Тибор Секељ

Тибор Секељ
Тибор Секељ 1983. године
Датум рођења	(1912-02-14)14. фебруар 1912.
Место рођења	Спишка Собота, Аустроугарска
Датум смрти	20. септембар 1988.(1988-09-20) (76 год.)
Место смрти	Суботица, СФРЈ

Тибор Секељ (мађ. Székely Tibor; Спишка Собота, 14. фебруар 1912 — Суботица, 20. септембар 1988) био је светски путник, географ, новинар, музеолог, полиглот, писац и истраживач јеврејског порекла.

Био је светски познати есперантиста.

Животопис

Тибор Секељ је рођен 1912. у Спишкој Соботи (Spišská Sobota) код Попрада, тада у Аустроугарској, а умро у Суботици 1988. године.

Овај светски путник је игром судбине, детињство провео у Војводини. Отац му је био ветеринар, и пошто је то био тражен посао породица је често мењала пребивалиште. Тако најпре стижу у Ченеј (Банат), где остају до Тиборове десете године. Основну школу завршава у Кикинди, у коју долазе 1922. године. Иако му је мађарски језик био матерњи, још као мали научио је и немачки, као језик средине који се у Војводини тада много користио.

Убрзо његов отац добија посао у Никшићу, где се Тибор уписује у никшићку гимназију. Овде 1928. године оснива први извиђачки стег у Црној Гори, и због тога се сматра једним од оснивача црногорског скаутизма. Данас у Никшићу и даље ради извиђачки одред који је наследник Тиборовог стега, име му је Одред извиђача „Драган Церовић Гиго“.

Светски путник

За живота посетио је 74 земље света, на свих 5 континената. Пропутовао је широм Јужне Америке, Азије и Африке, а нарочито је волео да путује на непозната и опасна места као што су прашуме Африке и Амазоније и да посећује најмање позната домородачка племена на свету. Ту се бавио етнологијом и покупио огромну збирку изворних племенских предмета, које данас чувају музеји у Загребу, Суботици и Сенти.

За разлику од других познатих светских пустолова као што је, на пример, Жељко Малнар из Загреба, успео је да никада не добије маларију. Своја огромна искуства са путовања није умео да претвори у високо тиражне књиге а тиме и приходе, тако да је целог живота био скромних материјалних могућности. При крају живота био је Управник музеја у Суботици.

Писана дела

Захваљујући бројним путовањима, Секељ пише велик број књига и есеја, који садрже интересантне етнографске и музеолошке податке са посећених подручја. Писао је на матерњем мађарском, на српском и хрватском, затим на шпанском, а његова дела писана есперанто језиком су преведена на готово све језике света.

Важнији књижевни радови и дела (нека издата на нашим језицима у бившој Југославији и у Србији):

• Tempestad sobre el Aconcagua – пут у Аргентину. Буенос Ајрес, Ediciones Peuser, 1944, 274 страница.
• Por tierras de Indios – време проведено са домороцима Бразила, први пут објављено на шпанском 1946.
• Где цивилизација престаје – са шпанског превео Миодраг Гардић. Рад, Београд, 1956. 181 страна.
• Nepalo malfermas la pordon – опис путовања у Непалу. La Laguna: Régulo, 1959, на 212 страна.
• Nepal otvara vrata – превод претходне књиге на српски (с Есперанта превео: Антоније Секељ). Рад, Београд, 1959. 213 страна.
• Odapni strelu put zvezda – usmena poezija drevnih naroda. Богдала, Крушевац, 1986. 200 страна.
• Papuanski dnevnik. Libricon, Загреб, 2019. 243 страна. ISBN 978-953-8017-10-0
• Oluja na Aconcagui i godinu dana kasnije – са шпанског превео Иво Вечерина, 'Epoha' Загреб, 1955, 183 страна.
• Oluja na Aconcagui. Libricon, Загреб, 2021, 215 страна. ISBN 978-953-8017-15-5
• Kurso de Esperanto, laŭ aŭdvida struktura metodo – приручник за есперанто са малим речником. Загреб, 1960. (коаутор: Антоније Секељ)
• Dopisni tječaj Esperanta, Загреб, 1960, 63 стр. (са коаутором: Антоније Секељ).
• Na tragu doživljaja. Biblioteka pingvin; Izdavačko preduzeće 'Veselin Masleša' Сарајево, 1976. 252 страна.
• Karavana prijateljstva. 'Epoha' Загреб, 1965.
• Djambo rafiki: pot karavane prijateljsva po Afriki – превод на словеначки: Tita Škerlj-Sojar. Младинска књига, Љубљана, 1965. – 179 страна.
• Ĝambo rafiki. La karavano de amikeco tra Afriko – Афрички путопис. Pisa: Edistudio, Суботица, 1991, 173 стр. ISBN 88-7036-041-5
• Ridu per Esperanto (Хумор на есперанту). Загреб, 1973, 55 страна.
• Premiitaj kaj aliaj noveloj – колекција новела. Загреб, Internacia Kultura Servo, 1974, 52 стране.
• Кумевава, син прашуме (Kumeŭaŭa, la filo de la ĝangalo) – први пут издано у Антверпену 1979.; на ћирилици први пут издао 'Креативни центар' у Београду 2003.; 96 страна. ISBN 978-86-7781-206-5
• Kumevava, sin prašume – омладински роман. Суботица (Графосрем, Шид) 1985.
• Džingis kan – istorijski roman. Planeta: zabavno-obrazovna biblioteka, XI kolo, sveska 2, Борба, Београд.
• Djeca širom svijeta. Školska knjiga, Zagreb, 1981.
• Mondo de travivaĵoj – аутобиографија. Pisa, Edistudio, 1981, 284 стр. ISBN 8870360121
• Dictionarium Museologicum – сарадња на речнику о музеологији на 20 језика, објављеног 1986. ISBN 963-571-174-3
• Neĝhomo – прича о алпинистичкој експедицији. Беч, Pro Esperanto 1988, 20 стр.
• Kolektanto de ĉielarkoj – новеле и песме на есперанто језику. Pisa: Edistudio, Суботица, 1992, 117 стр. ISBN 88-7036-052-0
• Temudžin dečak stepe, Суботица. Градска библиотека, 1976.
• Темуџин, син степе (Temuĝino, la filo de la stepo) – мини-роман за децу. Београд, 1993, 68 стр. ISBN 8690107347

Полиглот

Био је надарени мултилингвиста. Осим што је говорио мађарски и српскохрватски као матерње језике, а владао и немачким, одлично је баратао шпанским, енглеским, француским и есперантом. Био је члан Академије за есперанто и почасни члан Светског есперантског савеза. Нека од својих дела је писао изворно на есперанту. Нека друга изворно на шпанском.

Имао је посебну методу учења страног језика — сваки дан по 10 речи. После 40 дана би знао 400 речи и сматрао је да је то сасвим довољно за споразумевање. На тај начин служио се са укупно 44 језика. Говорио је и многе егзотичне, индијанске језике, које је касније делом заборављао. Ипак, у било ком делу света се нашао, успевао је да се споразумева.

Стрипска сценаристика

Био је сценариста стрипова, између осталог и чувеном уметнику Александру Хецлу, на делима „Кумеуауа — син прашуме“ 1960 — 1961. за лист Пионири (Београд) и у „У земљи Индијанаца“ 1962. за лист Плави вјесник (Загреб).

Друга двојица угледних стрипара, сценариста Норберт Нојгебауер и цртач Јулио Радиловић Јулес, урадили су по Секељевој књизи стрип „Истраживач Тибор Секељ прича: Кроз зелени пакао Мато Гроса“ за лист Плави вјесник (бр. 558-575, Загреб, 1965).

Спољашње везе

• „Палма пада у поноћ“ – kратка прича Тибора Секеља, из књиге На тргу доживљаја.
• „Свет о есперантисти Тибору Секељу“ (Политика, 15. фебруар 2012)
• Монографија посвећена животу Тибора Секеља - "светске скитнице" из Суботице - РТВ, 20. фебруар 2024.
• 139 резултата ауторових радова – претрага књижевних дела на COBISS.