Тестирање на ХИВ

Добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ (ДПСТ) је скуп процедура у вези са тестирањем на вирус ХИВ. Подразумева две основне компоненте: саветовање и тестирање. И саветовање и тестирање су добровољне и сматрају се поверљивим.^[1]

Недобровољно и неповерљиво тестирање на ХИВ је форма дискриминације.

ДПСТ представља једну од најефикаснијих и најисплативијих активности у превенцији ХИВ/АИДС-а, а Светска здравствена организација^[2] и УНАИДС је препоручују.

Познавање ХИВ серостатуса може такође помоћи људима да заштите како себе, тако и своје сексуалне партнере од инфекције, као и да се превенира преношење ХИВ-а са мајке на дете. Серопозитивне особе могу раније почети са психолошком подршком и лечењем.^[1]

Циљеви

Циљеви добровољног поверљивог саветовања и тестирања су^[1]:

Подстицање промене ризичног понашања клијента ка понашању без ризика за ХИВ инфекцију
Превенција трансмисије ХИВ инфекције
Помоћ особи да сазна свој ХИВ статус, а посебно код позитивних резултата пружање подршке, рани приступ третману и истинска брига за клијента.

Саветовање

Саветници су најчешће здравствени радници додатно едуковани за рад на добровољном поверљивом саветовању и тестирању на ХИВ; они су пажљиви слушаоци, вешти у комуникацији и “подстрекивању” разговора и особе које искрено желе да раде на добровољном поверљивом саветовању и тестирању на ХИВ.

Саветовање пре тестирања на ХИВ – представља разговор између саветника и клијента пре одлуке и одласка на тестирање.

У току тог саветовања саветник би требало да: обезбеди довољно времена за разговор јер он често може да буде врло детаљан и да се продужи, да обезбеди поверљивост података о клијенту, да разговара са клијентом о разлозима за тестирање и о резултататима које очекује, да провери клијентово разумевање ХИВ-а и како се инфекција дешава, понуди тачне информације о ХИВ-у које могу да му помогну да донесе исправну одлуку о тестирању, објасни значење ХИВ теста и објасни порцедуру тестирања. ^[1]

Саветовање после тестирања на ХИВ – је разговор између саветника и клијента у коме саветник клијенту саопштава резултате тестирања.

Саветник у току саветовања треба да обезбеди довољно времена за разговор о резултатима теста какав год он био и да резултат саопшти јасно и једноставно без околишања и кашњења.

Ако је резултат теста позитиван, саветник треба да обезбеди клијенту време и место које му је потребно да прихвати резултат и на њега одреагује.

Тестирање

Процес тестирања се састоји из следећих корака:

Припрема материјала
Дезинфекција места убода
Вршење убода (узорковање крви)
Пренос крви на тест
Додавање реагенса у крв
Чекање док тест не реагује (око пола сата)
Очитавање резултата

Редослед фаза тестирања на ХИВ
Тест се вади из кутије.
Дезинфекција јагодице алкохолом.
Убадање прста.
Стављање реагенса на тест.
Чекање да тест прикаже резултате.

Резултати

Приликом тестирања брзим тестом могући су следећи исходи:^[3]

Тест је нереактиван. Код овог случаја тест се понавља.
Тест је негативан. Уколико је особа била у ризику за време периода прозора, тест се понавља након периода прозора (3-4 недеље).
Тест је позитиван. Клијент се након брзог теста упућује на PCR тест или Western-blot тест. Ови тестови су прецизнији и имају мањи период прозора. Уколико су ови тестови позитивни - клијент је инфициран ХИВ-ом. PCR или Western-blot тестови се раде 2 пута.

Уколико су тестови негативни, а постоји континуирано ризично понашање, клијент се упућује на коришћење ПрЕП терапије. ^[4]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г „Dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV”.
^ „VCT guidelines (HIV testing)” (PDF).
^ „HIV testing overview”. HIV.gov. Приступљено 20. 07. 2021.
^ „HIV testing”. CDC. Приступљено 20. 07. 2021.

Сродни чланци

[:0-1] а ^б ^в ^г „Dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV”.

[2] „VCT guidelines (HIV testing)” (PDF).

[3] „HIV testing overview”. HIV.gov. Приступљено 20. 07. 2021.

[4] „HIV testing”. CDC. Приступљено 20. 07. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]