Тува

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тива)
Jump to navigation Jump to search
Република Тува
Республика Тува или Тыва
Тыва Республика
Flag of Република Тува
Застава
Official seal of Република Тува
Грб
Химна: Ја сам Тувин
Tuva in Russia.svg
Држава  Русија
Федерални округ Сибирски
Главни град Кизил
Површина
 • Укупно 168,600 km2 (65,100 sq mi)
Становништво (2014.)
 • Укупно 311,637
 • Густина 1.8/km2 (4.8/sq mi)
Вебсајт Званични веб-сајт
Tuva republic map.png

Тува или Тива (рус. Тува или Тыва, тув. Тыва), званично Република Тува или Тива, (рус. Республика Тува или Тыва[1][2], тув. Тыва Республика) је конститутивни субјект Руске Федерације[3] са статусом аутономне републике на простору јужног Сибира.Главни град републике је град Кизил.

Етимологија[уреди]

Република је добила име по титуларном народу Тувинцима који су и најбројнији народ у овој републици. Тувинци су народ туркијског порекла, традиционално будистичке вероисповести.

Првобитни народ који је насељавао ову територију познат је као Урјанхајци, које су Монголи звали Шумски људи. Временом је дошло до мешања овог народа са јужним туркијским народима и настао је тувински народ. Тувинци себе називају Тива (Тыва), а тако називају и своју матичну републику. Након проведеног референдума, од 2001. године у Русији су равноправна оба назива.[1][2]

Историја[уреди]

Независност[уреди]

Тува је била под влашћу кинеске Ћинг династије од 1758. до 1914. године (пре овога била је део разних монголских и туркијских каната).

У Кини 1911. године избија Синхајска револуција, са циљем да избаци династичну власт из тадашње Кине. Са тим циљем се појављује и тувински национализам, кога је подржавало Руско царство. Руски цар Николај II шаље војску у Туву 1912. године, а већ 1914. године Тува проглашава независност под називом Урјанкајска Република. Ипак, проглашена независност је кратко трајала и Тува се убрзо прикључује Русији као њен протекторат под назвом Урјанкајски крај. Руси подижу гладни град нове покрајине, назван Бјелоцарск.

Комунизам[уреди]

Године 1917. почиње грађански рат у Русији, а 1920. Црвена армија улази у Туву. Следеће године, тувински комунисти проглашавају Народну Републику Туву, коју је једино признавао Совјетски Савез. Иако је била комунистичка земља, будизам је проглашен као званична религија. Такође се радило и на смањивању руског утицаја, тако што се регулисала имиграција из Совјетског Савеза и ојачавали односи са новонасталом НР Монголијом. Ово су Совјети спречили тиме што су 1930. сменили власт у Туви са бољшевицима оданим Совјетском Савезу, који су убили или протерали 1/3 партије. Године 1944, Тува својевољно постаје део Совјетског Савеза, због чега је и дан данас део Руске Федерације.

Име главног града промењено је 1918. из Бјелоцарск у Хем-Белдир, а 1926. у данашње име.[4]

Становништво[уреди]

Популација[уреди]

Кретање броја становника
1989. 2002. 2010.
309.129 305.510 307.930

Етничка подела[уреди]

Најбројнији народ у Туви су Тувинци, који чине 82% популације. Одмах иза су Руси са 16,3% популације. Постоје и остале етничке групе, углавном номадског порекла, али ниједна не прелази 0,5% целокупне популације.

Виталне статистике[уреди]

2016. популација Туве повећала је се за 3,4‰. Просечан животни век је поприлично низак; мушкарци живе 59, а жене 73 године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]