Тимсах

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Језеро Тимсах
بحيرة التمساح
Nile Delta Surrounding.jpg
Мапа делте Нила са језером Тимсах у централном десном углу.
ЛокацијаИсмаилија
Координате30°34′00″ СГШ; 32°17′00″ ИГД / 30.56667° СГШ; 32.28333° ИГД / 30.56667; 32.28333 Координате: 30°34′00″ СГШ; 32°17′00″ ИГД / 30.56667° СГШ; 32.28333° ИГД / 30.56667; 32.28333
Земље басена Египат
Површина14 km2
Прос. дубина1 m
Језеро Тимсах بحيرة التمساح на мапи Египта
Језеро Тимсах بحيرة التمساح
Језеро Тимсах
بحيرة التمساح

Језеро Тимсах (арап. بحيرة التمساح —„језеро крокодила“) налази се на делти Нила у Египту. Оно лежи у сливу насталом дуж раседа који се протеже од Средоземног мора до Суецког залива.[1] У 19. веку је вади Тумилат[2][3] испуњен водом, што је изазвало изливање језера Тимсах из свог корита и вода је отекла јужно у Горка језера око 14 km даље.[4] Током 1862, језеро је испуњено водом из Црвеног мора.[5]

Одлике[уреди]

Језеро Тимсах лежи унутар депресије која обухвата превлаку између Црвеног мора и Средоземног мора.[6] Најниже тачке депресије образују плитка природна језера, међу којима је и Тимсах.[6] Површина језера Тимсах покрива 14 km2.[7] Већи део језера је мочваран и дубина ретко прелази 1 метар.[8]

На дан 4. марта 1863, град Исмаилија, назван у част намесника Исмаил-паше, настао је на северној обали језера Тимсах.[9] Неколико плажа се налази на језеру, укључујући Фејруз, Мелаху, Бахарију, и неколико плажа под управом Суецког канала.[7]

Канали[уреди]

Језеро Тимсах је вероватно први пут постало спој за изградњу канала пре око 4.000 година током староегипатског Средњег краљевства,[10] а проширио га је Дарије I.[11] Изградња Суецког канала у близини језера Тимсах почела је 1861. године на северном делу језера.[12] Почетне припреме укључују изградњу парних пилана и барака за смештај 10.000 радника, као и увоз велике количине колица и дрвне грађе.[12] Око 3000 радника је копало канал од Нила до језера Тимсах током 1861. и 1862. године, који је донео свежу пијаћу воду том подручју.[12][13] Такође је предложено да се на овом месту изгради лука на половини дужине канала.[14]

Исмаилијски део Суецког канала, који је спајао језеро Манзала са језером Тимсах, завршен је у новембру 1862. године.[13] Изградња овог сегмента је завршена принудним радом, који је проширио расположиву радну снагу на 18.000 људи.[12][13] Ров је био 15 m широк и око 1,5 m дубок и повезивао је језеро Тимсах са Средоземним морем.[12] Радови јужно од језера Тимсах су почели 1862-1863, а на северном делу је настављено проширење.[12] Принудни рад је коришћен током изградње канала од марта 1862. све док Исмаил паша није забранио овај чин 1864. године.[13] Као резултат канала, вода из језера Манзала текла је у језеро Тимсах.[13] Проширење се наставило на северном одељку до 1867. године, а на јужном одељку све до 1876. године.[12]

Екологија[уреди]

Сателитски снимак Суецког канала, са Великим сланим језерима (центар) и језером Тимсах (северније)

Језеро Тимсах је слано језеро које доживљава значајне варијације у салинитету.[8] Људски пројекти су утицали на салинитет, што је резултирало променама у биоту језера.[8] Смањење салинитета забележено је још 1871. године након изградње Суецког канала, а касније проширење канала од Нила и други грађевински пројекти повећали су прилив слатке воде у језеро.[8] Приточни канал Ел Гамил служи као главни извор слане воде ка језеру.[8] Главни извор слатке воде је било годишње изливање Нила, све док није изграђена Асуанска висока брана која прекида ове токове од 1966, иако се подземне воде такође сматрају довољним извором слатке воде.[8] Језеро Тимсах доживљава површинске варијације салинитета и сезонске варијације салинитета, а у последњих неколико деценија, слатководни таксон преузима првенство над сланим таксоном.[8]

Током 2002. године, спроведена је студија ради провереконцентрације полицикличних ароматичних угљоводоника (ПАХ) у врстама рибе и шкољки које мештани конзумирају из језера.[15] Узорци су укључили Тилапију, ракове, шкољке и пужеве.[15] Резултати су показали да ракови садрже „знатно веће концентрације укупних и канцерогених ПАХ него друге врсте, док шкољке садрже знатно ниже нивое ПАХ.“[15]

Током 2003. години, велики број група покушао је да ублажи загађење језера.[16] То је био значајан догађај за локалну заједницу, јер је језеро од великог економског значаја за град и његове рибаре.[16]

Референце[уреди]

  1. ^ Gmirkin 2006, стр. 231.
  2. ^ The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition, s.v. "Suez Canal". Accessed 23.10.2015.
  3. ^ Naville, Édouard. "Map of the Wadi Tumilat" (plate image), in The Store-City of Pithom and the Route of the Exodus (1885). London: Trubner and Company.
  4. ^ Hoffmeier, стр. 43
  5. ^ Stanley, стр. 32
  6. 6,0 6,1 Rogers & Owen 2004, стр. 124
  7. 7,0 7,1 „Ismailia”. Приступљено 23. 10. 2015. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 8,6 Stephan Gollasch, Andrew N. Cohen (2006). Bridging Divides: Maritime Canals as Invasion Corridors. Springer. стр. 229. Приступљено 23. 10. 2015. 
  9. ^ Nourse, стр. 54
  10. ^ Shea, William H. "A Date for the Recently Discovered Eastern Canal of Egypt" Bulletin of the American Schools of Oriental Research, No. 226. Apr. (1977). стр. 31-38
  11. ^ Paice, Patricia (1999). „Persians”. Ур.: Bard, Kathryn A.; Shubert, Steven Blake. Encyclopedia of the Archeology of Ancient Egypt. Routledge.  Текст „location” игнорисан (помоћ); Текст „New York” игнорисан (помоћ)
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 12,5 12,6 Royal Statistical Society (Great Britain), Statistical Society (Great Britain). (1887). Journal of the Royal Statistical Society. Royal Statistical Society. стр. 503—509. Приступљено 10. 04. 2009. 
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 W.O. Henderson (2006). The Industrial Revolution on the Continent: Germany, France, Russia 1800-1914. W.O. Henderson. стр. 151. Приступљено 10. 04. 2009. 
  14. ^ Rogers, Jerry R.; Brown, Glenn Owen; Garbrecht, Jürgen (2004). Water Resources and Environmental History. ASCE Publications. стр. 124. ISBN 0-7844-0738-X. 
  15. 15,0 15,1 15,2 „US EPA”. Архивирано из оригинала на датум 11. 04. 2009. Приступљено 23. 10. 2015. 
  16. 16,0 16,1 Yasmine El-Rashidi. „Making a city livable”. Al-Ahram News. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2012. Приступљено 23. 10. 2015. 

Литература[уреди]

  • Paice, Patricia (1999). „Persians”. Ур.: Bard, Kathryn A.; Shubert, Steven Blake. Encyclopedia of the Archeology of Ancient Egypt. Routledge.  Текст „location” игнорисан (помоћ); Текст „New York” игнорисан (помоћ)

.

Спољашње везе[уреди]