Технофобија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Технофоби се често боје рачунара.

Технофобија (Грчки: τέχνη technē, "уметност, вештина, занат"[1] and φόβος phobos, "страх"[2]) је страх или анимозитет према напредној технологији или направама, нарочито рачунарима.[3] Иако постоје вишеструке интерпретације технофобије, оне постају компликованије како технологија наставља да се развија и еволуира. Термин се генерално користи за ирационални страх супротан је технофилији. Синоним за технофобију је "технострах".

Професор на Калифорнијском универзитету и психолог Лери Роузен сматра да су три доминантне подкатегорије технофоба: корисници којима је непријатно, когнитивни рачунарофоби и анксиозни рачунарофоби.[4] Технофобија је први пут нашироко забележена током Индустријске револуције и примећено је да утиче на бројна друштва и групе широм света, због чега су поједине групе заузеле став противан развој модерних технологија како би сачували своје идеолошке постулате. У неким од случајева, технологија долазе у сукоб са постојећим веровањима, системом вредности и скромним начином живота.

Примери технофобије могу се пронаћи у различитим уметничким гранама, од књижевности (роман Франкенштајн или модерни Прометеј) до филма (Метрополис, Терминатор, Матрикс). Многа од ових дела приказују мрачну страну технологију, што акцентују и сами технофоби. Како технологија постаје комплекснија и тежа за разумети, веће су шансе да се међу људима развија анксиозност при употреби модерне технологије.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Студија објављена у Computers in Human Behavior је обухватала испитавања бруцоша уписаних између 1992. и 1994. на факултетима у низу земаља.[5] Укупно 29% процената од 3,392[6] испитаника је одговорило да има висок ниво страха везан за технофобију.[6] Ради поређења, Јапан је имао 58% изражених технофоба, Индија 82% а Мексико 53%..[6]

Извештај објављен 2000. наводи да је близу 85-90% новозапослених у одређеној организацији неудовно са новом технологији, као и да су донекле технофоби.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Технофобија почиње да добија ширу пажњу као покрет у Енглеској као претходница и испраћена појавом Индустријске револуције. Током 1675, група ткача је уништила машине које су их замениле на радним местима. До 1727. уништавања машина су постала толико широко распростањена да је енглески парламент прогласио уништење машина висококажњивим преступом. Овај закон није зауставио изливе насиља. "Лудити" група анти-технолошки оријентисаних радника је током 1811 вандализована машине за ткање, крала сировине, пропагирала петиције за већа трговачка права под претњом већег таласа насиља.[8] Лоше бербе те године су им стварале нове присталице, чиме је створена неуморна и изиритирана популације која је подржавала њихова становишта.[9] Отпор новој технологији није се договорио када су прихваћене и усвојена нова технолошка решења која потпомажу радни процес не вршећи веће измене самом опису посла. Група је протестовала употреби машина а не самом изуму нових машина. Сматрали су да је радник суштински део економије и имали су став да су вештине које поседују да обављају своје послове њихова својина која треба да буде заштићена од деструкције коју је стварала аутономија машина у процесу производње.[10]

Деветнаести век је означио почетак модерне науке и иновација и велике промене у друштву, што је наилазило на отпор делова становништва. Романтичарски покрет је уметнички уобличавао и наглашавао осећај и жудњу за "једноставнијим и лепшим временом". Песници попут Вилијама Блејка веровали су да технолошке промене које су узимала замајац, уништавају и угрожавају њихово становиште по којем је природа савршена и чиста..[11]

Након Другог светског рата страх од технологије је наставио да расте, изразито након што су уследила Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија. Током Хладног рата људи су почели да се питају шта ће бити са планетом и будућношћу пошто људи имају могућност да је доведу до потпуност уништења. Корпоративна производња и употреба оружја попут напалма, експлозива и гаса током Вијетнамског рата додатно је пољуљала веру јавности у вредност и сврху технологије.[12] У ери након Другог светског рата појавио се Енвиронментализам као покрет. Прва интернатционална конференције о загађености ваздуха одржаја је 1955. као и поново током шездесетих. Истраживања кључних састојака бензина изазвало је бес међу енвиронменталистима. Током осамдесетих година двадесетог века, оштећења Озонског омотача и претња од глобалног загревања поченала је да буде схваћена озбиљније.[13]

Амиши и Анабаптисти су групације која се често сматра технофобски настројеном.[14] Амиши селективно користе модерну технологију како би одржали своју веру и културу.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ τέχνη, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  2. ^ φόβος, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  3. ^ „Definition of "Technophobia". Dictionary.reference.com. Приступљено 2008-07-29. »
       (1) tech·no·pho·bi·a (těk'nə-fō'bē-ə) n. Fear of or aversion to technology, especially computers and high technology. -Related forms: tech'no·phobe' n., tech'no·pho'bic (-fō'bĭk) adj."— (American Heritage Dictionary)
       (2) "tech·no·pho·bi·a /ˌtɛknəˈfbiə/ - Show Spelled Pronunciation [tek-nuh-foh-bee-uh] –noun abnormal fear of or anxiety about the effects of advanced technology. [Origin: 1960–65; techno- + -phobia] —Related forms: tech·no·phobe, noun —(Dictionary.com unabridged (v1.1) based on the Random House unabridged Dictionary, © Random House, Inc. 2006.)«
     
  4. ^ Gilbert, David, Liz Lee-Kelley, and Maya Barton. "Technophobia, gender influences and consumer decision-making for technology-related products." European Journal of Innovation Management 6.4 (2003): pp. 253-263. Print.
  5. ^ Weil, Michelle M.; Rosen, Larry D. (1995). „A Study of Technological Sophistication and Technophobia in University Students From 23 Countries”. Computers in Human Behavior. 11 (1): 95—133. doi:10.1016/0747-5632(94)00026-E. »Over a two-year period, from 1992 - 1994, data were collected from 3,392 first year university students in 38 universities from 23 countries on their level of technological sophistication and level of technophobia.« 
  6. 6,0 6,1 6,2 Weil, Michelle M.; Rosen, Larry D. (1995). „A Study of Technological Sophistication and Technophobia in University Students From 23 Countries”. Computers in Human Behavior. 11 (1): 95—133. doi:10.1016/0747-5632(94)00026-E. »"Table 2. Percentage of Students in each country who possessed high levels of technophobia"« ; several points are worth noting from Table 2. First, a group of countries including Indonesia, Poland, India, Kenya, Saudi Arabia, Japan, Mexico and Thailand show large percentages (over 50%) of technophobic students. In contrast, there are five countries which show under 30% technophobes (USA, Yugoslavia - Croatia, Singapore, Israel and Hungary). The remaining countries were in between these two groupings.
  7. ^ „Index - Learning Circuits - ASTD”. Learning Circuits. Архивирано из оригинала на датум 2008-05-11. Приступљено 2010-06-02. 
  8. ^ „The Luddites”. Regent.edu. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-29. Приступљено 2010-06-02. 
  9. ^ Kevin Binfield. „Luddite History - Kevin Binfield - Murray State University”. Campus.murraystate.edu. Архивирано из оригинала на датум 2010-06-10. Приступљено 2010-06-02. 
  10. ^ Randall, Adrien (1997). "Reinterpreting 'Luddism': Resistance to New Technology in the British Industrial Revolution" Resistance to New Technology: Nuclear Power, Information Technology and Biotechnology. Cambridge University Press. стр. 57—80. 
  11. ^ „Romanticism”. Wsu.edu. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-28. Приступљено 2010-06-02. 
  12. ^ Goodyear, Anne Collins (2008). „From Technophilia to Technophobia: The Impact of the Vietnam”. Leonardo. 41 (2): 169—173. doi:10.1162/leon.2008.41.2.169. 
  13. ^ „Environmental History Timeline”. Runet.edu. 1969-06-22. Приступљено 2010-06-02. 
  14. ^ Donald B. Kraybill, Karen M. Johnson-Weiner and Steven M. Nolt: The Amish, Baltimore 2013, page 313.
  15. ^ Look Who's Talking - an article about the selective use of technologies among the Amish.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Brosnan, M. (1998) Technophobia: The psychological impact of information technology. Routledge.
  • Dan Dinello Technophobia: Science Fiction Visions of Posthuman Technology