Технички универзитет у Бечу

С Википедије, слободне енциклопедије
Технички универзитет у Бечу
Technische Universität Wien mainbuilding mainentrance northview.jpg
Главна зграда ТУ Беч
Типдржавни
Оснивање1815. година
АфилијацијаУниверзитет у Бечу
Буџет399,0 милиона евра (2021)
РекторСабине Зајдлер
Број запослених5.406 (2021/2022)
Број студената26.228 (2021/2022)
Број одсека8
ЛокацијаБеч, Аустрија
Веб-сајтhttps://www.tuwien.at
TU-Logo-Austria CMYK.png
Царско-краљевски политехнички институт (сада ТУ Беч) 1823. године
Главна зграда ТУ Беч на Карлсплацу 1825. године
Главна зграда ТУ Беч 2014. године
Бивша управна зграда института ТУ Беч

Технички универзитет у Бечу (ТУ Беч; нем. Technische Universität Wien; још увек је[1][2] познат на енглеском као Vienna University of Technology од 1975–2014[3])[4] је један од највећих универзитета у Бечу и Аустрији.[5] Универзитет је међународно високо рангиран, како у настави, тако и у истраживачким активностима, због чега је јако цењен међу иновативно оријентисаним предузећима.[6] Тренутно има око 26 хиљада студената (29% жена), осам факултета и преко 5.000 запослених (3.800 академика).

Универзитетска настава и истраживачке активности су фокусирани на инжењерство, информатику и природне науке.

Историја Техничког универзитета у Бечу[уреди | уреди извор]

Установу је 1815. године основао аустријски цар Фрањо Други као Царско-краљевски политехнички институт (нем. k.k. Polytechnische Institut). Први ректор био је Јохан Јозеф фон Прехтл. Установа је преименована у Технички факултет (нем. Technische Hochschule) 1872. Када је 1975. почео да додељује докторате, преименован је у име које носи и данас: Технички универзитет у Бечу.[7]

Академска репутација[уреди | уреди извор]

Као универзитет технологије, ТУ Беч покрива широк спектар научних концепата од апстрактног истраживања и основних принципа науке до примењених технолошких истраживања и партнерства са индустријом.[8]

ТУ Беч је рангиран на 192. месту (QS World University Ranking), на 406. месту у Центру за рангирање светских универзитета (Center of World University Rankings)[9] и позициониран је међу најбољих 401-500 високошколских институција на свету[10] према Times Higher Education World University Rankings. Одељење за информатичке науке је редовно рангирано међу 100 најбољих на свету према QS World University Ranking,[11] и Times Higher Education World University Rankings.[12]

Рангирање 2019 2018 2017 2016 2015 2014 2013 2012
QS World University Rankings[13] 199 182 183 197 246 264 274
QS Faculty Rankings: Engineering & Technology[14] 127 142 115 93 93 91 132 -
QS Subject Rankings: Mechanical Engineering [15] 151-200 151-200 101-150 101-150 151-200 151-200 151-200 -
QS Subject Rankings: Electrical Engineering [16] 101-150 101-150 101-150 101-150 101-150 51-100 51-100 -
QS Subject Rankings: Chemical Engineering [17] 101-150 151-200 151-200 - 151-200 - - -
QS Subject Rankings: Civil & Structural [18] 101-150 101-150 101-150 101-150 101-150 101-150 101-150 -
QS Subject Rankings: Computer Science [19] 51-100 51-100 51-100 51-100 51-100 51-100 51-100 -
The Times Higher Education World University Rankings [20] 251-300 251-300 251-300 226-250 226-250 251-275 301-350
The Times Higher Education Subject Rankings: Engineering and Technology [20] 151-175 126-150 91 100 96 - -
The Times Higher Education Subject Rankings: Computer Science 76
Academic Ranking of World Universities (Shanghai Ranking's)[21][22] 301-400 401-500 401-500 401-500 401-500 401-500 401-500
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Computer Sciences [23][24] 76-100 - - 101-150 76-100 76-100 101-150
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Electrical Engineering [25] 101-150 76-100 - - - -
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Materials Science [26] 151-200 101-150 - - - -
Academic Ranking of World Universities, Subject field: Mechanical Engineering[27] - 101-150 - - - -

Организација универзитета[уреди | уреди извор]

ТУ Беч има осам факултета које воде декани:

  • Архитектонско-плански,
  • Хемијски,
  • Грађевински,
  • Информатички,
  • Електротехнички и информационих техологија,
  • Математички и Геоинформациони,
  • Машинско-индустријски и
  • Физички факултет.

Универзитетом руководи ректор и четири проректора. Проректори су одговорни за истраживање, академске послове, финансије, људске ресурсе и родна питања. Сенат Универзитета има 26 чланова. Савет Универзитета, који се састоји од седам чланова, делује као надзорни одбор.

Истраживачке активности[уреди | уреди извор]

Развојни рад у скоро свим областима технологије је подстакнут интеракцијом између основних истраживања и различитих области инжењерских наука на ТУ Беч. Такође, оквир за кооперативне пројекте са другим универзитетима, истраживачким институтима и партнерима из пословног сектора успоставља истраживачка секција ТУ Беч.

Фокусне тачке истраживања ТУ Беч су представљене као:

  • Рачунарска наука и инжењеринг,
  • Квантна физика и квантне технологије,
  • Материјали и материја,
  • Информационе и комуникационе технологије,
  • Енергија и животна средина.

Познати професори и студенти[уреди | уреди извор]

Плус Енерџи центар на ТУ Беч
Фрајхаус зграда на ТУ Беч
Купелсал (сала купола) ТУ Беч
Зграда библиотеке ТУ Беч
  • Адолф Гизл-Гизлинген (1903–1992), аустријски конструктор и инжењер локомотива
  • Александар Мајснер (1883 – 1958), аустријски инжењер и физичар, ко-изумитељ електронског осцилатора
  • Алфред Прајс (1911–1993), архитекта
  • Бено Менгеле (1898–1971), аустријски инжењер електротехнике
  • Камило Сите (1843-1903), аустријски архитекта
  • Кристијан Андреас Доплер, (1803–1853), аустријски математичар и физичар
  • Едмунд Хлавка (1916-2009), аустријски математичар
  • Едо Шен (1877–1949), хрватски архитекта
  • Елфрид Тунгл (1922-1981), грађевински инжењер, прва Аустријанка која је докторирала грађевинарство, 1973. постала је прва жена ванредни професор на ТУ Беч.
  • Ернст Хизмајр (1920-2006), архитекта, уметник и бивши ректор Техничког универзитета у Бечу
  • Фердинанд Пијех (1937-2019), аустријски пословни магнат, инжењер и председник надзорног одбора Фолксваген групе
  • Франц Пицингер (1858–1933), генерални конструктор аустријске морнарице
  • Готфрид Унгербек (1940), изумитељ Трелис модулације
  • Гинтер Блешл (рођен 1961), аустријски хидролог
  • Ханспетер Винтер (1941-2006), аустријски физичар плазме
  • Хајнц Земанек (1920-2014), аустријски пионир компјутера
  • Хелмут Штахел (рођен 1942), аустријски математичар
  • Херман Поточник (1892–1929), словеначки пионир астронаутике
  • Херман Кнофлахер (рођен 1940), аустријски инжењер
  • Хуберт Петшниг (1913–1997), архитекта
  • Хуго Ерлих (1879–1936), хрватски архитекта
  • Игнац Совински (1858–1917), архитекта
  • Ина Вагнер (рођена 1946), аустријска физичарка, социолошкиња, професорка информатике 1987 – 2011, друга професорка на ТУ Беч
  • Ингеборг Хохмаир (рођена 1953), инжењерка електротехнике, развила је први микроелектронски, вишеканални кохлеарни имплант
  • Ирфан Скиљан, аутор софтвера за преглед слика Ирфанвју
  • Јерг Стрели (1940–2019), аустријски архитекта
  • Карл Голсдорф (1861–1916), аустријски инжењер и конструктор локомотива
  • Леон Келнер, Шекспиролог и циониста
  • Марија-Тереза Хохенберг, аустријска архитектица (рођена 1972.)
  • Милан Видмар (1885-1962), словеначки инжењер електротехнике
  • Милутин Миланковић (1879–1958), српски геофизичар и грађевински инжењер
  • Ото Титуш Блати (1860–1939), мађарски машински инжењер
  • Пол Ајслер (1907–1992), проналазач штампаног кола
  • Пол Шнајдер-Еслебен (1915–2005), гостујући професор архитектуре
  • Петер Шатшнајдер (1950), аустријски физичар
  • Петер Скалицки (рођен 1941), ректор ТУ Беч од 1991-2011.
  • Рихард фон Мизес (1883–1953), научник
  • Рудолф Штајнер (1861-1925), аустријски филозоф и трансдисциплинарни истраживач
  • Рудолф Михаел Шиндлер (1887–1953), архитекта
  • Зигфрид Бехер (1806–1873), професор економије
  • Силке Булер-Пашен, професорка физике
  • Тилман Гернгрос, професор инжењерства на Колеџу Дартмот и биоинжењер
  • Виктор Каплан (1876–1934), проналазач Капланове турбине
  • Винценц Бронзин (1872-1970), италијански професор математике и теоретичар финансија
  • Јордан Миланов (1867–1932), један од водећих бугарских архитеката с краја 19. и почетка 20. века
  • Звонимир Рихтман (1901–1941), хрватски физичар, филозоф, политичар и публициста
Карлскирхе и ТУ Беч

Библиотека[уреди | уреди извор]

ТУ Беч има своју универзитетску библиотеку, која је основана 1815. године. Главну зграду библиотеке пројектовали су архитекте Јустус Дахинден, Рајнхард Гиселман, Алегзандер Марчарт и Роланд Мебиус. Зграда је завршена 1987. године, и код главног улаза има скулптуре сова швајцарског уметника Бруна Вебера. Главна библиотека има шест спратова са отвореним приступним просторима и читаоницама, и укупно око 700 радних столова.

Извори и напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vienna University of Technology”. Top Universities (на језику: енглески). 2015-07-16. Приступљено 2020-07-09. 
  2. ^ „Shanghai Ranking-Universities”. www.shanghairanking.com. Приступљено 2021-10-15. 
  3. ^ „Corporate Design | TU Wien”. www.tuwien.at. Приступљено 2021-10-15. 
  4. ^ „Corporate Design”. Technische Universität Wien. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-22. Приступљено 2017-11-28. 
  5. ^ „About TU Wien”. www.tuwien.at. 2019-05-08. Приступљено 2019-05-11. 
  6. ^ „TU Wien”. Top Universities. Приступљено 2015-11-03. 
  7. ^ „Corporate Design”. Technische Universität Wien. Архивирано из оригинала на датум 2017-10-22. Приступљено 2017-11-28. 
  8. ^ „Vienna University of Technology”. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2015. Приступљено 10. 3. 2016. 
  9. ^ „Global 2000 List by the Center for World University Rankings” (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-01. 
  10. ^ „THE Ranking TU Wien”. Приступљено 2021-06-01. 
  11. ^ „Computer Science and Information Systems World University Ranking”. Приступљено 4. 4. 2019. 
  12. ^ „The Times Higher Education University Ranking by Subject”. Приступљено 8. 4. 2019. 
  13. ^ „Technische Universität Wien”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  14. ^ „Engineering and Technology”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  15. ^ „QS World University Rankings by Subject 2015 - Engineering - Mechanical, Aeronautical & Manufacturing”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  16. ^ „QS World University Rankings by Subject 2015 - Engineering - Electrical & Electronic”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  17. ^ „QS World University Rankings by Subject 2015 - Chemistry”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  18. ^ „QS World University Rankings by Subject 2015 - Engineering - Civil & Structural”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  19. ^ „QS World University Rankings by Subject 2015 - Computer Science & Information Systems”. Top Universities (на језику: енглески). Приступљено 2021-09-16. 
  20. ^ а б „TU Wien”. Times Higher Education (THE) (на језику: енглески). 2021-09-08. Приступљено 2021-09-16. 
  21. ^ „Academic Ranking of World Universities”. Архивирано из оригинала на датум 13. 02. 2021. Приступљено 2015-06-11. 
  22. ^ „Academic Ranking of World Universities 2018”. Архивирано из оригинала на датум 16. 8. 2018. Приступљено 8. 4. 2019. 
  23. ^ „Academic Ranking of World Universities, Subject field: Computer Sciences”. Архивирано из оригинала на датум 13. 02. 2021. Приступљено 2015-06-11. 
  24. ^ „Subject Ranking 2018”. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2019. Приступљено 8. 4. 2019. 
  25. ^ „Academic Ranking of World Universities, Subject field: Electrical Engineering”. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2016. Приступљено 2016-06-22. 
  26. ^ „Academic Ranking of World Universities, Subject field: Materials Science & Engineering”. Архивирано из оригинала на датум 2016-09-13. Приступљено 2016-06-22. 
  27. ^ „Academic Ranking of World Universities, Subject field: Mechanical Engineering”. Архивирано из оригинала на датум 21. 06. 2018. Приступљено 2016-06-22. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]