Тимиш (округ)
| Округ Тимиш Judeţul Timiș | ||
|---|---|---|
| ||
 | ||
 | ||
| Држава |  Румунија | |
| Покрајина | Банат | |
| Админ. центар | Темишвар | |
| Површина | 8.697 km2 | |
| — број ст. | 659.512 | |
| — густина ст. | 75,83 ст./km2 | |
| — ISO 3166-2 | TM | |
| Званични веб-сајт | ||
Округ Тимиш (рум. Judeţul Timiș — Округ Тамиш, мађ. Temes megye) је округ у румунском делу историјске покрајине Банат. Седиште Тимишког округа је град Темишвар.
Тимишки округ је део еврорегије Дунав-Караш-Муреш-Тиса.
Порекло назива[уреди | уреди извор]
Тимишки округ дугује име реци Тамиш (рум. Timiș), која већим делом протиче кроз њега.
Границе[уреди | уреди извор]
На западу се округ граничи са Србијом, односно Војводином, на северу се граничи са Мађарском и Арадским округом, источно је округ Хунедоара, а јужно округ Караш-Северин.
Природни услови[уреди | уреди извор]
Тимишки округ заузима крајњи југоисточни део Панонске низије и његов побрдски обод. Површина округа је 8.697 km² (3,6 % површине државе) и то је по површини највећи округ у Румунији. На западу је земљиште равничарско, у средини брежуљкасто, док на истоку прелази у крајње планинско (Карпати). Најнижа тачка округа је на југозападу (испод 100 m надморске висине), док се на крајњем истоку земљиште издиже и преко 500 метара.
У складу са тим смењују се и подручја биљног и животињског света: од ораница на западу, преко зоне воћњака и винограда у средини до ливада, шума и пашњака на истоку.
Клима је умерена-континентална са великим бројем сунчаних дана.
Речни систем се углавном базира рекама Тамишу и Бегеју и њиховим мањим притокама. На крајњем северу река Мориш чини границу према Мађарској.
Друштвени услови[уреди | уреди извор]
По попису из 2006. године у Тимишком округу је живело 685.091 становник, односно густина је била 79,8 ст./km². Почетком 2013, Тимиш је имао популацију од 650,544 становника. Током последњих пола века број становника у округу се кретао на следећи начин:
| Година | Становништво округа[1] |
|---|---|
| 1948. | 588.936 |
| 1956. | 568.881 |
| 1966. | 607.596 |
| 1977. | 696.884 |
| 1992. | 700.033 |
| 2002. | 677.926 |
| 2011. | 683.540 |
По етничкој припадности становништво је претежно румунско, али на подручју округа живи и низ припадника народности. Удео према етничкој припадности је:
- Румуни — 83 %
- Мађари — 7,5 %
- Роми — 2,5 %
- Немци — 2 %
- Срби — 2 %
- Украјинци — 1 %
- Банатски Бугари — 1 %
- остали — 1 %
Привреда[уреди | уреди извор]
Тимишки округ је један од округа са најбржим привредним растом у Румунији. Разлоге овоме треба тражити у томе што је округ од свих округа у држави најзападнији и, самим тим, најближи остатку Европске уније, а поред тога округ, као део некадашње Аустроугарске, има и богату заоставштину на овом пољу.
Округ има посебно значајну и дугу индустријску традицију. Најразвијеније привредне индустријске гране су:
- Машинска индустрија
- Прехрамбена индустрија
- Хемијска индустрија
- Текстилна индустрија
- Електронска индустрија
- Дрвопрерађивачка индустрија
Туризам је све важнија привредна делатност и нагло се развија. Најважније одредиште је стари град Темишвар, а остала важна места су: бања Бузјаш, замци Банлок и Карањ и област Фађет са очуваном природом. Развија се и риболовни туризам на свим водотоцима.
Управна подела и насеља[уреди | уреди извор]
Тимишки округ има:
- 8 вароши:
- Велики Семиклуш (рум. Sânnicolau Mare) — 13.298 становника.
- Жомбољ (рум. Jimbolia) — 11.605 становника.
- Рекаш (рум. Recaş) — 8.188 становника.
- Бузјаш (рум. Buziaș) — 7.738 становника.
- Фађет (рум. Făget) — 7.356 становника.
- Дета (рум. Deta) — 6.582 становника.
- Гатаја (рум. Gătaia) — 6.101 становника.
- Чаково (рум. Ciacova) — 4.939 становника.
- 85 сеоских општина, које се састоје од по неколико блиских села.
Због тога је број села у округу знатно већи. Од ових села треба споменути села са припадницима српске мањине у Румунији:
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ National Institute of Statistics, „Populația la recensămintele din anii 1948, 1956, 1966, 1977, 1992 și 2002” Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2006)
