Типи Хедрен

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Типи Хедрен
Типи Хедрен у филму Марни (1964)
Лични подаци
Пуно имеНатали Кеј Хедрен
Надимци„Типи”
„краљица вриска”[1]
Датум рођења(1930-01-19)19. јануар 1930. (94 год.)
Место рођењаЊу Улм, Минесота, САД
Држављанствоамеричко
Занимањеглумица
Породица
СупружнициПитер Грифит
(1952—1961)
Ноел Маршал
(1964—1982)
Луис Баренеча
(1985—1995)
ДецаМелани Грифит
РодитељиБернард Карл Хедрен
Доротеја Хенријета Хедрен
ПородицаДакота Џонсон (унука)
Рад
Активни период1950—садашњост
Жанровихорор
трилер
Битне улогеМелани Данијелс у филму Птице (1963)
Потпис
Веза до IMDb-а

Натали Кеј „Типи” Хедрен (енгл. Nathalie Kay "Tippi" Hedren; Њу Улм, 19. јануар 1930) америчка је глумица, активисткиња за права животиња и бивши модел. Најпознатија је по улози Мелани Данијелс у култном хорору Алфреда Хичкока, Птице из 1963. За ову улогу награђена је Златним глобусом за нову звезду године и касније проглашена једном од првих „краљица вриска”.[1][2]

Тумачењем насловне улоге у још једном Хичкоковом филму, Марни (1964), постала је једна од првих филмских партнерки Шона Конерија.[3][4] Хедрен је позната и по главној улози у последњем филму Чарлија Чаплина, Грофица из Хонгконга (1967).[5][6]

Имала је споредне и епизодне улоге у неколико популарних телевизијских серија, као што су Градић Провиденс (2000), Место злочина: Лас Вегас (2008) и Кугар таун (2013). Накратко се бавила и гласовном глумом, пошто је позајмила глас неколико ликова из анимиране серије Бетмен.

Године 2003. Типи Хедрен је добила своју звезду на Холивудској стази славних за улоге у играним филмовима.[2][7] Шест година касније, добила је и звезду на Стази славних испред Театра у Оринди.[8]

У досадашњој каријери, дугој 70 година, Хедрен се појавила у преко 80 филмова и телевизијских серија. Награђена је са више од 50 награда и признања.

Хедрен започиње одлучну борбу за спашавање животиња од 1969, када је, снимајући филмове по Африци, схватила у колико тешкој ситуацији се налазе афрички лавови. У покушају да подигне свест о угрожености дивљих животиња, провела је наредну деценију припремајући заједно са својим тадашњим супругом филм Роар, који је премијерно приказан 1981. Током 1983. основала је своју непрофитну организацију, под називом Roar Foundation, као и уточиште за дивље животиње, Shambala Preserve, које јој омогућује да настави свој рад и води бригу о повређеним лавовима и тигровима. Хедрен је основала и неколико хуманитарних програма који за циљ има помоћ гладнима и оштећенима у природним катастрофама, попут урагана и земљотреса. Имала је кључну улогу у развоју вијетнамско-америчких салона за нокте.[9][10][11]

Њена ћерка, Мелани Грифит, и унука, Дакота Џонсон, такође су познате глумице.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Натали Кеј Хедрен рођена је у Њу Улму, у Минесоти, 19. јнауара 1930, као ћерка Бернарда Карла Хедрена и Доротеје Хенријете (девојачко Екхард) Хедрен.[12][13] Има једну сестру, Пати Дејвис.[14] Током већег дела каријере, погрешно је представљана као да је рођена 1935.[15][16][13][17][18] Међутим, Хедрен је 2004. године, јавно објавиле да је та информација нетачна и да је она заправо рођена 1930, што је и потврдила индексом регистрације рођених из Минесоте.[12]

Типи Хедрен са другим супругом, Ноелом Маршалом, 1982. године

Њен отац је пореклом Швеђанин, док мајка има немачко-норвешке корене.[19] Отац јој био власник мале продавнице у Лафејету и дао јој је надимак „Типи” који је користила као псеудоним током читаве глумачке каријере. Када је имала 4 године, преселила се са породицом у Минеаполис. Као тинејџерка учествовала је на модним ревијама у робним кућама. Родитељи су јој се преселили у Калифорнију док је Хедрен похађала средњу школу.

На свој 20 рођендан купила је карту за Њујорк, где је убрзо постала модел и прикључила се модној кући Ајлин Форд. Кроз пар година започела је глумачку каријеру у филму Хенрија Левина, Лепа девојка.[20] Хедрен је након тога одбијала неколико понуда од продуцената, пошто је није интересовала глумачка каријера, с обзиром на то да је знала колико је тешко успети у њој.[21]

Године 1952. Типи је упознала 18-годишњег Питера Грифит, који је био некадашњи популарни дечији глумац, а касније се бавио маркетингом. Пар се венчао за пар месеци и 1957. добио ћерку, Мелани Грифит. После седам година брака, Хедрен и Грифит су се развели током 1961. Након тога, она се са ћерком враћа у Калифорнију и изнајмљује скупоцену кућу у Лос Анђелесу. У једном од каснијих интервјуа, Хедрен се осврнула на тај период живота и изјавила: „Мислила сам да ћу моћи да наставим са својом каријером, као док сам била у Њујорку. Мислила сам да ће све бити у савршеном реду, али није било.”[22]

Дана 22. септембра 1964. Хедрен се удаје за свог тадашњег агента, Ноела Маршала, који је каснио био продуцент у три филма у којима је Хедрен тумачила главну улогу. Развели су се током 1982. Године 1985, удала се за произвођача челика, Луиса Баранеча. Хедрен се од Баранеча развела после 10 година брака, током 1995. Након тога, била је верена за ветеринара, Мартина Дајнса, од 2002.[23][24] до њиховог раскида средином 2008.[25] У септембру 2008. Хедрен је изјавила да још увек чека неког ко ће је „оборити с ногу”.[25]

Типи Хедрен са ћерком Мелани Грифит на филмском фестивалу у Беверли Хилсу 2014. године.

Хедрен је имала важну улогу у отварању вијетнамско-америчких салона за нокте.[26][27] Током 1975. била је међународни координатор хуманитарне организације Храна за гладне и почела је да посећује избеглице у Сакраменту.[9] Када је сазнала да постоје жене заинтересоване за маникир и педикир, унајмила је неколико стручњака да их обуче и у сарадњи са школом лепоте помогла им да дођу до посла.[26] Типин рад са избеглицама био је тема документарног филма Срећне руке, који је награђен као најбољи у категорији кратких документараца на међународном филмском фестивалу у Сономи 2014. године.[9][28][29] У јануару 2014. неколико компанија за негу ноктију основале су „Типи Хедрен стипендију”, као подршку професионалном образовању за креативни дизајн ноктију.[30]

Хедрен је годинама патила од мигрене, због чега је морала да откаже бројне пројекте, укључујући и телевизијску серију од продуценткиње Бети Вајт.[31] Након што је ставила титанијумску плочу на врат, ситуација се поправила и уз одобрење од својих лекара Хедрен је одлучила да прихвати улогу у сапуници Кућа моде. Док је спремала једну од сцена, балон воде пао јој је на главу са плафона. Мигрена се након тога вратила и наставила да јој ствара проблеме. Хедрен је одлучила да тужи продукцију и наплати одштету, али је њен адвокат, Џозеф Ален, направио грешку при судском процесу која је омогућила оптуженој страни да блокира њену тужбу. Заузврат, Хедрен је тужила Алена за злоупотребу положаја. У децембру 2013, Холивуд репортер је објавио да је Хедрен добила суђење и накнаду већу од 1 500 000 $.[31] Међутим, Хедрен је била погођена овим чланком, пошто новац заправо није добила. У интервјуу је објаснила да њен бивши адвокат нема да јој исплати толико новца и додала да ју је чланак ставио у незгодну ситуацију јер је њеним фондацијама у том тренутку „очајнички била потребна помоћ”. Изјавила је: „Сва је прилика да никада нећу ни видети тај новац, а оно што посебно боли у свој овој патњи је то што је објављивање овог исхитреног чланка, свим људима широм света који су били великодушни да помогну мојим фондацијама, рекло да ми њихова помоћ више није потребна”.[32]

Каријера[уреди | уреди извор]

Почеци (1950—1960)[уреди | уреди извор]

Већ почетком 1950-их Хедрен је била веома успешна као модел. Добила је своју прву улогу у романтичној комедији Лепа девојка, али пошто је у питању био само камео, није била ни потписана.[20] Пошто никада није планирала да се бави глумом, почела је са снимањем реклама и од њих је зарађивала све док није добила позив од Алфреда Хичкока.

Сарадња са Хичкоком (1961—1964)[уреди | уреди извор]

Почетак сарадње[уреди | уреди извор]

На петак 13. октобра 1961. добила је позив од агента који јој је саопштио да је један продуцент заинтересован да ради са њом. Када јој је речено да се ради о Алфреду Хичкоку, који ју је видео у реклами за дијетално пиће, Сиго, пристала је да са њим потпише уговор на седам година. Током њиховог првог састанка, Хичкок и Хедрен су причали о свему осим о улози коју је предвидео за њу. Хедрен је недељама била убеђена да он жели да јој понуди епизодну улогу у његовој телевизијској серији.[33][34] Хичкок је о Хедрен касније рекао: „Није ми било од примарне важности како она изгледа уживо. Најважније је било њено појављивање на екрану и то ми се допало од првог момента. Видело се да има стила, да има квалитете једне даме, које су некада добро представљале глумице попут Ајрин Дан, Грејс Кели, Клодет Колбер, и друге, али у садашњости веома ретке глумице.”

Хичкок је урадио тест-снимање са Хедрен на скупоценом екрану у боји, са глумцем Мартином Балсамом, као што је радио и на другим својим филмовима, попут Ребеке. Снимање је трајало два дана и коштало 25 000 $. Према Балсамовим речима, Хедрен је била веома нервозна, али је проучавала сваку реченицу коју треба да изговори, правила је сваки покрет онако како јој је речено и трудила се да све уради исправно.[35] Хичкок је тражио од дизајнера Едита Хеда да дизајнира одећу за Хедрен и у приватном животу, а он јој је делио савете око вина и хране.[35] Такође, тражио је да у јавности користи само псеудоним „Типи”.[35] Медији су углавном игнорисали овај захтев редитеља, који је мислио да је Хедренин мистериозан и другачији од осталих.[36] Хичкок је у потпуности био импресиониран њом. Дизајнер продукције, Роберт Бојл, описао је њихов однос следећим речима: „Хич је увек волео жене које су се понашале као праве даме. Типи је била оличење тог квалитет.”[37]

Неколико дана касније, Хедрен је позвана на ручак са Хичкоком, његовом женом Алмом и председником Јуниверсал пикчерса, Луом Васерманом. Након ручка добила је на поклон златни брош са три птице у лету, украшене ситним бисерима и Хичкок ју је тада упитао да ли жели да тумачи главну улогу у његовом предстојећем филму Птице. Хедрен се у једном од интервјуа присетила тог догађаја: „Била сам шокирана. Никада и није пало на памет да ће ми бити понуђена главна улога у тако великом филму. Имала сам сузе у очима”.[22]

Птице[уреди | уреди извор]

Хичкок, Хедрен и гавран „Бади” у трејлеру филма Птице (1963)

Птице (1963) биле су Типин званичан филмски деби. Хичкок је постао њен инструктор драме и дао јој потребно образовање о стварању филмова, док је она присуствовала великом броју састанака и конференција на којима се говорило о филмским сценаријима, музици и фотографији.[38] Хедрен је касније изјавила: „Вероватно сам за те три године научила оно за шта би ми иначе требало бар 15 година”.[39] Научила је како да изврши прелом сценарија, како да постане други лик, како да проучи односе између различитих ликова.[40] По Хичкоковом захтеву, нашла се у улози Мелани Данијелс. Учење од Хичкока и рад са њим на почетку каријере, Хедрен је описала на следећи начин: „Он глумцу даје веома мало простора. Саслушаће то што имате да му кажете, али у глави има врло јасно дефинисан план о томе како жели да се његови ликови одглуме. Са мном, то је било и за очекивати, пошто нисам била глумица и нисам имала никаквог искуства. Прихватала сам свако његово упутство.”[41]

Током снимања које је трајало 6 месеци, Хедрен је имала веома тесан распоред, пошто је недељно имала само једно слободно послеподне.[39] У почетку снимање јој је било „предивно”.[42] Хичкок је већ после пар недеља изјавио да је Типи изванредна и рекао: „Она је већ достигла глумачки квалитет у тематици терора.”[43] Насупрот томе, Хедрен се присетила снимања сцене последњи напад птица на поткровљу и изјавила да је то био најгори дан у њеном животу.[38] Пре снимања, упитала је Хичкока који би био мотив да њен лик оде на поткровље, а његов одговор је био: „Зато што ја тако кажем!” Након тога, уверавали су је да ће се за снимање проблематичне сцене користити механичке птице.[44] Уместо тога, Хедрен је снимала изузетно опасну сцену са правим птицама, пошто механичке наводно нису радиле. Када је једна птица слетела на њен образ и умало јој ископала око, исцрпљена Хедрен је растерала све птице са себе и почела да плаче.[45][46] Лекари су захтевали недељу дана паузе. Хичкок је протествовао пошто су све остале сцене биле завршене и више нико није имао шта друго да снима. Одговор лекара је био: „Је л' ти покушаваш да је убијеш?” [44] Хичкок је на крају донео одлуку о паузи, али му је, како глумица каже, то јако тешко пало.[47]

Типи Хедрен као Мелани Данијелс у Птицама

Извршни продуценти Јуниверсал пикчерса, који нису подржавали Хичкоков избор глумице без искуства за главну улогу великог филма, били су импресионирани Хедренином глумом и Лу Васерман су је описао као „изванредну”.[48] На промоцијама Птица, Хичкок је упућивао гомилу комплимената својој новој штићеници и упоредио је са Грејс Кели: "Типи има бржи темпо, градско држање и више смисла за хумор. Сигурна је, истрајна и атрактивна. Савршена јој иде читање реплика и има оштрију експресију (од Кели)".[43]

Филм је премијерно приказан на престижном такмичењу, на Филмском фестивалу у Кану, у мају 1963.[49] Хедренин перформанс похваљен је и у магазину Variety: „Поред птица, овај филм припада и Хедрен, која је имала упечатљив деби на великом платну. Морала је потпуно сама да изнесе филм, поготово првих 45 минута, пре првог напада са неба. Госпођица Хедрен има квалитет једне звезде, а Хичкок јој је пружио могућност да започне величанствену каријеру.”[50] Хедрен је за улогу у филму Птице награђена Златним глобусом за нову звезду године, коју је тада поделила са Елке Зомер и Урсулом Андрес. Филмски магазин Premiere прогласио је њен лик, Мелани Данијелс, једним од најбољих филмских ликова свих времена.[51]

Марни[уреди | уреди извор]

Типи као Марни (1964)

Хичкок је био толико импресиониран Хедрениним глумачким способностима, да је одлучио да управо она тумачи насловни лик у његовом предстојећем филму, Марни (1964), романтичној драми помешаној са елементима психолошког трилера.[52][53] Хедрен је била одушевљена предлогом и срећна што ће имати прилику да тумачи „тако компликован, тужан и трагичан женски лик”. Једном приликом је изјавила: „Сматрам да моја глума није толико методична, али савршено осликава моја осећања. Мислила сам да је Марни веома интересантан лик за тумачење и животна прилика која се не пропушта”.[52] Плашила се да неће успети да изнесе тако захтевну улогу, али Хичкок ју је уверио да може то да уради.[54] За разлику од Птица, где је добила неколико кратких инструкција како да глуми, за овај филм Хедрен је проучавала са Хичкоком сваку сцену.[55]

Типи Хедрен и Шон Конери — Сцена из филма Марни

Хедрен је изјавила да јој је Марни дража улога од два филма која је радила са Хичкоком, због изазова да тумачи улогу емотивно растројене младе жене, која путује од града до града и покушава да опљачка своје нове послодавце.[56] Љубавни партнер на филму био јој је Шон Конери. Током снимања, Хичкок је Хедренину глуму прокоментарисао следећом реченицом: „перформанс за Оскара је у изради”.[57] По премијери, филм је добио помешане критике и остварио веома разнолике зараде у различитим местима, али није био номинован ни за једног Оскара. Магазин Variety је написао: „Хедрен се враћа у веома захтевној улози. Госпођица Хедрен преузима улогу која је оригинално понуђена Грејс Кели за њен повратак глумачкој каријери. Био је то тежак задатак који је Хедрен испунила на задовољавајући начин”.[58] Хедрен је касније изјавила да је Марни била „испред свог времена”, јер се тада није причало о томе како детињство утиче на касније периоде живота људи. Рекла је: „Дискутовање сексуалности и психологије била је табу тема, зато је филм многима био шокантан”.[59] Упркос осредњим критикама у почетку, филм се сада сматра „ремек-делом”, а Хедренин перформанс једним од најбољих из свих Хичкокових филмова.[60] Ричард Броди је испред магазина The New Yorker 2016. године написао: „Хедренин перформанс у том филму је један од најбољих у историји кинематографије”.[61]

Проблеми у односима и злостављање[уреди | уреди извор]

Типи Хедрен са Шоном Конеријем у филму Марни (1964)

Марни је био други и последњи филм на коме је Хедрен сарађивала са Хичкоком. У јулу 1973. Хедрен је признала да је прекид сарадње био изазван великом променом у њеном стилу живљења. „Он (Хичкок) је био превише посесиван и превише захтеван. Мене нико није могао поседовати. Тада сам одлучила да прекинем”.[62] Доналд Спото је 1983. објавио своју другу књигу о Хичкоку, под насловом Мрачна страна генија, и Хедрен је пристала да по први пут проговори о детаљима свог односа са режисером.[44] Књига је постала врло контроверзна и наишла на оштре критике Хичкокових пријатеља који су тврдили да човек описан у књизи није онај кога су они познавали.[63] Годинама након објављивања књиге, Хедрен није желела да прича о инцидентима са Хичкоком у интервјуима.[64] Касније је објаснила због чега није могла раније да исприча своју причу: „Било је понижавајуће и увредљиво. Било је много особа због којих нисам желела да испричам то. Нисам желела да се ствар измакне контроли и направи ситуацију још гором него што је већ била.”[44]

Према Спотовој књизи, Хичкок је од неколико својих сарадника на филму Птице тражио да пажљиво прате све што Хедрен ради: „када је напустила сет, где је отишла, кога је посетила, како је провела своје слободно време...” чак је проучавао и њен рукопис.[65] Потом је почео да је саветује какву храну треба да једе, с ким треба да се виђа и како треба да живи. Рекао је осталим људима који су учествовали у стварању филма да им није дозвољено да разговарају са њом. Хедренин партнер у филму Птице, Род Тејлор, се касније присетио: „Хич је постајао веома надмен и похлепан према Типи, а ситуација је постајала све тежа и тежа по њу. Никоме није било дозвољено да јој се физички приближи током фазе продукције. Непрестано ми је говорио: Не дирај девојку након што ја кажем: Рез!”[43] Хичкок је у неколико наврата покушавао да зграби и на силу пољуби Хедрен на задњем седишту аута, док су се возили на сет.[43][66] Хедрен се пожалила његовој асистенткињи, Пеги Робертсон, и шефу студија, Луу Васерману, и постајала је веома несрећна због целе ситуације. „Али он је био Алфред Хичкок, велики и славни редитељ, а ја сам била Типи Хедрен, неискусна глумица без толиког поштовања”.[67] Схватила је да не сме да га напусти, због седмогодишњег уговора који је била приморана да потпише на почетку сарадње, али и из страха да ће бити стављена на црну листу и да неће моћи да нађе посао.[68] Чак се и Мелани Грифит присетила да је имала осећај да јој Хичкок одузима мајку, док је снимала Птице. Изјавила је: „Одједном, било ми је забрањено да посетим своју мајку у студију.”[67]

Типи Хедрен са Шоном Конеријем у филму Марни (1964)

Током снимања Марни, Хедрен је увиђала да Хичкоково понашање према њој постаје све горе и горе. „Сви, мислим, дословно сви су знали да је он опседнут са мном. Увек је тражио да на крају дана снимања останемо насамо и попијемо чашу вина или шампањца. У потпуности ме је изоловао од осталих глумаца и људи на сету.”[69] Хедренина колегиница из филма Марни, Дајана Бејкер, касније се присетила догађаја са снимања: „Никада јој није било дозвољено да буде заједно са нама, осталим глумцима. Хич је захтевао да свака конверзације између ње и њега буде приватно, да остали не слушају. За мене тада ништа није могло да буде горе него да дођем на снимање и гледам га како се онако понаша према њој”.[70]

Хичкок је једном приликом рекао Хедрен да непрестано сања како му она прилази и на уво шапуће: „Хич, волим те. Заувек ћу те волети”. Хедрен му је на то одговорила: „Али то је био само сан”, потом је под неким изговором напустила просторију.[71] Веровала је да Хичкока не интересују њена осећања и касније се присећала како ју је пред снимање сваке сцене понижавао захтевајући да га дотакне: „Говорио ми је то тако да нико не чује, и то таквим тоном и са тим погледом, да ми је било јасно на шта је мислио”.[69] Хедрен је пред крај снимања Марни тражила дозволу од Хичкока да изостане један дан са сета, како би отишла у Њујорк да прими награду за најперспективнију нову звезду у емисији The Tonight Show. Хичкок јој није дозволио, под изговором да ће пауза утицати на њен перформанс.[72] На том састанку Хичкок јој је по први пут упутио „отворени сексуални захтев”....[73] Хедрен је тек 2008. открила шта јој је Хичкок том приликом тачно рекао: „Зурио је у мене и, као да је то најприроднија ствар на свету, једноставно рекао да убудуће од мене очекује да за њега будем сексуално доступна, како год, када год и где год он то пожели”.[74] Ова његова реченица изазвала је „ужасну, ужасну свађу” према речима Хедрен.[22]

Типи Хедрен са Шоном Конеријем у филму Марни (1964)

Хедрен је тада саопштила Хичкоку да је то крај и да ће Марни бити њихова последња сарадња. У бројним каснијим интервјуима препричавала је разговор који су тада водили: „Рекла сам му: Хоћу да раскинемо уговор, он је одговорио: Не можеш. Имаш малу ћерку коју мораш да издржаваш, родитељи су ти остарили. Размислила сам и рекла му: Нико од њих не би желео да будем у овој ситуацији. Хоћу да прекинем! Он ми је запретио да ће ми уништити каријеру и урадио је то. Држао ме је под уговором и нисам ништа могла да радим наредне две године.” Хедрен се осетила толико пониженом да је на снимању Марни редитеља назвала „дебелом свињом” пред свим глумцима и људима који су радили на сету.[72] Хичкок је то једино прокоментарисао у својој биографији: „Урадила је оно што никоме није дозвољено — подсмевала се мојој гојазности.” Након тога, Хедрен и Хичкок су комуницирали само преко треће особе до краја снимања филма.[75] Према речима сценаристкиње Марни, Џеј Пресон Ален, Хичкок је био „луд за Хедрен”.[76] Ален је такође изјавила и да је Хичкок имао Пигмалион ефекат према Типи.[77] Неколико познатих редитеља је хтело да сарађује са Хедрен након њене свађе са Хичкоком, али он то није дозволио. Хедрен је касније изјавила да ју је највише заболело што је Франсоа Трифо желео да ради са њом, а Хичкок му је рекао да она није доступна.[74] Хичкок је касније покушао да се помири са Хедрен и уради са њом још један филм, али она је одбила.[78] Две године касније, Хичкок је коначно продао Типин уговор студију Јуниверсал пикчерс. Хедрен се након тога појавила у њихове две телевизијске серије, да би јој студио коначно скинуо уговорну обавезу након што је одбила да се појави у њиховој вестерн серији.[79][80]

Године 2012. снимљен је филм о скандалу између Хичкока и Хедрен, под насловом Девојка (како је Хичкок звао Типи). Хичкока је тумачио Тоби Џоунс, а Хедрен Сијена Милер. Хедрен је описала филм као: „90 емотивно најнапетијих минута у њеном животу.”[81] Филм је наишао на веома помешане реакције, пошто су многи људи који су били пријатељи са Хичкоком негативно коментарисали. Ким Новак, која је радила са Хичкоком на филму Вертиго, изјавила је: „Никада га нисам видела да се тако понаша према било коме. Зар мислите да ја не бих приметила да је он заиста био такав? Мислим да није у реду радити то некоме ко више није са нама и ко не може да се брани.”[82] Новак је описала Хичкока као џентлмена и када су је новинари упитали зашто се није тако понашао према њој, одговорила је: „Можда једноставно нисам била његов тип”.[83] Додала је да, с друге стране, не може ни да оспорава Типине тврдње.[84]

Хедрен је у својим интервјуима неколико пута била упитана зашто је прихватила да држи говор на додели Награде АФИ за животно дело Хичкоку (1979) и зашто је присуствовала његовој сахрани.[40][85] Објаснила је то на следећи начин: „Он ми је уништио каријеру, али ми није уништио живот. Тај период мог живота се тада завршио. И даље се дивим ономе што је некада био”.[86] Додала је: „Успела сам да то раздвојим. Човека који је био уметник и оно што је урадио за кинематографију му се никада не може одузети, нити бих ја желела да то покушам. Али са друге стране, ту је била и она мрачна половина, која је била заиста ужасна”.[87]

Хичкокова освета и почетак неуспеха у каријери (1965—1981)[уреди | уреди извор]

Након коначног прекида сарадње са Хичкоком он је урадио оно што јој је рекао — уништио јој је каријеру. Како је Хедрен касније сазнала, блокирао је њену номинацију за Оскара и учинио да се врло брзо нађе на црним листама бројних студија.

Типи Хедрен у Грофици из Хонгконга (1967)

Први филм у коме се појавила после Марни био је Грофица из Хонгконга, последњи филм Чарлија Чаплина, са Марлоном Брандом и Софијом Лорен у главним улогама. Чаплин јој је рекао да јој нуди велику улогу у филму, да треба да тумачи лик Брандове отуђене жене и она је прихватила улогу, а да није ни прочитала сценарио.[88] Међутим, када је стигла на снимање у Енглеску, коначно је добила цео сценарио и схватила да има нешто више од камео улоге. Питала је Чаплина зашто ју је лагао: „Сваки глумац на свету би пожелео да се појави у овом твом филму, чак и у најмањој улози и да му се не плати. Зашто ми само ниси рекао да је камео? Глумила бих у овом филму без обзира на све”. Он јој је одговорио: „Мислио сам да нећеш хтети да дођеш”. Хедрен је касније прокоментарисала да јој је Чаплинов одговор био „јако сладак” и да је он био веома паметан човек.[88] Хедрен му је тражила да прошири улогу. Чаплин је желео да јој удовољи и мало проширио улогу, али је био ограничен пошто се већи део радње филма одвија на броду, на који се Хедренин лик укрцава тек пред крај филма.[89] На крају, остала је у филму и прокоментарисала да је било веома забавно и чудно радити са Чаплином.[90] Описала га је као веома озбиљног човека и рекла да воли његов начин режије. Касније је изјавила и следеће: „Волела бих да некоме буде дозвољено да уради документарац о њему. Начин на који је он режирао разликовао се од свих осталих редитеља са којима сам радила. Он би сам одглумио све сцене. Урадио би Софијин део, па Марлоновм, па мој и онда би рекао: Добро, сад можете ви. Али то је било немогуће, опонашати мајстора. Било је невероватно то што је радио. Нико од нас није могао верује. Једино је Марлон то мрзео”.[91]

Типи Хедрен у Харадском експерименту (1973)

Након снимања Грофице из Хонгконга медији су Хедренину каријеру описали као „спектакуларну”. Својевремено је рекла репортерима: „Не желим да чекам у овом послу, али рад са Хичом и Чарлијем ми је био заиста посебан и сада ћу чекати да се појави још нешто посебно”.[92] У 1968. потписала је уговор да ради драму о Америчком грађанском рату, Пет против Канзаса, али пројекат никада није био реализован.[93] Касније исте године, почела је снимање филма Тигар по репу, у коме је тумачила лик Рите Армстронг, друштвене девојке која помаже свом дечку да ухвати убицу. У периоду 1970. и 1971. два пута је гостовала у ситкому Упознавање Едијевог оца. Пристала је да сними два јужноафричка филма, Сатанина жетва и Рат господина Кингстрита, који су снимани упоредно иако је три године разлике између њиховог премијерног приказивања.[56] Током 1973. Хедрен је тумачила лик наставнице Маргарет Тенхаузен у филму Харадски експеримент, а поред ње у једној од главних улога био је Дон Џонсон, њен будући зет. Њена ћерка, Мелани Грифит такође се појавила у филму, накратко. Хедрен је изјавила да, по њој, филм говори о виталним темама и да може показати неке вредности поготово тинејџерима.[94] Тада је признала да је често депресивна зато што се не појављује ни у једном већем филму и у једном магазину је изјавила: „Мој муж је управо престао да купује све магазине, зато што је осећао да би требало да пресечем све изворе свог незадовољства. Он је тип особе који не трпи лоше расположење”. [95]

Хедрен на снимању филма Сатанина жетва у Африци

Заједно са ћерком, Мелани, тадашњим супругом, Ноелом Маршалом, и његовим синовима провела је наредних 11 година радећи на филму Роар у Африци. Њен супруг је добио идеју за снимање током боравка у Африци са Хедрен, док је она снимала два јужноафричка филма.[96] Хедрен је касније изјавила: „Били смо одушевљени како су се људи прилагодили да живе тамо. Било је толико забавно да смо одмах знали да имамо идеју за филм”.[97] Маршал је написао сценарио под оригиналним насловом Лавови, лавови и још лавова, да би касније био промењен у Роар.[98]

Почели су снимање током 1974. и завршили га тек након 5 година.[99] Снимање је било изузетно опасно пошто је већина сцена рађена са великим бројем лавова, који њихови инструктори нису могли увек да контролишу. Током снимања нико није настрадао и ниједна животиња није била повређена, али је више од 70 људи задобило тешке повреде.[100] Хедрен је поломила ногу када ју је слон кога је јахала збацио.[101] Један лав ју је ујео за врат и направио рану која је ушивена са 38 копчи. И њена ћерка је задобила тешке повреде. Имала је рану од 50 копчи на лицу и постојала је могућност да ће остати без ока, али се опоравила.[102] У поплавама 1978 филмски сет је био уништен, а три лава која су глумила у филму су настрадала.[97] Наредне године поново су претрпели велике губитке у шумским пожарима.[102]

Филм је коначно имао светску премијеру у октобру 1981.[96] Коштао је 17 000 000 $, а зарадио свега 2 000 000 $. Хедрен се након пар месеци развела од Маршала, а као један од главних разлога развода Маршалови синови су навели његово опхођење према Хедрениној ћерки Мелани, на снимању филма.[103] Међутим, филм је ипак био прекретница у Хедренином животу пошто је након њега основала фондацију Роар и уточиште Шамбала.

Касније улоге у мањим пројектима (1982—садашњост)[уреди | уреди извор]

Након снимања филма у Африци, Хедрен је прихватала сваку, и најмању улогу у нискобуџетним филмовима, само како би обезбедила новац за своју фондацију и средства за одржавање Шамбала уточишта.

Хедрен на снимању филма Птице 2: Крај копна (1994)

Заједно са Леслијем Нилсеном тумачила је главну улогу у филму Светлост лисичје ватре из 1982. У наредне две године појавила се у неколико телевизијских серија укључујући мистерију Харт Харту и хорор Приче са мрачне стране. Заједно са ћерком, Мелани Грифит, имала је камео улогу у пилот епизоди серије Алфред Хичкок представља, која је представљала модернизовану верзију Хичкокове серије из 1950-их. Имала је споредну улогу у филму Странац међу нама из 1990, у коме јој је партнер био Мајкл Китон, а главну улогу је тумачила њена ћерка.[104] Исте године појавила се у 32 епизоде популарне телевизијске серије Одважни и лепи, за коју је изјавила да је посебно поносна што ће је имати у свом резимеу.[105]

Почетком 1994. Хедрен се вратила у наставку свог најпознатијег филма, Птице, који носи наслов Птице 2: Крај копна, али није јасно да ли је њена улога иста као у оригиналу пошто јој је промењено име, а у појединим сценама се јасно алудира на њен лик Мелани Данијелс из оригинала. Међутим, Хедрен је била веома разочарана што није добила главну улогу и пре премијере признала следеће: „Волела бих да имам бар мало више од камео улоге. Мислим да сам направила огромну грешку. Али бар ми је помогло да нахраним своје лавове и тигрове”.[106] На питање какво би било Хичкоково мишљење о филму, одговорила је: „Не желим ни да мислим о томе шта би он рекао!”[107] У интервјуу из 2007, Хедрен је прокоментарисала филм: „Апсолутно је ужасан и ужасно ме је срамота што сам га урадила”.[108]

Типи Хедрен у Вашингтону 2002.

У периоду између 1994. и 1996. Хедрен је имала гостујућу улогу у ситкому Настави да сањаш. Тада је изјавила: „Коначно сам добила прилику да радим комедију. Никада раније нисам глумила у комедији и пресрећна сам што сам коначно била у могућности да то урадим. Сви ме доживљавају као веома озбиљну глумицу и дугујем Џону Ландису (извршном продуценту) што ми је дао ову прилику.”[109] Појавила се у улози Џесике Вис, активисткиње за права жена, у политичкој сатири Грађанка Рут из 1996. са Лором Дерн у главној улози. Након тога, Хедрен је са Билијем Зејном и Кристином Ричи тумачила главну улогу у црној комедији Пробудио сам се рано на дан своје смрти из 1998. Касније, Хедрен је филм описала као „невероватан” и изјавила: „Морам да кажем да стварно волим тај филм. Био је заиста јединствен и што се глуме тиче, због чињенице да нисам имала ниједан дијалог у њему. Био је потпуно, потпуно другачији”.[88] Исте године, имала је гостујућу улогу у специјалној епизоди серије Болница Чикаго, која је била омаж Алфреду Хичкоку. Име њеног лика, Алфреда Перкинс, је спојено од имена Алфред Хичкок и Ентони Перкинс, главни глумац у Хичкоковом филму Психо.[110]

Типи Хедрен и Ким Новак 2014.

После појављивања у бројним нискобуџетним филмовима у периоду 1999—2003, Хедре коначно добија значајнију улогу у комедији Дејвида О. Расела, Ја волим Хакабис. Тумачила је лик Мери Џејн Хачинсон, атрактивне старије госпође која удара шамар Џуду Лоу, у сцени у лифту. За редитеља, који има репутацију веома тешког за рад, изјавила је да је „потпуно откачен, али и веома интересантан. Имала сам успешну сарадњу са њим”.[111] Додала је да има чудан начин режије, али је на крају све испало како треба.[112] Поред ње и Луа, у водећим улогама филма налазиле су се бројне холивудске звезде попут, као што су: Дастин Хофман, Изабел Ипер, Џејсон Шварцман, Марк Волберг и Наоми Вотс.

Током 2006. Хедрен се појављивала у сапуници Кућа моде. Две године касније добила је гостујућу улогу у серији Место злочина: Лас Вегас. Заједно са ћерком појавила се у Васпитању за почетнике. Године 2011, накратко се вратила гласовној глуми којом се бавила и крајем 1990-их. Тумачила је лик краљице Хиполите у анимираној серији Бетмен: Храбар и одважан. У октобру 2012. објављен је филм Девојка, који говори о њеном проблематичном односу са Алфредом Хичкоком. У априлу 2013. имала је прилику да сарађује са Кортни Кокс на последњој епизоди четврте сезоне ситкома Кугар таун. Исте године појавила се у филму Повратак у Вавилон са Џенифер Тили у главној улози. Између 2015. и 2018. појавила се у неколико мањих филмова.

У мају 2018. Хедрен је као 88-годишњакиња постала ново заштитно лице италијанског модног бренда Гучи.[113]

Предстојећи пројекти[уреди | уреди извор]

Хедрен је глумачки активна и у 10. деценији живота. Најављено је да ће заједно са Франком Нером тумачити главну улогу у филму Незаборавни. Снимање још увек није почело, а очекује се да ће се један део радње одигравати у Индији.[114]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Филмови[уреди | уреди извор]

Улоге Типи Хедрен у филмовима
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1950. Лепа девојка The Petty Girl девојка са кутијом леда
1963. Птице The Birds Мелани Данијелс Златни глобус за нову звезду године[2]
1964. Марни Marnie Марни Едгар
1967. Грофица из Хонгконга A Countess from Hong Kong Марта Мирс
1970. Тигров реп Tiger by the Tail Рита Армсронг
1970. Сатанина жетва Satan's Harvest Марла Окс
1973. Харадски експеримент The Harrad Experiment Маргарет Тенхаузен
1981. Роар Roar Маделина
1982. Светлост лисичје ватре Foxfire Light Елизабет Морган
1989. Смртоносне игре шпијунирања Deadly Spygames Частити
1990. У хладној ноћи In the Cold of the Night Клара
1990. Странац међу нама Pacific Heights Флоренс Питерс
1994. Терезина тетоважа Teresa's Tattoo Евелин Хил
1996. Грађанка Рут Citizen Ruth Џесика Вис
1998. Раскид Break Up мајка
1998. Пробудио сам се рано на дан своје смрти I Woke Up Early the Day I Died Мејлинда Остед
2004. Развој генија Raising Genius Бејби
2004. Ја волим Хакабис I Heart Huckabees Мери Џејн Хачинсон
2005. Последња конфедерација: Прича о Роберту Адамсу The Last Confederate: The Story of Robert Adams гђа Адамс
2005. Дијамантска нула Diamond Zero Еланор Кели
2008. Њене морбидне жеље Her Morbid Desires Глорија
2012. Кола Џејн Менсфилд Jayne Mansfield's Car Наоми Калдвел [115]
2012. Бесплатни узорци Free Samples Бети
2013. Повратак у Вавилон Return to Babylon гђа Пибоди
2015. Дух и кит The Ghost and the Whale Типи

Телевизија[уреди | уреди извор]

Улоге Типи Хедрен на телевизији
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1965. Крафтов театар напетости Kraft Suspense Theatre Ли Ен Викхејмер епизода Возови тишине
1965. Трчи за свој живот Run for Your Life Џесика Брејден епизода Неко ко чини да се осећам лепом
1970—1971. Упознавање Едијевог оца The Courtship of Eddie's Father Сиси Драмонд-Рандолф 2 епизоде
1976. Снажна жена The Bionic Woman Сузан Виктор епизода Канџе
1982. Плави Питер Blue Peter саму себе [116]
1983. Харт Харту Hart to Hart Лиза Атертон епизода Прогоњени Хартови
1984. Приче са мрачне стране Tales from the Darkside Рут Андерсон епизода Муки и Пуки
1985 Алфред Хичкок представља Alfred Hitchcock Presents конобарица епизода Човек са југа
1988. Хотел Hotel Барбара Лиман епизода Дупло узимање
1990. Зелено јутро Return to Green Acres Арлин телевизијски филм
1990—1991. Одважни и лепи The Bold and the Beautiful Хелен Меклејн 32 епизоде
1991. У врелини ноћи In the Heat of the Night Анабела ван Берн епизода Покер лажљиваца
1992. Кроз очи убице Through the Eyes of a Killer гђа Белано телевизијски филм
1993. Пери Мансон Perry Mason Беверли Кортни телевизијски филм
1994. Птице 2: Крај копна The Birds II: Land's End Мелани Данијелс / Хелен телевизијски филм
1994—1996. Настави да сањаш Dream On Ди понављајућа улога
1997. Авантуре из књиге врлина Adventures from the Book of Virtues Мадам Софрони / Моли Маус глас, епизода Великодушност
1998. Болница Чикаго Chicago Hope Алфреда Перкинс епизода Психодрама
1998. Нове Бетменове авантуре The New Batman Adventures Дона Деј глас, епизода Згодне сезоне
1998. Ивназија Америке Invasion America гђа Макалистер 2 епизоде
2000. Градић Провиденс Providence Констанца Хеминг 3 епизоде
2001. Соба кошмара The Nightmare Room вештица епизода Игре страха
2006. Кућа моде Fashion House Дорис Томпсон понављајућа улога
2006. 4400 (ТВ серија) 4400 Лили Тајлер епизода Нови свет
2008. Место злочина: Лас Вегас CSI: Crime Scene Investigation Карен Розентал епизода Млади човек са рогом
2009. Тајна њене баке Tribute гђа Хенеси телевизијски филм
2011. Бетмен: Храбар и одважан Batman: The Brave and the Bold краљица Хиполита епизода Тријумвират терора
2012. Васпитање за почетнике Raising Hope Нана епизода Ни идентичан ни довољно добар предлог
2013. Кугар таун Cougar Town саму себе епизода Волите путовања

Утицај[уреди | уреди извор]

Мозаични приказ Типи Хедрен у култној сцени из филма Птице — Хичкокова галерија у Лондону

Модна кућа Луј Витон је, као омаж Хедрен и Хичкоку, у 2006. објавила колекцију која представља модерну интерпретацију Хедрениног изгледа са почетка филма Марни. Њен изглед у филму Птице послужио је као инспирација модном дизајнеру, Билу Гејтену, за колекцију Џон Галијано јесен 2012.[117]

Наоми Вотс је једном приликом изјавила да је интерпретација њеног лика у филму Булевар звезда (2001) инспирисана изгледом и перформансом Типи Хедрен у Хичкоковим филмовима.[118] Вотс и Хедрен су касније имале прилику да раде заједно на филму Ја волим Хакабис (2004), али нису делиле ниједну сцену. Иза камере, упознао их је редитељ филма, Дејвид О. Расел. У једном од каснијих интервјуа Вотс је о Хедрен изјавила следеће: „Била сам поприлично фасцинирана њом. Сви људи око нас су нам говорили да смо сличне једна другој”.[119]

Вотс се у марту 2008. сликала за часопис Vanity Fair обучена као Хедрен у филму Марни.[120] У истом броју часописа сликала се и Џоди Фостер обучена као Мелани Данијелс, Хедренин лик у Птицама.[121]

У Хичкоковој галерији у Лондону, налази се мозаик који приказује Хедрен у улози Мелани Данијелс.

Бројне лутке, укључујући и поједина издања Барбика, рађене су по узору на Хедренин изглед у Птицама.[122][123]

Уточиште Шамбала[уреди | уреди извор]

У октобру 1981. Хедрен је као продуценткиња и главна глумица објавила филм Роар. На овом пројекту радила је са својим тадашњим супругом, Ноелом Марпалом, пуних 11 година, а осим њих двоје у филму се појављује и Типина ћерка Мелани Грифит. Пројекат је коштао 17 милиона долара, а у њему се појавио велики број афричких лавова. Хедрен је након снимања изјавила: „Ово је вероватно један од најопаснијих филмова које ће Холивуд икада видети.” и додала „Невероватно да нико није убијен”. Током снимања, Хедрен, Маршал и Мелани су једном приликом напали лавови;[102] Јан де Бонт, директор фотографије, био је престрављен. Хедрен је касније била ко-сценариста документарца Мачке Шамбале (1985), у коме је говорила о искуству снимања у Африци.

Перформанс Птица за подршку Шамбали у Холивуду 2006, слева надесно: Дон Норте, Вероника Картрајт, Давид Керда, Типи Хедрен и Кевин Норте

Филм је зарадио само 2 милиона долара, чиме се могла покрити тек деветина буџета, а Хедрен је окончала свој брак са Маршалом већ наредне године. Међутим, Типи је искористила филм за оснивање непрофитне организације Roar Foundation и уточиште Шамбала за лавове и тигрове, лоцираног у Актону, на ивице пустиње Мохаве у Калифорнији. Хедрен живи у близини уточишта и обилази га једном месечно. У августу 2015, у интервјуу за магазин Ability објаснила је да нема контаката између људи и животиња, али и нагласила да су лавови и тигрови припитомљени пошто су још као младунчад били у склоништу.[124] Хедрен је била оснивачица и председница Америчке асоцијације светилишта. Организација и даље постоји.

Преузела је бригу над лавом Антона Шандора Левеја, пошто су му власти Сан Франциска саопштиле да не може држати одраслог лава као љубимца у својој кући.[125] Шамбала је постала нови дом и за два бенгалска тигра Мајкла Џексона, Сабуа и Трилер, пошто је он одлучио да затвори свој зоолошки врт у Лос Оливосу. Трилер је угинула 2012, од рака плућа. Њен брат, Сабу је и даље у Хедренином уточишту и, како је она изјавила, одличног је здравља.[126] Хедрен је додала да Џексон никада није дошао да обиђе своје љубимце, нити јој је финансијски помогао.[126]

Дана 3. децембра 2007. уточиште Шамбала доспело је на насловне стране, пошто је једног од запослених, Криса Ора, тешко повредио тигар по имену Александер.[127] Неколико документараца је снимано о Шамбали, укључујући и 30-минутни филм Лавови: Краљеви Серенгетија (1995), у коме је наратор била Мелани Грифит, као и Живот великих мачака (1998), који је освојио награду Генесис за најбољи документарни филм године. Животиње из уточишта послужиле су као инспирација уметнице Ен Лондон, која је почела своју каријеру радећи за Типи.[128]

Аутобиографија[уреди | уреди извор]

Насловна страна књиге

У новембру 2016. Хедрен је објавила своју аутобиографију под насловом Типи: Мемоари. У писању јој је помогла Линдси Харисон, а књигу је објавила компанија Вилијам Мороу.

У предговору књиге Хедрен је написала: „Било је крајње време да престанем да причам ту причу свима око себе и да је коначно испричам себи”.[129]

Хедрен у књизи описује детаље односа са редитељем Алфредом Хичкоком, а поготово то како ју је злостављао и малтретирао на снимању филмова непосредно пре него што је одлучила да прекине сарадњу са њим. На промоцији књиге изјавила је: „Најгоре је када постанете опсесија неког за кога нисте заинтересовани. Постало је неподношљиво”.[130] Једну од инцидентних ситуација са Хичкоком, у књизи је описала речима:

„Изненада ме је зграбио и почео да ме додирује. Било је перверзно, било је одвратно. Што сам му се више опирала то је он постајао агресивнији.”

Књига је, као и филм Девојка, наишао на веома помешане реакције. Од оних који су јој честитали на храбрости да говори о томе, до оних који су је оптуживали за „блаћење славног редитеља”.

У једном од интервјуа током промоције, Хедрен је открила да је оригинални назив књиге био Отворена врата.

Наследнице[уреди | уреди извор]

Мелани Грифит и Дакота Џонсон

Типина ћерка, Мелани Грифит, такође је позната холивудска глумица, а највише се прославила улогама у филмовима Запослена девојка (1988) и Лолита (1997). За улогу у Запосленој девојци награђена је Златним глобусом, као и њена мајка.[131] Заједно са Типи појавила се у филму Роар (1981). Удала се за глумца Дона Џонсона.

Типина унука, Дакота Џонсон, наставила је породичну глумачку традицију. И она је награђена Златним глобусом 2006. године.[132] Светску славу стекла је главном улогом у филму Педесет нијанси сиве. Типи је у једном интервјуу кроз смех изјавила да није погледала филм, а да га неће погледати ни Мелани ни Дон, јер би то било превише непријатно. Међутим, на премијери римејка култног хорора Дарија Арђента, Суспирија, Дакота (која тумачи главну улогу) се појавила управо са Типи, пошто је то жанр у коме се и њена баба прославила. Том приликом Дакота је изјавила: „Бака ми је највећа и најбоља критичарка.”[133][134]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

У досадашњој каријери, Хедрен је награђена са више од 40 награда и признања.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б (језик: енглески) „ORIGINAL SCREAM QUEEN DECRIES 'BIRDS' REMAKE AS FOUL”. www.mtv.com/. 16. октобар 2007. Приступљено 29. април 2020. 
  2. ^ а б в г д (језик: енглески) „Tippi Hedren — Awards”. IMDb. Приступљено 29. април 2020. 
  3. ^ (језик: енглески) „Tippi Hedren talks about kissing Sean Connery and more at the Michigan Theater”. www.annarbor.com. Приступљено 29. април 2020. 
  4. ^ (језик: енглески) „Sean Connery e Tippi Hedren nel film Marnie di Alfred Hitchcock”. www.pinterest.com. Приступљено 29. април 2020. 
  5. ^ (језик: енглески) „The day I learned about Charlie Chaplin's bizarre directing style with Marlon Brando and Sophia Loren”. Гардијан. Приступљено 29. април 2020. 
  6. ^ (језик: енглески) „Hitchcock, Chaplin, Lions and Sexism: Tippi Hedren at the Viennale”. filmmakermagazine.com. Приступљено 29. април 2020. 
  7. ^ (језик: енглески) „Звезда на Холивудској стази славних”. Холивудска стаза славних. Приступљено 29. април 2020. 
  8. ^ а б „Tippi Hedren gets star on the Orinda Theater Walk of Fame”. Contracostatimes.com. Приступљено 20. 10. 2012. 
  9. ^ а б в Grigsby Bates, Karen (14. 6. 2012). „Nailing The American Dream, With Polish”. American Dreams: Then And Now. NPR. Приступљено 22. 10. 2012. 
  10. ^ Morris, Regan (3. 5. 2015). „How manicures saved Vietnam refugees”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 17. 2. 2020. 
  11. ^ Edmondson, Michael (10. 3. 2016). Success: Theory and Practice (на језику: енглески). Business Expert Press. ISBN 978-1-63157-422-1. 
  12. ^ а б „Search Birth Certificates Index”. Minnesota Historical Society. CERTID# CERTID# 1930-03148. Приступљено 9. 3. 2015. 
  13. ^ а б „Tippi Hedren Biography (1935-)”. FilmReference.com. Приступљено 6. 1. 2017. 
  14. ^ „Patty Davis”. Приступљено 29. април 2020. 
  15. ^ „Biodata”. Thebiographychannel.co.uk. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  16. ^ „Showtimes, reviews, trailers, news and more - MSN Movies”. MSN.com. Архивирано из оригинала 2. 2. 2014. г. Приступљено 6. 1. 2017. 
  17. ^ „Movies”. 
  18. ^ „Tippi Hedren films, blockbuster.com; retrieved January 22, 2014”. Архивирано из оригинала 3. 1. 2012. г. 
  19. ^ Phyllis Quinn; Sue Russell; Georgia Holt (1988). Star Mothers: The Moms Behind the Celebrities. Simon and Schuster. стр. 287. ISBN 0-671-64510-2. 
  20. ^ а б Vroman, Lavender. Tippi Hedren airs out her early acting days, wildlife preservation, Antelope Valley Press, p. A6, September 30, 2004.
  21. ^ Moral ("The Birds"), p. 16.
  22. ^ а б в Millard, Rosie (27. 7. 2012). „Hitchcock's girl”. FT Magazine. Pearson PLC. Приступљено 1. 2. 2016. 
  23. ^ Abel, Olivia (29. 4. 2002). „Passages”. People.com. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  24. ^ „Michael Jackson's Tigers Adopted by Melanie Griffith's Mom”. Abcnews.go.com. 21. 6. 2006. Приступљено 20. 10. 2012. 
  25. ^ а б „Tippi Hedren: Alfred Hitchcock tried to destroy my career”. The Sunday Times. 11. 9. 2008. Приступљено 20. 12. 2012. 
  26. ^ а б Tran, My-Thuan (5. 5. 2008). „THE STATE; A mix of luck, polish; Vietnamese dominance of the manicure trade started with the help of a U.S. star”. Los Angeles Times. стр. A1. Приступљено 25. 6. 2013. 
  27. ^ Frere, Eileen (28. 4. 2015). „SOCIETY: Hollywood actress dubbed 'godmother of Vietnamese nail industry'” (Video). ABC7 Eyewitness News. Los Angeles, CA: KABC-TV. Приступљено 6. 5. 2015. „How so many Vietnamese people came to choose the nail trade dates back 40 years and involves a Hollywood actress.” 
  28. ^ Sonoma International Film Festival website, sonomaportal.com; accessed March 10, 2015.
  29. ^ „"Happy Hands" Wins Award at Sonoma Film Festival”. BNFF.com. Buffalo Niagara Film Festival (BNFF). 17. 4. 2014. Архивирано из оригинала 10. 5. 2015. г. Приступљено 6. 5. 2015. 
  30. ^ а б Tippi Hendren Nail Scholarship Fund Архивирано 2013-12-02 на сајту Wayback Machine, modernsalon.com; accessed March 10, 2015.
  31. ^ а б Gardner, Eriq (16. 12. 2013). „Tippi Hedren Gets $1.5 Million After a Gallon of Water Falls onref name= Her Head”. The Hollywood Reporter. Приступљено 8. 2. 2014. 
  32. ^ Lightfoot Garrett, Tommy (20. 12. 2013). „EXCLUSIVE! Tippi Hedren Comes To Highlight Hollywood To Shoot Down Erroneous Reports About Lawsuit Award, Star Implores Supporters Of Shambala that "The Fight Is Far From Over"”. Highlight Hollywood. Приступљено 8. 2. 2014. 
  33. ^ Moral ("Marnie"), p. 16.
  34. ^ McGilligan, стр. 614–15
  35. ^ а б в Spoto 2009, стр. 170
  36. ^ Moral ("The Birds"), p. 166.
  37. ^ McGilligan, стр. 615
  38. ^ а б Taylor, стр. 266
  39. ^ а б Counts, Kyle B. „THE MAKING OF ALFRED HITCHCOCK'S THE BIRDS”. HitchcockWiki.com. Архивирано из оригинала 29. 7. 2012. г. Приступљено 24. 7. 2013. 
  40. ^ а б Topel, Fred (6. 8. 2012). „Hitchcock 'Was a Monster': Tippi Hedren and HBO's 'The Girl'”. Movieline. Приступљено 24. 7. 2013. 
  41. ^ McGilligan, стр. 621
  42. ^ „Tippi Hedren: Alfred Hitchcock tried to destroy my career”. The Times. HitchcockWiki.com. 11. 9. 2008. Приступљено 24. 7. 2013. 
  43. ^ а б в г Spoto 2009, стр. 172
  44. ^ а б в г Nepales, Ruben V. (11. 8. 2012). „Tippi Hedren reveals real horror of working with Hitchcock”. Inquirer Entertainment. Приступљено 23. 7. 2013. 
  45. ^ McGilligan, стр. 627–28
  46. ^ Spoto 2009, стр. 176–77
  47. ^ McGilligan, стр. 628
  48. ^ McGilligan, стр. 664
  49. ^ „Festival de Cannes: The Birds”. festival-cannes.com. Приступљено 1. 2. 2016. 
  50. ^ Variety Staff (31. 12. 1962). „Review: 'The Birds'”. Variety. Приступљено 1. 2. 2016. 
  51. ^ Premiere Magazine. „100 Greatest Movie Characters of All Time”. Filmsite.org. Приступљено 1. 2. 2016. 
  52. ^ а б Moral ("Marnie"), p. 19.
  53. ^ John Hunt (26. 3. 2012). „Official list of Winston Graham novels at”. Cartog.co.uk. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  54. ^ McGilligan, стр. 635
  55. ^ McGilligan, стр. 643
  56. ^ а б Leon Worden. „SCV NEWSMAKER OF THE WEEK: Tippi Hedren”. Santa Clarita Valley Historical Society. Приступљено 5. 3. 2005. 
  57. ^ McGilligan, стр. 644
  58. ^ Variety Staff (31. 12. 1963). „Review: 'Marnie'”. Variety. Приступљено 14. 2. 2016. 
  59. ^ „The blonde queen of King Alfred”. The Guardian. UK. 6. 8. 1999. Приступљено 1. 2. 2016. 
  60. ^ Stafford, Jeff. „Marnie (1964)”. Turner Classic Movies. US. Приступљено 31. 10. 2016. 
  61. ^ Brody, Richard (17. 8. 2016). „“Marnie” Is the Cure for Hitchcock Mania”. The New Yorker. US. Приступљено 23. 11. 2016. 
  62. ^ Christy, Marian (23. 7. 1973). „Hitchcock Too Possessive, Demanding”. The Beaver County Times. Приступљено 25. 7. 2013. 
  63. ^ McGilligan, стр. 747
  64. ^ Brady, James (13. 3. 1994). „In step with Tippi Hedren”. The Item. Приступљено 23. 7. 2013. 
  65. ^ Spoto 1983, стр. 456
  66. ^ Spoto 2009, стр. 174–75
  67. ^ а б Spoto 2009, стр. 173
  68. ^ Spoto 2009, стр. 174
  69. ^ а б Spoto 2009, стр. 183
  70. ^ Spoto 2009, стр. 182
  71. ^ Spoto 1983, стр. 472
  72. ^ а б McGilligan, стр. 646
  73. ^ Spoto 1983, стр. 475
  74. ^ а б Spoto 2009, стр. 187
  75. ^ Taylor, стр. 272
  76. ^ Spoto 2009, стр. 180
  77. ^ Moral ("Marnie"), p. 100.
  78. ^ McGilligan, стр. 685
  79. ^ Hicklin, Aaron (18. 3. 2013). „Ladies We Love: Tippi Hedren”. Out. Приступљено 25. 7. 2013. 
  80. ^ Moral ("Marnie"), p. 265.
  81. ^ „Interview with Tippi Hedren”. HBO. Приступљено 1. 2. 2016. 
  82. ^ Rushfield, Richard (8. 10. 2012). „Kim Novak tells all”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. Приступљено 13. 5. 2013. 
  83. ^ Shales, Tom (14. 10. 1996). „Kim Novak: No Fear of Falling”. The Washington Post. Приступљено 8. 2. 2014. 
  84. ^ Bravo, Tony (21. 5. 2018). „'Vertigo' star Kim Novak talks Hitchcock, #MeToo at sold-out Castro celebration”. San Francisco Chronicle. Приступљено 15. 1. 2019. 
  85. ^ „Hopkins's hitch with Hedren”. London Evening Standard. Daily Mail and General Trust. 8. 1. 2013. Приступљено 10. 1. 2013. 
  86. ^ Goldman, Andrew (5. 10. 2012). „The Revenge of Alfred Hitchcock's Muse”. The New York Times. Приступљено 25. 7. 2013. 
  87. ^ Stephens, John (12. 7. 2012). „Tippi Hedren, 'The Birds' Star: Alfred Hitchcock Ruined My Career (VIDEO)”. The Huffington Post. Приступљено 1. 2. 2016. 
  88. ^ а б в Paul, стр. 85
  89. ^ Epstein, Jerry. Remembering Charlie, Doubleday. 1989. ISBN 0385262825. стр. 257.
  90. ^ Chaudhuri, Anita (6. 8. 1999). „The blonde queen of King Alfred”. The Guardian. London. Приступљено 17. 4. 2013. 
  91. ^ Milton, Joyce. Tramp: The Life of Charlie Chaplin, Da Capo Press Inc. 1998. ISBN 978-0306808319. стр. 529.
  92. ^ „Tippi Acts for Hitchcock and Chaplin”. The Vindicator. 11. 5. 1966. Приступљено 10. 2. 2016. 
  93. ^ Green, Paul. Jeffrey Hunter: The Film, Television, Radio and Stage Performances, McFarland & Co Inc. 2014. ISBN 978-0786478682. стр. 124.
  94. ^ „'Harrad' Isn't Just 'Another Dirty Movie'”. Sarasota Journal. 21. 4. 1972. Приступљено 2. 2. 2016. 
  95. ^ Christy, Marian (24. 7. 1973). „Hitchcock Too Possessive, Demanding”. Beaver County Times. Приступљено 17. 4. 2013. 
  96. ^ а б Paul, стр. 86
  97. ^ а б „Tippi Hedren”. Roar The Movie. Приступљено 11. 2. 2016. 
  98. ^ Frye, Carrie (19. 10. 2012). „How To Get Your Lion Back When It Runs Away: Life Lessons From Tippi Hedren”. The Awl. Архивирано из оригинала 15. 2. 2016. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  99. ^ Sellars, Randolph (11. 11. 2011). „The Most Dangerous Movie Ever Made”. RandolphSellars.com. Архивирано из оригинала 19. 3. 2018. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  100. ^ „The making of Roar”. Roar The Movie. Приступљено 11. 2. 2016. 
  101. ^ „Tippi Hedren Learns the Law of the Jungle: When An Elephant Decides to Ad Lib, Look Out”. People. 11. 7. 1977. Архивирано из оригинала 06. 04. 2015. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  102. ^ а б в Bealmear, Bart (14. 4. 2015). „'Roar': Cast and crew risked life and limb in the most dangerous movie ever made, 1981”. DangerousMinds.net. Приступљено 11. 2. 2016. 
  103. ^ Yamato, Jen (11. 4. 2015). „‘Roar’: The Most Dangerous Movie Ever Made”. The Daily Beast. Приступљено 31. 3. 2019. 
  104. ^ Странац међу нама на сајту IMDb (језик: енглески) 
  105. ^ „My particular role was neither bold nor beautiful - Tippi Hedren”. Emmy Award. Архивирано из оригинала 09. 11. 2019. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  106. ^ Green, Ann (13. 3. 1994). „Retro : A Flock of Terror, Part II”. Los Angeles Times. Приступљено 11. 2. 2016. 
  107. ^ Smith, Liz (17. 3. 1994). „'Nobody's Fool', the life of Danny Kaye”. Newsday - Long Island. New York. 
  108. ^ Paul, стр. 84
  109. ^ Topel, Fred (2. 5. 2012). „Roughing It: An Interview with Tippi Hedren”. CraveOnline. Архивирано из оригинала 7. 1. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  110. ^ „'Chicago Hope' revives Alfred Hitchcock”. The Spokesman-Review. 21. 1. 1998. Приступљено 11. 2. 2016. 
  111. ^ Christopher, Rob (3. 4. 2012). „Bird Talk With Tippi Hedren”. Chicagoist. Архивирано из оригинала 4. 4. 2012. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  112. ^ Cinema Fanatic (26. 4. 2012). „TCM Classic Film Festival 2012: Tea With Tippi Hedren”. Yam-Mag.com. стр. 4. Архивирано из оригинала 04. 12. 2021. г. Приступљено 11. 2. 2016. 
  113. ^ Brookins, Laurie (25. 5. 2018). „Hitchcock Heroine Tippi Hedren on Her Jewelry Collection and Her Latest Role With Gucci”. The Hollywood Reporter. Приступљено 27. 5. 2018. 
  114. ^ (језик: енглески) „Unforgettable ”. IMDb. Приступљено 1. мај 2020. 
  115. ^ Radish, Christina (14. 9. 2013). „Billy Bob Thornton Talks JAYNE MANSFIELD'S CAR, Getting Back in the Director's Chair, BAD SANTA 2, FX's FARGO Miniseries, and More”. Collider. Complex Media. Приступљено 22. 8. 2018. 
  116. ^ „BBC - I Love Blue Peter - Trivia about Simon Groom, Peter Duncan”. BBC. Приступљено 14. 4. 2020. 
  117. ^ Galliano pre-fall 2012, style.com; accessed March 10, 2015.
  118. ^ „Naomi Watts interview”. Lynchnet.com. Приступљено 20. 10. 2012. 
  119. ^ „Naomi Watts on Funny Games and The Birds”. Movies.about.com. 10. 4. 2012. Архивирано из оригинала 20. 4. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  120. ^ „The Hitchcock Hollywood Portfolio”. Vanity Fair. Архивирано из оригинала 17. 7. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  121. ^ „Hitchcock Classics: Entertainment & Culture”. Vanityfair.com. Архивирано из оригинала 16. 10. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  122. ^ „Alfred Hitchcock The Birds Barbie Doll - MATTEL - Hitchcock - Dolls at Entertainment Earth”. Dawn Johnson. Приступљено 30. април 2020. 
  123. ^ „Explore Popscicle Hell's photos on Flickr.”. Dawn Johnson. Приступљено 30. април 2020. 
  124. ^ „Tippi Hedren — Birds, Tigers, Lions, Oh My!”. ABILITYMagazine.com. ABILITY Magazine. 1. 6. 2015. Приступљено 4. 8. 2015. 
  125. ^ Gambin 2012.
  126. ^ а б „Thriller's Gone: Michael Jackson's Tiger Dies of Lung Cancer”. 28. јун 2012. Приступљено 30. април 2020. 
  127. ^ „Tiger attack at star's sanctuary”. BBC News. 4. 12. 2007. Приступљено 8. 1. 2013. 
  128. ^ „About Anne”. Приступљено 30. април 2020. 
  129. ^ Hedren 2016, стр. 5
  130. ^ (језик: енглески) „Tippi Hedren: Alfred Hitchcock Assaulted Me After I Refused To Sleep With Him”. Inside Edition. 2. новембар 2016. Приступљено 1. мај 2020. 
  131. ^ (језик: енглески) „Melanie Griffith — Awards”. IMDb. Приступљено 30. април 2020. 
  132. ^ (језик: енглески) „Dakota Johnson — Awards”. IMDb. Приступљено 30. април 2020. 
  133. ^ (језик: енглески) „Dakota Johnson Says Grandmother Tippi Is Her Toughest Critic E! Red Carpet & Award Shows”. E! Red Carpet & Award Shows. 25. октобар 2018. Приступљено 30. април 2020. 
  134. ^ (језик: енглески) „Dakota Johnson at Suspiria premiere with grandma Tippi Hedren”. Daily Mail. 25. октобар 2018. Приступљено 30. април 2020. 
  135. ^ „Women of Vision Awards - Women in Film and Video of Washington, DC”. wifv.org. Приступљено 6. 1. 2017. 
  136. ^ „Presidential Medal - President - Hofstra University, New York”. Hofstra.edu. Приступљено 6. 1. 2017. 
  137. ^ „Tippi Hedren among honorees at film festival”. Reviewjournal.com. 4. 6. 1999. Приступљено 8. 1. 2013. 
  138. ^ „Front Pages”. SanDiegoMagazine.com. јун 2004. Архивирано из оригинала 14. 9. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2017. 
  139. ^ „Presenting 2005 Living Legacy Awards!”. WIC. Приступљено 8. 1. 2013. 
  140. ^ [1] Архивирано 2007-03-02 на сајту Wayback Machine
  141. ^ „Academy of Art University's 2nd Epidemic Film Festival Dazzles Hollywood Elite”. Academyart.edu. Приступљено 8. 1. 2013. 
  142. ^ Staff (15. 10. 2011). „2005-2010 Past Celebrity Honorees | LA Femme International Film Festival”. Lafemme.org. Архивирано из оригинала 06. 11. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  143. ^ „Humane Society website re Hedren's 2010 Genesis Award”. Humanesociety.org. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  144. ^ „BRAVEHEART WOMEN.COM ANNOUNCES 2010 HONOREES”. Westside Today. Архивирано из оригинала 25. 08. 2012. г. Приступљено 8. 1. 2013. 
  145. ^ „Tippi Hedren honored for animal preserve”. orlandobulletin.com. Архивирано из оригинала 24. 7. 2012. г. Приступљено 8. 1. 2013. 
  146. ^ а б в BWW News Desk (11. 4. 2011). „Tippi Hedren Honored From Coast to Coast”. BroadwayWorld.com. 
  147. ^ „An Exciting Night At The Omni Awards”. Canyon News. 9. 10. 2011. Архивирано из оригинала 12. 11. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2012. 
  148. ^ „The New York Film Academy (NYFA) Presents Honorary MFA Degree to Tippi Hedren Page 2”. Broadwayworld.com. 25. 1. 2012. Приступљено 20. 10. 2012. 
  149. ^ Lisa KennedyDenver Post Film Criticdenverpost.com (14. 9. 2010). „Actors Vince Vaughn and Tippi Hedren join the packed finale”. The Denver Post. Приступљено 8. 1. 2013. 
  150. ^ Vasquez, Gordon (13. 10. 2014). „Tippi Hedren, Bel Air Film Festival 2014” (Video). Dailymotion. Приступљено 6. 5. 2015. 
  151. ^ „Bellacures and OPI Honor Tippi Hedren”. NAILS Magazine. Приступљено 14. 11. 2015. 
  152. ^ http://thetailwaggersfoundation.org/events/
  153. ^ „Tippi Hedren: What Makes an Icon?”. 24. 2. 2017. Архивирано из оригинала 01. 07. 2017. г. Приступљено 30. 04. 2020. 
  154. ^ „Palm Springs Animal Shelter Honors Tippi Hedren with”. BroadwayWorld.com. Приступљено 2. 4. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hedren, Tippi. Tippi: A Memoir [Типи Хедрен, Типи: Мемоари], William Morrow, 2016, 288 стр. ISBN 978-0062469038
  • McGilligan, Patrick. Alfred Hitchcock: A Life in Darkness and Light [Патрик Макгилиган, Алфред Хичкок: Живот у светлу и тами], It Books, 2004 (прештампано), 864 стр. ISBN 978-0060988272
  • Moral, Tony Lee. Hitchcock and the Making of Marnie [Тони Ли Морал, Хичкок и стварање „Марни”], Scarecrow Pres, 2013 (ревидирано издање), 340 стр. ISBN 978-0810891074
  • Moral, Tony Lee. The Making of Hitchcock's The Birds, Scarecrow Pres [Тони Ли Морал, Стварање Хичкокових „Птица”], Scarecrow Pres, 2013 (ревидирано издање), 224 стр. ISBN 978-1842439548
  • Taylor, John Russell. Hitch: The Life and Times of Alfred Hitchcock [Џон Расел Тејлор, Хич: Живот и време Алфреда Хичкока], Bloomsbury Reader, 2013, 318 стр. ASIN B00BWL8L0C
  • Spoto, Donald. The Dark Side of a Genius [Доналд Спото, Мрачна страна генија], Little Brown & Co, 1983, 594 стр. ISBN 978-0316807234
  • Spoto, Donald. Spellbound by Beauty [Доналд Спото, Очаран лепотом], Three Rivers Press, 2009, 368 стр. ISBN 0307351319
  • Paul, Louis. Tales from the Cult Film Trenches: Interviews with 36 Actors from Horror, Science Fiction and Exploitation Cinema [Луј Пол, Приче иза култних филмова: Интервјуи са 36 глумаца из хорор, научнофантастичних и експлоатационих филмова], McFarland, 2007, 336 стр. ISBN 0786429941
  • Gambin, Lee (2012). Massacred By Mother Nature: Exploring the Natural Horror Film. Midnight Marquee Press, Inc. ISBN 1936168308. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Типи_Хедрен&oldid=26658185”