Тихомир Влашкалић

Тихомир Влашкалић
Тихомир Влашкалић
	Тихомир Влашкалић
Лични подаци
Датум рођења	1. јануар 1923.
Место рођења	Кула, Краљевина СХС
Датум смрти	децембар 1993. (70 год.)
Претходник
Мандати
Претходник
председник Централног комитета СК Србије
	26. октобар 1972 — маја 1982.
Претходник	Марко Никезић
Наследник	Душан Чкребић

Тихомир Влашкалић (1923 — 1993) био је југословенски и српски економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије.

Биографија

Тихомир Влашкалић рођен је 1. јануара 1923. године у Кули. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1945. године.

Учесник Народноослободилачке борбе био је од 1944. године. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1949, а на којем је асистент од 1950. године. Докторску дисертацију „Аграрна реформа у СФРЈ 1945. године“ одбранио је 1957. године, након чега је изабран за доцента. За ванредног професора изабран је 1962, а за редовног професора 1968. године. Боравио је на специјализацији у Уједињеном Краљевству 1959. и у Економској комисији Уједињених нација за Европу у Женеви 1960. и 1961. године.

Био је посланик Скупштине СР Србије, секретар Савеза економиста Југославије, члан Централног комитета Савеза комуниста Србије, Централног комитета СКЈ и члан Извршног већа Скупштине СР Србије 1967. и 1969. године. Од 26. октобра 1972. до маја 1982. године био је председник Централног комитета СК Србије.

За радове из области социјалистичке робне производње и привредног система Југославије награђен је, са групом аутора, републичком наградом за научни рад СР Хрватске „Божидар Аџија“ 1966. године.

Умро је у децембру 1993. године.

Одабрана дела

„Економски положај робних произвођача у нашем привредном систему и облик деловања закона вредности“, 1964.
„Производни процес у социјалистичком предузећу као робном произвођачу, прилог историјској анализи“, 1966.
„Елементи система расподеле у самоуправном систему привређивања“, 1968. итд.

Литература

Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.