Тибени
Тибени рум. Țibeni | |
---|---|
Насеље | |
Секељска села у Буковини− мапа | |
Координате: 47° 48′ 58″ N 26° 1′ 27″ E / 47.81611° С; 26.02417° И | |
Земља | Румунија |
Округ | Сучава |
Општина | Велико село |
Надморска висина | 329 m (1.079 ft) |
Становништво (2013)[1] | |
• Укупно | 1.263 |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 665188 |
Део серије чланака о |
Историји Секеља |
---|
Предања |
Категорија |
Тибени (рум: Tibeni, мађ: Istensegíts) је друго од пет села основаних од стране Секеља у Буковини. Село се налази у румунском делу Буковине у округу Сучава. Најближи већи град је Радауц (рум:Rădăuţi).
Остала четири села су: Фогадјиштен (рум: Iacobeşti), Хадикфалва (рум: Dorneşti), Јожеффалва (рум: Vornicenii Mici), и Андрашфалва (рум: Maneuţi).
Историја постанка
[уреди | уреди извор]Иштеншегитш је основан 1777. године, подигнут је са леве стране обале реке Сучаве одмах у комшилуку годину дана старијег брата Фогадјиштена исто на иницијативу Мартон Мора (мађ:Mártonffy Mór). Према подацима из црквених књига становници села, Секељи, су досељени из молдавског места званог Самошка (мађ: Számoska). Првих осамдесет фамилија су насељени у подножју брда по имену Копас хеђ (мађ:Kopasz-hegy) или у преводу Ћелаво брдо. Међутим прво пролеће им није било баш најсретније. Пролећно отопљавање снега је донело и поплаве у новоосновано насеље, тако да су из тих разлога, страха од поплаве, померили цело село за километар више у брдо на место које се звало Чере тето (мађ:Csere-tetõ). Село се састојало из једне улице од 47 кућа са окућницама а такође је саграђен обор где су заједнички држали стоку ради лакшег очувања заједничког блага.
Према предању, село је добило име од угледног члана Секељ заједнице Кајтар Леринца (мађ:Kajtár Lõrinc) који је по доласку у нове крајеве одржао говор у коме је рекао: “Допусти нам премилостиви Боже да на овом месту нађемо наш већни мир. И зато ја желим, заједно са мојим сапатницима, да у твоју част ово место добије твоје име, и зато ово место нека се зове Иштеншегитш (Бог нам помогао)”.
Румунско име Тибени, које је носило претходно основано и напуштено место, користили су и Секељи, али су такође користили и варијацију Цибењи (мађ:Cibény).
Вера и култура
[уреди | уреди извор]Досељени Секељи су били католици. У заједници са секељима из Фогадјиштена, који су започели градњу капеле 1776. године, у јесен су завршили градњу и посветили је Светој Тројици (мађ:Szentháromság).
Касније су додали 1800. године у славу Светог Духа малу цркву од дрвета и још касније, за време Ласла Иштвана (мађ:László István) 1894. започета и 12. септембра 1898. је завршена данашња црква са торњем.
Каснији догађаји
[уреди | уреди извор]Секељи су се одавде почели масовније одсељавати 1883. године па све до 1941. године. Данас више нема ниједне Секељ фамилије да живи тамо.
Галерија
[уреди | уреди извор]
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05.