Тиосав Јанковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тиосав Јанковић
Тiosav Јanković.jpg
Датум рођења(1974-09-29)29. септембар 1974.(44 год.)
Место рођењаУжице
 СФРЈ
Професијавојно лице
Учешће у ратовимаНАТО бомбардовање СРЈ
СлужбаВојска Југославије
Војска Србије и Црне Горе
Војска Србије
1997
Чинбригадни генерал
Командант 250. ракетне бригаде ПВД
Период2018
ПретходникМилан Поповић
Одликовања
Орден за храброст

Тиосав Јанковић (Ужице, 29. септембар 1974) је припадник војске Србије и тренутни Командант 250. ракетне бригаде. Има чин бригадног генерала.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је 29. септембра 1974. године у Ужицу. Одрастао је у Кремнима. Основну школу „Богосав Јанковић“ у Кремнима завршио је 1989. године, а средњу техничку „Радоје Марић“, смер електротехника, 1993. године у Ужицу. Након завршетка средње школе уписао је Војну Академију, смер ПВО а у професионалну војну службу ступио је 1997. године. У Школи националне одбране на Војној Академији завршио је командно-штабно усавршавање 2008. године, генерал-штабно усавршавање 2013. године и Високе студије безбедности и одбране 2017. године. На служби је у 250. ракетној бригади за противваздухопловна дејства где обавља дужност команданта бригаде. Током службе у бригади, обављао је и дужности официра за вођење ракета, командира батерије за вођење ракета, команданта дивизиона, помоћника команданта бригаде за операције, начелника штаба и заменика команданта бригаде. Током |борбених дејстава 1999. године обављао је дужност официра завођење ракета у борбеној послузи 3. ракетног дивизиона ПВО. За учешће у обарању авиона F-16, одликован је Орденом за храброст. Том приликом оборен је тадашњи потпуковник (сада генерал) Дејвид Голдфајн, садашњи командант Америчког ратног Ваздухополовства.[2]

Напредовање[уреди]

  • потпоручник 1997. године
  • поручник 1999. године
  • капетан 2001. године
  • капетан прве класе 2004. године
  • мајор 2008. године
  • потпуковник 2012. године
  • пуковник 2015. године
  • бригадни генерал 2019. године

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Голубовић, Славиша (2016). Пад ноћног сокола. Београд: Медија центар "Одбрана". ISBN 978-86-335-0537-6. 

Спољашње везе[уреди]