Тибор Варади
| Тибор Варади | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Портрет Варадија са странице САНУ | |||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||
| Име при рођењу | Тибор Варади | ||||||||||||||||||
| Датум рођења | 25. мај 1939. | ||||||||||||||||||
| Место рођења | Петровград, Краљевина Југославија | ||||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет Харвард | ||||||||||||||||||
| Професија | доктор правних наука | ||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||
| Породица | Имре Варади (деда) | ||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||
| Политичка странка | Удружење за југословенску демократску иницијативу (1989–1992) | ||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Тибор Варади (мађ. Várady Tibor, Петровград, 25. мај 1939) српски је правник[1], пензионисани професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду, професор емеритус Централноевропског универзитета у Будимпешти и Универзитета Емори у Атланти.[2] Био је министар правде СР Југославије у Влади Милана Панића 1992. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Порекло и образовање
[уреди | уреди извор]Рођен је 25. маја 1939. године у Петровграду, у породици угледних адвоката мађарског порекла. Отац и деда Имре Варади су у граду имали адвокатску канцеларију од 1893. године. Деда је био и сенатор Краљевине Југославије. Као дете је научио српски, мађарски и немачки језик, који су се готово симултано говорили у граду, а затим је научио и француски језик. Током 1943. године, добио је млађу сестру.
Основне студије на Правном факултету Универзитета у Београду је завршио 1962. године. Добио је Фулбрајтову стипендију за студије права на Универзитету Харвард и тако је постао први источноевропски студент на овом универзитету од краја Другог светског рата.[3] Ту је стекао титулу магистра правних наука 1967. године, а затим добија стипендију Универзитету Харвард за наставак студија, те је овде и докторирао 1970. године.[2]
Академска каријера
[уреди | уреди извор]Од дипломирања 1962. до 1963. године је био адвокатски приправник у Зрењанину. Те године је постао асистент на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, где је постепено напредовао до звања редовног професора[2] и то остао до пензионисања 1993. године.
Држао је предавања на Универзитету Калифорније у Берклију, Универзитет Флорида, Универзитету Корнел, Универзитету Емори) и на Централноевропском универзитету у Будимпешти. На Универзитету Емори и Централноевропском универзитету има звање професора емеритуса.
За дописног члана Војвођанске академије наука и уметности је изабран 3. децембра 1987. године. Потом је 29. маја 1991. године изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности, а за редовног члана 30. октобра 2003. године. У САНУ обавља дужност председника Одбора за проучавање националних мањина и људских права и председника Одбора за проучавање живота и обичаја Рома, као и члана Академијског одбора за сарадњу са нашим научницима и уметницима у иностранству.[2]
Уредништво стручних часописа
[уреди | уреди извор]Био је уредник часописа Új Symposion (1969-1971), главни и одговорни уредник часописа LÉTÜNK (1990-1999) и члан уредништва Архива за правне и друштвене науке. Такође, био је члан редакције Југословенске ревије за међународно право, стални кореспондент правног часописа Netherlands International Law Review (1985-2005); члан листе главних сарадника правног часописа Revue de l’Arbitrage (1983-1994) и члан уредништва Croatian Yearbook of International Commercial Arbitration (1998-).[4][2]
Чланство у стручним удружењима
[уреди | уреди извор]Члан је ILA (Светско удружење за међународно право) (1970‒); члан Société de la Legislation compare (1980‒); председник Панела Asser College Europe (1996‒2001); члан International Academy of Comparative Law (2006‒); члан American Bar Association (2006‒); члан Society of European Contract Law (2006‒); члан Друштва књижевника Војводине (1975‒).[2]
Политичка каријера
[уреди | уреди извор]Варади је био један од оснивача Удружења за југословенску демократску иницијативу. Као кандидат овог удружења на парламентарним изборима 1990. године, изабран је за народног посланика Народне скупштине Републике Србије, а уједно је био и једини посланик са ове изборне листе.
Од 14. јула до 29. децембра 1992. године, Варади је био министар правде Савезне Републике Југославије у Влади Милана Панића. Раније се није познавао са Панићем, већ га је за министарско место препоручила чињеница да има докторат са Харварда.
Међународни суд правде у Хагу
[уреди | уреди извор]Од 2001. до 2004. године је био главни правни саветник при Министарству иностраних послова Савезне Републике Југославије. Између 2001. и 2008. године, био је заступник СР Југославије (СЦГ, односно Србије) пред Међународним судом правде у Хагу
Признања и награде
[уреди | уреди извор]- Награда „Стражилово”, за књигу есеја Мит и мода, 1979.[2]
- Награда „Витез позива”, 2007.[5]
- Награда града Зрењанина, 2016.[6]
- Награда „Корнел Сентелеки”, за допринос књижевности Мађара у Војводини, 2018.[7]
- Награда Мађарске академије наука Laureatus Academiae, 2019.[2]
- Награда „Карољ Сирмаи”, 2022.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Тибор Варади”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ а б в г д ђ е ж „ВАРАДИ ТИБОР”. Огранак САНУ у Новом Саду. Приступљено 5. 2. 2024.
- ^ „Životni intervju - Tibor Varadi: Kako su nacionalisti pobedili intelektualce”. Nedeljnik. 513. 10. novembar 2021.
- ^ „Тибор Варади”. Српска академија наука и уметности.
- ^ „Dodeljene nagrade "Vitez Poziva"”. Blic.rs. Приступљено 6. 3. 2023.
- ^ „Крестић и Варади међу добитницима Награда града Зрењанина”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 6. 3. 2023.
- ^ „Тибор Варади добитник награде „Корнел Сентелеки“”. Приступљено 6. 3. 2023.
