећи их практичним за улазак на уским паркинзима и слично. Модел Икс такође има панорамски ветробран и HEPA систем филтрирања ваздуха, који уклања бар 99,97 % честица пречника 0.3 µм или изнад. Сви пакети Модела Икс су опремљени и АВД технологијом (погон све четири вуче). Уз то ће имати два мотора, за сваку осовину по један. Због димензија и компактности АЦ електро-мотора, овај подухват не угрожава никакав комфор, како у кабини, тако и у пртљажном простору. Како је цео погонски склоп електро-аутомобила изузетно мали, Модела Икс има два пртљажника, па тако има дупло више пртљажног простора од великих теренаца као што су Фолксваген туарег и Мерцедес МЛ-класе. Модел Икс може имати до 7 седишта. Цене се крећу од $84.990 све до $124.990 са перформанс пакетом, 6 седишта и аутопилотом. Сваки Модел Икс је у ентеријеру опремљен са екраном на додир од 17 инча.

Тесла Модел 3[уреди]

Тесла Модел 3

Модел 3 (оригинално стилизован као "☰") је луксузни електрични седан чија цена почиње од $38.990. Ауто се почетно звао Модел Е, али после тужбе од Форда који има заштитни знак за "Модел Е", Маск је објавио 16. Јула 2014. да ће се ауто уместо звати "Модел 3". Представљен је 31. Марта 2017. До 7. Априла 2017, недељу дана после представљања, било је 325.000 резервација за Модел 3. Првих 30 аутомобила било је достављено на специјалном догађају 28. Јула 2017. Домет је од 409 км за стандардни домет плус, до 560 км за дуги домет. Перформанс пакет постиже 0–100 км/х за 3,4 секунде и максимална брзина му је 261 км/х.

Унутрашњост Модела 3

У унутрашњости се издваја 15-инчни екран на коме се налазе све команде и навигација. Сваки Модел 3 је стандардно опремљен аутопилотом и има панорамски стаклени кров, са филтерима за инфрацрвено и УВ зрачење. Модел 3 има предњи и задњи пртљажник. Наслони задњих седишта се могу спустити, знатно повећавајући капацитет задњег пртљажника. Модел 3 је најбезбеднији аутомобил икад тестиран од стране NHTSA.

Представљени[уреди]

Тесла Модел Y[уреди]

Тесла Модел Y

Модел Y је представљен 14. Марта 2019. као компактна СУВ верзија Модела 3. У Мају 2018, Маск је рекао да ће се Модел Y правити на платформи која дели пуно компоненти са Моделом 3, и да ће производња Модела Y најраније почети почетком 2020. године. Модел Y је око 10% већи од Модела 3, па ће коштати 10% више. Домет је од 390 км до 540 км у зависности од пакета и време 0–100 км/х од 3,7 секунди за перформанс пакет. Може да се опреми са до 7 седишта у три реда. Сваки Модел Y има панорамски стаклени кров, са филтерима за инфрацрвено и УВ зрачење. Изглед унутрашњости је скоро исти као у Моделу 3. Доставе се планирају да почну крајем 2020. у САД.

Тесла Родстер (2020)[уреди]

Тесла Родстер (2020)
Унутрашњост Тесла Родстера (2020)

Тесла Родстер је електрични спортски аутомобил са 4 седишта. Откривен је изненадно на крају догађаја на коме је представљен Семи, 16. Новембра 2017. Имаће домет од 1000 км са батеријом од 200 kWh и максималну брзину већу од 400 км/х. Време 0–100 км/х је 2,1 секунди и време у трци на 1/4 миље (402 м) је 8,8 секунди, брже од било ког серијски прављеног аутомобила до његовог представљања у Новембру 2017. Имаће три електрична мотора, који омогућавају погон на четири точка и могућност мењања обртног момента на сваком точку појединачно.[22] Обртни моменат на точковима је 10.000 Nm. Једна од опција у конфигурацији аутомобила ће бити такозвани Спејс Екс пакет, који додаје ракетне потиснике на ауто, који ће му повећати убрзање и окретност, али са губитком 2 седишта, на чијем ће се месту наћи резервоари за хладни гас под притиском. Унутрашњост је минималистичка, у којој се истичу само волан и велики закривљени екран. Цене почињу од $200.000.

Тесла Семи[уреди]

Тесла Семи

Тесла Семи је електрични полуприколични камион класе 8 који је планиран за производњу у 2020. години. Представљен је на догађају 16. новембра 2017. године, где су приказана два прототипа. Компанија је најавила две верзије камиона: једну са 500 км и једну са 800 км домета. Камион ће имати 0–60 мпх (0–97 км/х) време од 5 секунди без терета (у поређењу са 15 секунди у сличном дизел камиону), а са 36 тона терета, 20 секунди. Семи ће имати четири електрична мотора типа који се користе у Моделу 3 и мали предњи пртљажник. Батерије ће се пунити преко соларних Тесла Мегапуњача (енгл. Megacharger), који ће моћи да напуне 640 км домета за 30 минута. Уз помоћ аутопилота, више камиона ће моћи да се креће у конвоју, пратећи први у коме је возач, драстично смањујући цене транспорта робе. Цене се очекују да почну од $150.000.

Окончана производња[уреди]

Тесла Родстер (2008 — 2012)[уреди]

Први Теслин модел Родстер

Тесла Родстер је први модел Тесле и имао је цену од 84.000€ (109.000$). Производио се од 2008. до 2012. године, и продато је преко 4.000 примерака у преко 30 земаља света. Ауто се одмах нашао на топ-листама као најбољи ауто на струју икад и као један од најбољих спортских аутомобила тог времена. Први модел Родстера је убрзавао од 0–100 км/х за нешто мање од 4 секунде, што га је довело у сам врх серијски прављених аутомобила, поред још пар произвођача који су успели то. Максимална брзина овог аута је релативно много ниска за један спортски аутомобил и износи 201 км/х. На питање инжењера зашто је спортски ауто, који може лако да превали и 300 км/х брзина ограничена на 201 км/х, инжењери су одговорили да у спорту није битна максимална брзина, већ убрзање, и да је са овим аутом коначно доказано да су аутомобили на струју бољи и исплативији од аутомобила са погоном преко СУС мотора. Домет батерија са једним пуњењем је израчуната на 400 км, али су тест-возачи успевали да пређу и преко 500 км уз изузетно строге режиме вожње.

Стармен у Тесла Родстеру изнад Земље

Тесла Родстер је први и једини аутомобил у свемиру. Масков лични Родстер је лансиран на Спејс Екс Фалкон Хеви ракети, 6. фебруара 2018. са лутком у Спејс Екс оделу која је, у част Дејвид Боуи-а, названа Стармен. У ауту се налазе разне референце на „Аутостоперски водич кроз галаксију“. Звучни систем аута је пре лансирања подешен да стално пушта песму „Space Oddity“ Дејвид Боуи-а. Ауто је постао вештачки сателит Сунца у елиптичној хелиоцентричној орбити која прелази орбиту Марса.[23] Маск је објаснио да је желео да инспирише јавност о „могућности да се нешто ново дешава у свемиру“ као део његове веће визије о ширењу човечанства на друге планете.[24]

Пуњење батерија[уреди]

Да се напуни батерија Теслиног Модела С од 60 kWh, у кућним условима, прикључењем на кућну мрежу од 220 V са једноструким пуњачем, да би се батерија напунила, потребно је нешто мање од 7 сати и 30 минута, док се са двоструким пуњачем, који удвостручује јачину улазне струје, време дупло смањује, па је 60 kWh батерију могуће напунити за мање од 4 сата.

Супер-пуњачи у Торонту у Канади

Због времена потребног за пуњење су и оспоравана кола на електрични погон, али је Тесла смислила нов систем пуњења, са којим се батерија од 85 kWh напуни за око 45 минута. То је могуће преко посебних пуњача које се називају „супер-пуњачи” (енгл. Supercharger), којих је у јануару 2019. имало 12.011 на 1.422 локације широм света.[25] Тај број се стално повећава и свака станица супер-пуњача се појављује у систему за навигацију у Тесла аутомобилима. Систем за навигацију аутоматски планира руту до унесене локације, укључујући места где треба стати за пуњење. Унутар аутомобила за сваку станицу имају информације о снази (kW) пуњача и колико је пуњача слободно. Ако се узме километража која се прелази на отвореном путу са оваквом батеријом, која се протеже негде око 450 км, довољно је стати на супер-пуњач на 45 минута, и након тога се може наставити путовање још наредних 450 км. Обично и стручњаци предлажу дуже одморе за време дужих вожњи, тако да се ово пуњење батерија повезује и са одмором на отвореном путу. Најраспрострањенији супер-пуњачи (Supercharger V2) имају снагу од 150 kW, док најновији супер-пуњачи (Supercharger V3) имају снагу од 250 kW и могу да напуне до 120 км домета батерије за 5 минута.[26]

Тесла дестинацијски пуњач

Тесла такође има дестинацијске пуњаче, који имају снагу до 22 kW, које Тесла пружа хотелима, ресторанима, тржним центрима и сличним објектима.[27][28][29] Тесла бесплатно постави пуњаче на локацији. Дестинацијски пуњачи се понекад поставе и поред супер-пуњача, где се користе у случају да није потребно брзо пуњење, јер се, ако је станица за супер-пуњаче више од 50% пуна, плаћа време проведено на супер-пуњачима са пуном батеријом.[30] Дестинацијски пуњачи се појављују на систему за навигацију у Тесла аутомобилима.

Батерије се такође пуне приликом кочења мотором. Тачније, сваки АЦ електро-мотор је уједно и генератор електричне струје, те кад се погонска папучица (потенциометар) пусти, цео ауто почиње да кочи, и тако допуњује батерију. Овај систем доноси највећу предност током кретања низбрдо, када може приметно напунити батерију. Електрични дизајн аутомобила доноси погодности у градској вожњи, у односу на потрошену енергију на пређен пут, где за разлику од СУС мотора, нема празног рада мотора док ауто стоји, што повећава потрошњу и за 40% у условима градске вожње.

Батерије[уреди]

Tesla Powerwall 2

У Априлу 2015, компанија је представила Powerwall кућне и Powerpack индустријске батерије,[31][32][33] и брзо је добила поруџбине у вредности од 800 милиона долара.

Powerwall[уреди]

Tesla Powerwall[34] је батерија за кућну употребу, која се пуни соларном енергијом уколико кућа поседује соларне панеле, или када је струја јефтина. Powerwall се монтира на зид, напољу или унутра, и може да спречи утицај нестанка струје на мрежи. Капацитет је 13.5 кWh, са максималном снагом од 7 кW, а сталном снагом од 5 kW. Цена је $6500. Уколико је потребно, може се монтирати више од једног, што може обезбедити потпуну независност од електричне мреже.

Powerpack[уреди]

Tesla Powerpack[35] је батерија за индустријску употребу. Powerpack системи могу да имају стотине јединица.[36] Капацитет једне је 200 kWh.

Megapack[уреди]

Tesla Megapack[37] је батерија за складиштење енергије из електричне мреже. Сваки Megapack долази потпуно састављен из фабрике са капацитетом од 3 MWh и инвертором од 1,5 MW, са 60 % већом густином енергије од Powerpack батерије. Megapack системима је потребно 40 % мање простора и 10 пута мање делова него за Powerpack системе.[38]

Реакција јавности[уреди]

Први модел Теслине лимузине Модел С у фабрици у Фримонту

Јавност, како у Сједињеним Америчким Државама, тако и у свету, није у почетку давала пуно простора новој фирми, која је пропагирала нов вид аутомобила и неку врсту аутомобилске револуције. Обично су се налазили коментари о оспоравању самог електромотора, о времену пуњења, па и саме узроке о опасности електричне струје саме по себи. Многи новинари за ово окривљују и саму жељу власника нафтних бушотина, којима никако не иде у корист производња аутомобила, који пружа много више бољих карактеристика, и да не користи њихов производ — нафту. Након избацивања на тржиште првог модела фирме Родстера, јавност је по први пут могла да осети праву особину електромотора. Агилност, момент, снага, нечујност и финоћа рада ових аутомобила је у старту фасцинирала све аутомобилске ентузијасте. Али, како се радило о спортском ауту, који није никако био доступан великој већини људи, Теслин нов модел је и даље остао у сенци. Тек након лансирања новог, више комерцијалног модела, Тесла је добила замах. Нови Модел С је одмах проглашен за ауто године 2013. и проглашен за један од најбољих аутомобила свих времена. Илон Маск, власник фирме је након овог ласкавог признања изјавио да би био изузетно срећан кад би у наредним годинама гледао како се сва возила пребацују на електрични погон, како је он назвао то, да се покрене „аутомобилска револуција”.

Референце[уреди]

  1. ^ „The Making Of Tesla: Invention, Betrayal, And The Birth Of The Roadster”. businessinsider.com. Приступљено 3. 10. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Lamonica, Martin (21. 9. 2009). „Tesla Motors founders: Now there are five”. CNET. Приступљено 14. 2. 2017. 
  3. ^ Musk, Elon (14. 10. 2018). „Thanks for recognizing the great work of the Tesla team! 45,000 people now.”. Приступљено 5. 12. 2018. 
  4. ^ „Tesla”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 25. 11. 2018. 
  5. ^ „Model S | Tesla”. www.tesla.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 3. 2019. 
  6. ^ „Model X | Tesla”. www.tesla.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 3. 2019. 
  7. ^ „Model 3 | Tesla”. www.tesla.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 3. 2019. 
  8. ^ „Model Y | Tesla”. www.tesla.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 3. 2019. 
  9. ^ „Tesla Roadster”. Tesla Roadster. Приступљено 31. 3. 2019. 
  10. ^ „Tesla Semi”. Tesla Semi. Приступљено 1. 4. 2019. 
  11. ^ „Tesla Powerwall”. www.tesla.com. Приступљено 31. 3. 2019. 
  12. ^ „Powerpack – Commercial & Utility Energy Storage Solutions | Tesla”. www.tesla.com. Приступљено 31. 3. 2019. 
  13. ^ „Megapack – Utility-Scale Energy Storage | Tesla”. www.tesla.com. Приступљено 29. 7. 2019. 
  14. ^ „Tesla Gigafactory | Tesla”. www.tesla.com. Приступљено 31. 3. 2019. 
  15. ^ „Tesla Factory | Tesla”. Tesla Factory | Tesla. Приступљено 31. 3. 2019. 
  16. ^ „Tesla Gigafactory 2| Tesla”. www.tesla.com. Приступљено 31. 3. 2019. 
  17. ^ „Model S Motor Trend Car of the Year Award 2013”. Motor Trend. Приступљено 12. 11. 2012. 
  18. ^ „And Now There Is One.... Tesla Model S Declared 2013 World Green Car [press release]”. International Business Times. PR Newswire. 28. 3. 2013. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2013. Приступљено 28. 3. 2013. 
  19. ^ Zenlea, David (1. 11. 2012). „2013 Automobile of the Year: Tesla Model S”. Automobile. Приступљено 1. 11. 2012. 
  20. ^ „Best Inventions of the Year 2012—$22,000–$750,000—The Tesla Model S”. Time. 1. 11. 2012. Приступљено 2. 11. 2012. 
  21. ^ Seabaugh, Christian (2019-07-08). „Ultimate Car of the Year Introduction: 70 Years of Remarkable Cars”. Motor Trend. U.S. Приступљено 2019-07-14. 
  22. ^ Gibbs, Samuel (17. 11. 2017). „Tesla Roadster: nine things we know about the 'smackdown to gasoline cars'. The Guardian. UK. Приступљено 23. 6. 2018. 
  23. ^ Harwood, William (8. 2. 2017). „'Starman' puts Earth in the rearview mirror”. CBS News — преко Spaceflight Now. 
  24. ^ Mosher, Dave (13. 3. 2018). „"Elon Musk explains why he launched a car toward Mars — and the reasons are much bigger than his ego" — преко Business Insider. 
  25. ^ „Supercharger”. US: Tesla. Приступљено 16. 3. 2016. 
  26. ^ „Introducing V3 Supercharging”. US: Tesla. Приступљено 21. 8. 2019. 
  27. ^ „Destination Charging”. US: Tesla. Приступљено 16. 3. 2016. 
  28. ^ Hull, Dana (24. 8. 2014). „Tesla rolls out "Destination Charging" program at hotels, restaurants and resorts”. Silicon Beat. US. Приступљено 16. 3. 2016. 
  29. ^ Lavrinc, Damon (28. 8. 2014). „Tesla Rolls Out 'Destination Charging' At Resorts And Restaurants”. Jalopnik. US. Приступљено 16. 3. 2016. 
  30. ^ „Supercharger Idle Fee”. US: Tesla. Приступљено 21. 8. 2019. 
  31. ^ Berzon, Alexandra; Sweet, Cassandra (1. 5. 2015). „Tesla CEO Elon Musk Unveils Line of Home and Industrial Battery Packs”. The Wall Street Journal. Приступљено 2. 5. 2015. 
  32. ^ Kaufman, Alexander C. (1. 5. 2015). „Tesla's New Home Battery Could Be The iPad of Energy Storage”. HuffPost. Архивирано из оригинала на датум 30. 6. 2015. Приступљено 5. 5. 2015. 
  33. ^ Castelvecchi, Davide (4. 5. 2015). „Will Tesla's Battery for Homes Change the Energy Market?”. Scientific American. Приступљено 5. 5. 2015. 
  34. ^ „Tesla Powerwall”. Tesla. Приступљено 3. 8. 2019. 
  35. ^ „Tesla Powerpack”. Tesla. Приступљено 3. 8. 2019. 
  36. ^ „Tesla Powerpack у Јужној Аустралији”. Tesla. Приступљено 3. 8. 2019. 
  37. ^ „Tesla Megapack”. Tesla. Приступљено 3. 8. 2019. 
  38. ^ „Introducing Megapack: Utility-Scale Energy Storage”. Tesla. Приступљено 3. 8. 2019. 

Спољашње везе[уреди]