Тихи пацијент
| Тихи пацијент | |
|---|---|
Тихи пацијент (енгл. The Silent Patient) је психолошки трилер из 2019. године британско-кипарског аутора Алекса Мајклидса. (Alex Michaelides). Дебитански роман објавила је издавачка кућа Celadon Books, огранак издавачке куће Macmillan Publishers, 5. фебруара 2019. године. Аудио верзија ове књиге, објављена је истог датума као и сама књига, а њени наратори су Лу Брили и Џек Хокинс.[1] Прича је испричана од стране енглеског психотерапеута Теа Фабера, који се бави пацијенткињом која постаје нема након убиства свог мужа. По објављивању, књига је заузела прво место на листи бестселера „Њујорк тајмса".[2] Касније, ова књига, је освојила „Гудридсову награду читалаца" за 2019. годину у категорији мистерије и трилери.[3]
Писање
[уреди | уреди извор]Приликом писања свог романа, аутор Мајклидс, који је такође и сценариста, рекао је: „Осећао сам се веома разочарано као сценариста. Стално сам виђао како се сценарији мењају током продукције и тај осећај фрустрације ме је навео да седнем и коначно напишем роман."[4] Кориговао је нацрт 50 пута пре него што га је финализовао. Мајклидс је одлучио да смести радњу свог романа у психијатријску болницу, јер је радио у једној таквој установи за тинејџере док је био студент психотерапије.[5]
Позадина дела
[уреди | уреди извор]Као инспирација за заплет овог дела послужила је атинска трагедија „Алкеста".[4] Мит о Алкести обрадио је Еурипид у својој истоименој драми написаној 438. п. н. е. На наративну структуру утицало је дело Агате Кристи, најпознатије светске списатељице мистерија.[4] Она је ауторка бројних криминалистичких односно детективских романа. Агата Кристи се такође назива и „краљицом злочина”.
Радња
[уреди | уреди извор]Радња књиге се углавном фокусира на Теа Фабера, психотерапеута, и његову пацијенткињу Алишу Беренсон. Михаелидес описује Теово трауматично детињство у којем је био изложен насилном оцу и генерално родитељима који су га занемаривали. У покушају да се поправи и разуме, Тео стиче диплому из психологије и почиње да ради као терапеут. Тео проналази љубав свог живота у Кети, америчкој глумици која живи у Лондону. Осећа се безбедно и његова веза му значи све. Како радња одмиче, постаје све јасније да је Кети неверна. Књига се непрестано пребацује између приповедања Теове животне приче, посебно фокусиране на његову везу, и терапије Алише Беренсон.
Алисија је убила свог мужа шест година раније, упуцавши га пет пута у главу. Пар је деловао сасвим нормално, задовољно и срећно пре инцидента. Алисија није проговорила ни реч од тада и стога је премештена у затворену психијатријску установу, Гроув. Многи терапеути су покушали, али нису успели да је натерају да проговори. Очигледно је да Алисија добро опажа своју околину, али разлог њене ћутње остаје мистерија.
Када се Тео Фабер пријави за посао у Гроуву и буде прихваћен, он убеђује свог надређеног да му дозволи да постане Алисијин терапеут. Од када је убиство доспело у вести, он гаји дубоко интересовање за њу и њену причу. Њен случај сматра занимљивим и жели да открије истину о томе зашто је Алисија изненада убила свог мужа и од тада није проговорила. Теове терапијске сеансе у почетку не показују никакве резултате, а Теов надређени размишља да их прекине, због недостатка резултата. Ипак, Теова фасцинација пацијенткињом, као и његова посвећеност да је натера да проговори, доводе га до открића о Алисијиној прошлости. Тео разговара са Алисијиним рођацима, комшијама и старим пријатељима. Открива како се Алисија плашила свог зета, какве је пријатеље имала и како је сликала по цео дан. Кроз своје истраживање, Тео открива да је Алисија прошла кроз огромне, трауматске изазове као дете, морајући да се носи са смрћу мајке, насилним оцем и породицом која ју је занемаривала. Тео верује да је Алисија развила психијатријски поремећај. У покушају да омогући Алисији да се изрази и комуницира, он сакупља њене старе уметничке материјале од њене бивше најбоље пријатељице и обезбеђује Алисији уметнички студио у Гроуву. Алисија слика софистицирану слику Гроува, поред које стоје она и Тео. Теов надређени тумачи слику као знак напретка и дозвољава Теу да настави са терапијским сеансама.
Када друга пацијенткиња на клиници, која је у прошлости имала сукобе и тежак однос са Алисијом, напише увредљиву реч на Алисијином цртежу, Алисија узима једну од својих оловака и убоде је у око. Шокантан чин насиља ризикује да оконча терапијске сеансе, јер остали запослени у Гроуву сматрају да је Алисија превише опасна да би била сама у соби са Теом. Тео успева да их убеди у супротно и, изненађујуће, успева да натера Алисију да разговара.
У међувремену, књига приказује како се Теов однос са Кети погоршава. Тео постаје све нестабилнији, али не жели да се одрекне љубави свог живота. Још увек није схватио обим штете коју је Кети нанела њиховој вези својим чином неверства. Тео осећа гађење према Кетином новом љубавнику, као и мноштво других негативних осећања, са којима се тешко носи.
У Гроуву, чињеница да је Алисија почела да говори једнака је неописивом чуду, а Тео добија велика признања за достизање овакве прекретнице. Алисија исприча Теу своју животну причу. Открива, што је најважније, шта се десило и ноћи убиства, као и свој мотив, иако не говори истину, или барем Тео и његове колеге тумаче њену причу као очигледну лаж. Следећег јутра Алисија је пронађена без свести у својој соби, након предозирања, и постаје очигледно да јој је неко у Гроуву убризгао смртоносни лек против болова. Локална полиција покреће истрагу, а полицајац проналази Алисијин дневник.
Дневник открива да је Тео Фабер одговоран за убиство Алисијиног мужа. Открива се да је Тео све чешће пратио Кетиног љубавника, задржавајући се испред његове куће, вођен мржњом према њему. Убрзо је открио да мушкарац са којим је Кети имала аферу има жену и одлучио је да је обавести о мужевљевој неверности. Тео је ставио маску и провалио у њихову кућу. Рекао је жени, Алисији Беренсон, о мужевљевој афери. Након што је Тео отишао, Алисија се изгубила у психотичној епизоди, шокирана понашањем свог мужа Габријела. Узела је Габријелов пиштољ и пуцала у њега пет пута, вођена огромним бесом. Након тога, Алисија није могла да схвати да је убила љубав свог живота и заклела се да више никада неће проговорити.
Књига се завршава Теовим хапшењем. Не сазнаје се да ли се Алисија икада пробудила из коме. Ипак, помиње се да је брак Теа и Кети настављен након што је Кетин љубавник Габријел убијен. Тео никада није суочио Кети са афером и остали су заједно до Теовог хапшења.
Критике
[уреди | уреди извор]Роман је добио генерално позитивне критике од критичара. „Индепендент" је похвалио књигу због заплета, ликова и стила, написавши: „Kњига je довољно живописна да се прогута за један дан... писање је оштро као скалпел и једноставно, стил је оскудан и концизан, без сувишних детаља. [6]„Гардијан" се сложио, хвалећи њену „збијену, једноставну прозу“ и „вешто грађење напетости до шокантног расплета романа“. „Декан хералд" је описао као интелигентан заплет удружен са занимљивом студијом ликова и, коначно, ефектан крај који вас тотално шокира.
Негативне критике
[уреди | уреди извор]Поред позитивних, појавиле су се и неке негативне критике. Вашингтон пост је похвалио радњу као „свежу“, али је критиковао њене „хаотичне хорор обрасце, баналне сцене и комично сумљиве ликове који скрећу пажњу са трагова“.[7] Још једна негативна критика стигла је од „Киркус ревјуза", који су књигу критиковали као неспретну, вештачку и глупаву... са обртом који ће искусни читаоци видети из даљине.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Silent Patient”. Macmillan Publishers (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-08.
- ^ D'Alessandro, Anthony (2019-03-05). „Annapurna & Plan B Developing New York Times Bestseller ‘The Silent Patient’ For Big Screen”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-08.
- ^ „Announcing the Winners of the 2019 Goodreads Choice Awards!”. Goodreads. Приступљено 2025-12-08.
- ^ а б в „Alex Michaelides: The Cypriot author behind the New York Times bestseller”. in-cyprus.philenews.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 02. 2022. г. Приступљено 2025-12-08.
- ^ Somers, Jeffrey (2019-04-24). „Agatha Christie, Sleight of Hand, and Psychological Complexity: An Interview with The Silent Patient Author Alex Michaelides”. B&N Reads (на језику: енглески). Приступљено 2025-12-08.
- ^ „The Silent Patient: High-octane debut lives up to its hype”. Irish Independent (на језику: енглески). 2019-02-25. Приступљено 2025-12-08.
- ^ „Analysis | ‘The Silent Patient’ ends with a major twist. Should a savvy reader have seen it coming?”. The Washington Post (на језику: енглески). 2020-06-16. ISSN 0190-8286. Приступљено 2025-12-08.
- ^ THE SILENT PATIENT | Kirkus Reviews (на језику: енглески).