Тимиш (округ)
| Округ Тимиш Judeţul Timiș | ||
|---|---|---|
| ||
 | ||
 | ||
| Држава |  Румунија | |
| Покрајина | Банат | |
| Админ. центар | Темишвар | |
| Површина | 8.697 km2 | |
| — број ст. | 659.512 | |
| — густина ст. | 75,83 ст./km2 | |
| — ISO 3166-2 | TM | |
Званични веб-сајт  | ||
Округ Тимиш (рум. Judeţul Timiș — Округ Тамиш, мађ. Temes megye) је округ у румунском делу историјске покрајине Банат. Седиште Тимишког округа је град Темишвар.
Тимишки округ је део еврорегије Дунав-Караш-Муреш-Тиса.
Садржај
Порекло назива[уреди]
Тимишки округ дугује име реци Тамиш (рум. Timiș), која већим делом протиче кроз њега.
Границе[уреди]
На западу се округ граничи са Србијом, односно Војводином, на северу се граничи са Мађарској и Арадском округом, источно је округ Хунедоара, а јужно округ Караш-Северин.
Природни услови[уреди]
Тимишки округ заузима крајњи југоисточни део Панонске низије и његов побрдски обод. Површина округа је 8.697 km² (3,6% површине државе) и то је по површини највећи округ у Румунији. На западу је земљиште равничарско, у средини брежуљкасто, док на истоку прелази у крајње планинско (Карпати). Најнижа тачка округа је на југозападу (испод 100 m надморске висине), док се на крајњем истоку земљиште издиже и преко 500 метара.
У складу са тим смењују се и подручја биљног и животињског света: од ораница на западу, преко зоне воћњака и винограда у средини до ливада, шума и пашњака на истоку.
Клима је умерена-континентална са великим бројем сунчаних дана.
Речни систем се углавном базира рекама Тамишу и Бегеју и њиховим мањим притокама. На крајњем северу река Мориш чини границу према Мађарској.
Друштвени услови[уреди]
По попису из 2006. године у Тимишком округу је живело 685.091 становник, односно густина је била 79,8 ст./km². Почетком 2013, Тимиш је имао популацију од 650,544 становника. Током последњих пола века број становника у округу се кретао на следећи начин:
| Година | Становништво округа[1] |
|---|---|
| 1948. | 588.936 |
| 1956. | 568.881 |
| 1966. | 607.596 |
| 1977. | 696.884 |
| 1992. | 700.033 |
| 2002. | 677.926 |
| 2011. | 683.540 |
По етничкој припадности становништво је претежно румунско, али на подручју округа живи и низ припадника народности. Удео према етничкој припадности је:
- Румуни - 83%
- Мађари - 7,5%
- Роми - 2,5%
- Немци - 2%
- Срби - 2%
- Украјинци - 1%
- Банатски Бугари - 1%
- остали - 1%
Привреда[уреди]
Тимишки округ је један од округа са најбржим привредним растом у Румунији. Разлоге овоме треба тражити у томе што је округ од свих округа у држави најзападнији и, самим тим, најближи остатку Европске уније, а поред тога округ, као део некадашње Аустроугарске, има и богату заоставштину на овом пољу.
Округ има посебно значајну и дугу индустријску традицију. Најразвијеније привредне индустријске гране су:
- Машинска индустрија
- Прехрамбена индустрија
- Хемијска индустрија
- Текстилна индустрија
- Електронска индустрија
- Дрвопрерађивачка индустрија
Туризам је све важнија привредна делатност и нагло се развија. Најважније одредиште је стари град Темишвар, а остала важна места су: бања Бузјаш, замци Банлок и Карањ и област Фађет са очуваном природом. Развија се и риболовни туризам на свим водотоцима.
Месни Срби[уреди]
Срби су на подручју Темишвара и околине присутни још од средњег века. У току 17. и 18. века Срби су чинили већину у западном делу данашњег Тимишког округа. Иако данас чине свега 2% окружног становништва, они чине више од половине броја припадника српске мањине у републици Румунији, а седиште округа, град Темишвар, је истовремено и седиште српске мањине и конзулата Републике Србије.
Окружни Срби живе и у окружном седишту, Темишвару, и у другим градовима и у селима, највише у западном делу округа, између Темишвара и српске границе, али мањи део живи и источно од Темишвара, у средини округа. Срба једино нема у источној трећини, далеко од матице. Срби су присутни у великом броју насеља, где данас најчешће чине мањинско становништво. Свега пар насеља има значајан удео српског становништва (Краљевац, Петрово Село, Српски Семартон, Станчево). Ниједно од ових насеља није искључиво српско. Овакво стање ствара потешкоће у очувању броја Срба, јер мешајући се са осталим народима губе свој идентитет.
Најпознатији месни Срби су:
Управна подела и насеља[уреди]
Тимишки округ има:
- 8 вароши:
- Велики Семиклуш (рум. Sânnicolau Mare) - 13.298 становника.
- Жомбољ (рум. Jimbolia) - 11.605 становника.
- Рекаш (рум. Recaş) - 8.188 становника.
- Бузјаш (рум. Buziaș) - 7.738 становника.
- Фађет (рум. Făget) - 7.356 становника.
- Дета (рум. Deta) - 6.582 становника.
- Гатаја (рум. Gătaia) - 6.101 становника.
- Чаково (рум. Ciacova) - 4.939 становника.
- 85 сеоских општина, које се састоје од по неколико блиских села.
Због тога је број села у округу знатно већи. Од ових села треба споменути села са припадницима српске мањине у Румунији:
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ^ National Institute of Statistics, "Populația la recensămintele din anii 1948, 1956, 1966, 1977, 1992 și 2002" Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 22, 2006) (на језику: енглески)
Спољашње везе[уреди]
 |
Тимиш на Викимедијиној остави. |
