Тодор Кадић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тодор Алексин Кадић (1830.13. октобар 1860.) био је црногорски политички емигрант из Бјелопавлића који је извршио атентат на црногорског владара, књаза Данила I Петровића - Његоша.

Атентат на књаза Данила[уреди]

Тодор Кадић, како га је „видио” Лука Мартиновић полазећи од писаних забиљешки которског суда о његовом изгледу.

На Тројчин дан 1845. године, под Острогом, књаз Данило и његови перјаници наводно су силовали четрдесетак бјелопавлићких дјевојака, спремних за удају. Међутим, ове тврдње нијесу утемељене у историјографији, јер се само на једном мјесту наводи да је било силовања. Чак у својој књизи Историјске приче из повјеснице Бјелопавлића поп Ристо Бошковић, вођа побуне Бјелопавлича 1854. године не пише о догађају у Острогу. Већина осталих извора говори да насиља није било, већ да су бјелопавлићке ђевојке биле приморане да играју коло. Међу њима је била и сестра Тодора Кадића, коју је лично отео књаз Данило, а она је већ била удата за попа Пунишу Павићевића. Када су дознали шта се десило, према неким изворима, Бјелопавлићи су ријешили да се освете и убију књаза и перјанике. Ипак књаз је успио да побјегне захваљујући Блажу Радовићу, перјанику из Мартинића, који му је на вријеме јавио. Према другим изворима, те ноћи Бјелопавлићи су само негодовали због позивања ђевојака у коло а до покушаја на књажев живот није дошло.

Након побуне Бјелопавлића Тодор напушта Црну Гору али се у марту 1855. враће, након књажеве амнестије. Наставио је да се противи књажевој власти, што кулминира убиством сердара Сава Ђурашковића 1857. година, након чега напушта земљу и одлази за Османско царство, гдје се састаје са попом Пунишом Павићевићем. Тамо је Кадић учествовао у убиству хрват-баше (црногорског представника) у Цариграду, Мишана Мартиновића.

Кад се оженио Даринком Квекић, Даницу је преудао за шурака војводе Мирка.

12. августа 1860. године у Котору, Тодор Кадић је у освети убио Књаза Данила са леђа.


- Забиљешка которског суда на суђењу Тодору Кадићу.

Према другим изворима Кадић је био подстакнут од великих сила да изврши атентат на црногорског књаза, који је био пријетња на Балкану како за аустријске, тако и за османске интересе. Чињеница да је Кадић наоружан путовао у границама оба поменута царства говори да је могуће да је радио под њиховим покровитељством.

Одмазда над Кадићима[уреди]

Након Которског атентата, братсво Кадића било је истребљивано и протеривано из Бјелопавлића. Према најмањим бројкама, исте ноћи у Боану је побијено двадесет и троје Кадића. Код других аутора, тај број достиже деведесет троје страдалих само у првом дану у Боану Кадића. Срећа у несрећи била је да су већина Кадића у време првог налета били у катунима. Кадићи који су преживели су се раселили на све стране а највећи број у суседна племена Васојевиће, Дробњаке, и тадашње територије које су биле под турском влашћу Спуж, Бијело Поље, Босну, Тетово, Лешак, Враку, Пећ и Средачку Жупу на Косову. Многи који су се склонили у дјелове под турском влашћу су прешли на Ислам.

Међу оним Кадићима који су промијенили презиме су Пешићи (касније и као Палибрци), Нишавићи, Кљајићи, Кадије...

Кадићи из Боана и њихови потомци из других племена се традиционално већ двадесет година окупљају на Боану за Васкрс.

Види још[уреди]