Тибо Пино

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тибо Пино
Thibaut Pinot - Tour de France 2014.jpg
Пино на Тур де Франсу 2014. године
Личне информације
Пуно име Тибо Пино
Датум рођења (1990-05-29)29. мај 1990.(28 год.) .
Место рођења Мелизе (Француска)
Држављанство  Француска
Висина 1.80 m
Тежина 63 kg
Информације о тиму
Tренутно члан тима Франсес де Жу (ФДЈ)
Дисциплина друмски
Тип возача брдаш
Професионална каријера
2010— Франсес де Жу
Успеси
Тур де Франс
  Jersey white.svg Најбољи млади возач 1 (2014)
Шампионати и друге трке
Национални шампион
(трка на хронометар)
Maillot France.PNG 1 (2016)
Критеријум Интернасионал 2016. године

Ажурирано: 15. мај 2016.

Тибо Пино (франц. Thibaut Pinot; 29. мај 1990) је француски професионални бициклиста, професионалац је од 2010. године. На Тур де Франсу 2014. године, освојио је треће место и класификацију за најбољег младог возача, док је на Ђиро д’Италији 2017. освојио четрврто место.

Каријера[уреди]

Почетак каријере[уреди]

Тибо Пино је 2009. године освојио трку Ђиро дела Вале, а 2010. прешао је у Француски професионални тим, Франсес де Жу (франц. Française des Jeux). На Туру Романдије освојио је брдску класификацију и завршио је на 30 месту у генералном пласману. Вуелта Каталонију је завршио на 49 месту, а Критеријум Дофине на 20 месту.

2011. године освојио је две етапе на Тур Аин трци, треће место на Туру Турске, а на Критеријуму Дофине завршионје на 16 месту.

2012[уреди]

2012. је почео добро, освајањем 11 места на Туру Романдије, а затим је на Тирено—Адриатико трци завршио на 50 месту. Није имао среће са повредама те је морао да напусти Тур Швајцарске, Тур Баскијске Земље и Вуелта Каталонију.

2012. године пропустио је Критеријум Дофине, а први пут је возио Тур де Франс. Пино је, са своје 22 године био најмлађи возач на Туру. Победио је на осмој етапи, што му је била највећа победа у каријери. Етапа је имала седам успона, а на успону прве категорије, Пино је стигао до Фредерика Кесјакофа, који је био у соло бегу. Њих двојица су сарађивали на спусту, а на 16 километара до задњег успона, Пино је наставио сам, Кесјакоф није могао да га прати. Пино је држао пратиоце иза и победио је са 26 секунди испред Кадела Еванса. На крају, освојио је десето место, а у класификацији за најбољег младог возача остао је иза Тиџеја Ван Гардерена. Пино је тако постао најмлађи возач који је завршио у топ 10, још од Ремона Импаниса 1947. који је тада имао 21 годину и осам месеци.

2013[уреди]

2013. године, Пино није остварио ниједну победу, али је имао неколико завршетака у топ 10. четврти на Туру Швајцарске, шести на Туру Аин, осми на Вуелта Каталонији, а на Туру Романдије је завршио на 11 месту.

На Тур де Франсу, Пино је дошао као узданица Француза за висок пласман, али морао је да напусти Тур током етапе 16.

Због лоше среће на Тур де Франсу, Пино је одлучио да вози Вуелта а Еспању, где је завршио на добром седмом месту.

2014[уреди]

2014. године завршио је девети на Туру Баскијске земље, а затим је возио Тирено—Адриатико, али га није завршио. на Туру Романдије завршио је десети, Вуелта Каталонију завршио је на 13 месту, а Тур Швајцарске на 15 месту.

На Тур де Франс, Пино је дошао са великим амбицијама, а након што су Тур напустили Крис Фрум и Алберто Контадор због повреда, имао је лакши посао и успео је да освоји треће место, одбранивши се на хронометру од Алехандра Валвердеа. Пино је освојио и белу мајицу за најбољег младог возача. Друго место на Туру освојио је Жан-Кристоф Перо и они су први француски возачи који су освојили подијум од 1997. када је Ришар Виренк освојио треће место. То је био и први пут да су двојица Француза освојили подијум у задњих 30 година. након 1984. када су подијум освојили Лоран Фињон и Бернар Ино

Након Тура, Пино је узео учешће и на Вуелта а Еспањи, али је није завршио.

2015[уреди]

2015. године, Пино је бележио добре резултате, завршио је већину трка у првих 10. На Тирено—Адриатику, освојио је четврто место, као и на Туру Романдије, где је остварио и прву победу у сезони, освојио је краљевску етапу седам секунди испред Илнура Закарина, на крају је освојио и класификацију за најбољег младог возача. На Критеријуму Интернационал освојио је друго место и класификацију за најбољег младог возача. На Туру Баскијске земље завршио је десети, а на Туру Швајцарске четврти. Добру форму потврдио је и шестим местом на Милан—Торино класику.

Пино на Тур де Франсу 2015.

На Тур де Франс дошао је као један од фаворита и главна узданица Француза за освајање тура, али уз лошу форму и слабу срећу са падовима, завршио је тек на 16 месту, али је слаб Тур донекле исправио победом на етапи 20, када је соло стигао на циљ на Алп ду Езу.

2016[уреди]

2016. године освојио је прву етапну трку, Критеријум Интернационал, уз две етапне победе и освојену класификацију по поенима. На Туру Романдије освојио је друго место, а затим четврто на Туру Баскијске земље и пето на Тирено—Адриатику.

На Тур де Франсу, Пино опет није био у форми и на етапи 12 је изгубио 28 минута. Тур је напустио пре почетка етапе 13, због бронхитиса. Носио је тачкасту мајицу три дана.

16. јула објавио да неће возити на Олимпијским играма јер треба да ради тестове због бронхитиса, па се не може опоравити на време.

Спољашње везе[уреди]