Пређи на садржај

Тестирање на ХИВ

С Википедије, слободне енциклопедије

Добровољно поверљиво саветовање и тестирање на ХИВ (ДПСТ) је скуп процедура у вези са тестирањем на вирус ХИВ. Подразумева две основне компоненте: саветовање и тестирање. И саветовање и тестирање су добровољне и сматрају се поверљивим.[1]

Две врсте брзих тестова и поред њих аутоматска игла и бочица са реагенсом

Недобровољно и неповерљиво тестирање на ХИВ је форма дискриминације.

ДПСТ представља једну од најефикаснијих и најисплативијих активности у превенцији ХИВ/АИДС-а, а Светска здравствена организација[2] и УНАИДС је препоручују.

Познавање ХИВ серостатуса може такође помоћи људима да заштите како себе, тако и своје сексуалне партнере од инфекције, као и да се превенира преношење ХИВ-а са мајке на дете. Серопозитивне особе могу раније почети са психолошком подршком и лечењем.[1]

Циљеви добровољног поверљивог саветовања и тестирања су[1]:

  • Подстицање промене ризичног понашања клијента ка понашању без ризика за ХИВ инфекцију
  • Превенција трансмисије ХИВ инфекције
  • Помоћ особи да сазна свој ХИВ статус, а посебно код позитивних резултата пружање подршке, рани приступ третману и истинска брига за клијента.

Саветовање

[уреди | уреди извор]
Формулар који се попуњава у оквиру ДПСТ

Саветници су најчешће здравствени радници додатно едуковани за рад на добровољном поверљивом саветовању и тестирању на ХИВ; они су пажљиви слушаоци, вешти у комуникацији и “подстрекивању” разговора и особе које искрено желе да раде на добровољном поверљивом саветовању и тестирању на ХИВ.

Саветовање пре тестирања на ХИВ – представља разговор између саветника и клијента пре одлуке и одласка на тестирање.

У току тог саветовања саветник би требало да: обезбеди довољно времена за разговор јер он често може да буде врло детаљан и да се продужи, да обезбеди поверљивост података о клијенту, да разговара са клијентом о разлозима за тестирање и о резултататима које очекује, да провери клијентово разумевање ХИВ-а и како се инфекција дешава, понуди тачне информације о ХИВ-у које могу да му помогну да донесе исправну одлуку о тестирању, објасни значење ХИВ теста и објасни порцедуру тестирања. [1]

Формулар који се попуњава у оквиру ДПСТ

Саветовање после тестирања на ХИВ – је разговор између саветника и клијента у коме саветник клијенту саопштава резултате тестирања.

Саветник у току саветовања треба да обезбеди довољно времена за разговор о резултатима теста какав год он био и да резултат саопшти јасно и једноставно без околишања и кашњења.

Ако је резултат теста позитиван, саветник треба да обезбеди клијенту време и место које му је потребно да прихвати резултат и на њега одреагује.

Тестирање

[уреди | уреди извор]

Процес тестирања се састоји из следећих корака:

  • Припрема материјала
  • Дезинфекција места убода
  • Вршење убода (узорковање крви)
  • Пренос крви на тест
  • Додавање реагенса у крв
  • Чекање док тест не реагује (око пола сата)
  • Очитавање резултата

Резултати

[уреди | уреди извор]

Приликом тестирања брзим тестом могући су следећи исходи:[3]

  • Тест је нереактиван. Код овог случаја тест се понавља.
  • Тест је негативан. Уколико је особа била у ризику за време периода прозора, тест се понавља након периода прозора (3-4 недеље).
  • Тест је позитиван. Клијент се након брзог теста упућује на PCR тест или Western-blot тест. Ови тестови су прецизнији и имају мањи период прозора. Уколико су ови тестови позитивни - клијент је инфициран ХИВ-ом. PCR или Western-blot тестови се раде 2 пута.

Уколико су тестови негативни, а постоји континуирано ризично понашање, клијент се упућује на коришћење ПрЕП терапије. [4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV”. 
  2. ^ „VCT guidelines (HIV testing)” (PDF). 
  3. ^ „HIV testing overview”. HIV.gov. Приступљено 20. 07. 2021. 
  4. ^ „HIV testing”. CDC. Приступљено 20. 07. 2021. 

Сродни чланци

[уреди | уреди извор]