Тигрејци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тигрејци
ተጋሩ
Укупна популација
c. 7,1 милиона
Региони са значајном популацијом
Рог Африке
 Етиопија4.500.000
 Еритреја2.355.405[1]
 Судан35.000
 Немачка33.000[2][Note 1]
 Шведска20.000[3]
 Норвешка13.500[4]
 Уједињено Краљевство12.400[5]
 Канада10.220[6]
 Израел11.000
 Јемен8.600
 Холандија2.800[7]
 Аустралија2.796
 Италија2.600[8]
 Џибути600
Језици
Тигрињски језик
Религија
Предоминантно хришћанство (Етиопска и еритрејска оријентално-православна црква)
мањина: ислам, католицизам, протестантизам
Сродне етничке групе
Беџа, Тигре, Амхара, Сомалци, Оромо, Афари и остали семитски (кушитски) народи.[9]

Тигрејци (тигрињски: ተጋሩ) су етничка група семитског порекла која претежно настањује Етиопију и Еритреју.[10][11][12][13][14] У тим државама, углавном настањују Еритрејску висораван као и регион Тиграј на северу Етиопије. Сродни су Тигрима и народу Амхара.[14][15] У Еритреји чине око 55% становништва, а у Етиопији око 5% (највише у региону Тиграј где чине око 85% становништва).[16][17][1] У верском погледу већином су припадници етиопске и еритрејске оријентално-православне цркве, а у мањој мери су и муслимани, јудаисти, као и протестанти и католици. Говоре тигрињским језиком као и суседни Тигри који живе у западним и северним деловима Еритреје, а припада семитској групи афро-азијске породице језика и њиме се служи око 1,3 милиона људи. Око 110.000 Тигрејаца живи у дијаспори, нарочито у северној Европи (36.500), Уједињеном Краљевству (12.400), Канади (3.800) и Немачкој (33.000).

Тигрејци се традиционално баве пољопривредом, и то нарочито узгојем пшенице, ража, проса, кукуруза и других биљака које успевају на подручју на којем живе. Просо и раж успева у Етиопији, а пшеница и кукуруз у Еритреји. Такође се баве сточарством (овце и козе) као и узгојем пчела.

Демографија[уреди]

Тигрејци укупно чине 5% популације Етиопије и углавном живе на њеном северу и живе у селима. Већином су припадници Етиопске оријентално-православне цркве (96%) а мањину представљају муслимани, католици и протестанти. Католицизам и протестантизам је стигао међу Тигрејцима у 19. веку. Њихови сродници, народ Тигре, за разлику од Тигрејаца углавном припадају исламској вери. У Етиопији живе у градовима Адиграт, Мекеле, Адва, Аксум и Шире, а у Еритреји у Асмари и Керену. Остатак живи у већим градовима Етиопије као што су Адис Абеба и Гондар као и у дијаспори у САД.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Roughly half of the Eritrean diaspora

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Africa :: Eritrea — the World Factbook - Central Intelligence Agency”. 
  2. ^ „Anzahl der Ausländer in Deutschland nach Herkunftsland”. Das Statistik Portal. 
  3. ^ „Foreign-born persons by country of birth, age, sex and year”. Statistics Sweden. 
  4. ^ „Immigrants and Norwegian-born to immigrant parents”. Statistics Norway. 
  5. ^ „United Kingdom”. Ethnologue.com. Приступљено 26. 8. 2017. 
  6. ^ Canada, Government of Canada, Statistics (5. 2. 2013). „2011 Census of Canada: Topic-based tabulations – Detailed Mother Tongue (232), Knowledge of Official Languages (5), Age Groups (17A) and Sex (3) for the Population Excluding Institutional Residents of Canada and Forward Sortation Areas, 2011 Census”. 12.statcan.gc.ca. Приступљено 26. 8. 2017. 
  7. ^ „Population by migration background”. Statistics Netherlands. 
  8. ^ „Istat.it”. Statistics Italy. 
  9. ^ Pagani, Luca; Kivisild, Toomas (јул 2012). „Ethiopian Genetic Diversity Reveals Linguistic Stratification and Complex Influences on the Ethiopian Gene Pool”. The American Journal of Human Genetics. 91 (1): 83—96. PMC 3397267Слободан приступ. PMID 22726845. doi:10.1016/j.ajhg.2012.05.015. 
  10. ^ Smidt, Wolbert (2007). „Tigrayans”. Ур.: Uhlig, Siegbert. Encyclopaedia Aethiopica. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. 
  11. ^ Shinn, David; Ofcansky, Thomas (2004). Historical Dictionary of Ethiopia. Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, Inc. стр. 378—380. ISBN 978-0-8108-4910-5. 
  12. ^ Ullendorff, Edward (1973). The Ethiopians. London: Oxford University Press. стр. 31, 35—37. 
  13. ^ Levine, Donald (1965). Wax & Gold. Chicago: The University of Chicago Press. стр. 1—2. 
  14. 14,0 14,1 Lipsky, George (1962). Ethiopia: its people, its society, its culture. New Haven: Hraf Press. стр. 34. 
  15. ^ Tesfagiorgis G., Mussie (2011). Eritrea. Greenwood Publisihing Group. стр. 337. ISBN 978-1-59884-231-9. 
  16. ^ „Summary and Statistical Report of the 2007 Population and Housing Census” (на језику: енглески). Ethiopian Central Statistical Agency. децембар 2008. Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) на датум 25. 3. 2009.  Недостаје или је празан параметар |url= (помоћ)
  17. ^ „Ethiopia: A Model Nation of Minorities” (PDF). Bxabeg.people.wm.edu. Приступљено 22. 3. 2006. 

Литература[уреди]