Токантинс (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
Токантинс
Tocantins River.jpg
Токантинс
Tocantins watershed.png
Карта слива реке Токантинс
Опште информације
Дужина2,640 km (1,640 mi) km
Басен764.183 km2
Пр. проток11 364 ​m3⁄s
Слив764,183 km2 (295,053 sq mi)
Пловностоко 1000 km
Водоток
Извор100 km западно од Бразилије
В. извора1.070 m
Ушћерека Пара (Атлантски океан)
Географске карактеристике
Држава/е Бразил
ПритокеАрагваја, Марањао, Паранатинга
Река на Викимедијиној остави

Токантинс (порт. Rio Tocantins,[1]‍:59 „туканов кљун“ на језику тупи) је река у централном Бразилу. Тече од југа ка северу дужином од 2640 km. По овој реци је добила име бразилска држава Токантинс која је 1988. издвојена из државе Гојас.

Извире на југу државе Гојас, око 100 km западно од Бразилије. Највећа притока јој је река Арагваја која је на ушћу исте величине као Токантинс. Друге велике притоке су Марањао и Паранатинга. Улива се у реку Пара (јужни рукавац делте Амазона) код острва Маражо, близу обале Атлантика.

Тоцантинс је једна од највећих река бистре воде у Јужној Америци.[2]

Курс[уреди | уреди извор]

The banks of the Tocantins are rocky in some places

It rises in the mountainous district known as the Pireneus, west of the Federal District, but its western tributary, the Araguaia River, has its extreme southern headwaters on the slopes of the Serra dos Caiapós. The Araguaia flows 1,670 km before its confluence with the Tocantins, to which it is almost equal in volume. Besides its main tributary, the Rio das Mortes, the Araguaia has twenty smaller branches, offering many miles of canoe navigation. In finding its way to the lowlands, it breaks frequently into waterfalls and rapids, or winds violently through rocky gorges, until, at a point about 160 km above its junction with the Tocantins, it saws its way across a rocky dyke for 20 km in roaring cataracts.

Boats on the Tocantins

Two other tributaries, called the Maranhão and Paranatinga, collect an immense volume of water from the highlands which surround them, especially on the south and south-east. Between the latter and the confluence with the Araguaia, the Tocantins is occasionally obstructed by rocky barriers which cross it almost at a right angle.

Фауна[уреди | уреди извор]

Слив Токантинс (који укључује реку Арагваја) је дом неколико великих водених сисара као што су амазонски ламантин, арагвајски речни делфин и тукукси, и већих гмизаваца као што су црни кајман, обични кајман и жутопегава речна корњача.[3]

Слив реке Токантинс има велико богатство рибљих врста, иако је релативно мало по стандардима слива Амазона.[3] Регистровано је више од 350 врста риба, укључујући више од 175 ендемских.[4] Породице најбогатије врстама су Characidae (тетре и сродници), Loricariidae (плеко сом и сродници) и Rivulidae (јужноамеричка морска риба).[4] Иако је већина врста у суштини амазонског порекла, постоје и неке које показују везу са рекама Парана и Сао Франциско. Токантинс и ове две реке теку у различитим правцима, али све имају извор на Бразилској висоравни у региону где ниска вододелница омогућава извесну размену између њих.[5] Постоји неколико врста риба које мигрирају дуж Токантина да се мресте, али то је ограничено бранама.[3][4] Након изградње масивне бране Тукуруи, ток реке се променио. Неке врсте су биле штетно погођене и дошло је до значајног смањења богатства врста у деловима реке.[3][6]

Крш Сао Доминга у горњем басену Токантинс је дом за необично велики број врста пећинских риба (више него било који други регион у Америци): Ancistrus cryptophthalmus, неколико врста Ituglanis, Pimelodella spelaea, Aspidoras mephisto, неописана врста Cetopsorhamdia и Eigenmannia vicentespelaea.[7][8] Последња је једина позната риба нож прилагођена пећинама и једна од само два позната не-сома у пећинама јужноамеричког копна (друга је харацид Stygichthys typhlops).[7]

У својим доњим токовима Токантин раздваја екорегион влажних шума Токантинс–Арагваја–Марањао на истоку од екорегиона влажних шума Ксингу–Токантинс–Арагваја на западу.[9] Она делује као баријера која спречава ширење флоре и фауне између ових екорегија.[10]

Бране[уреди | уреди извор]

Downstream from the Araguaia confluence, in the state of Pará, the river used to have many cataracts and rapids, but they were flooded in the early 1980s by the artificial lake created by the Tucuruí Dam, one of the world's largest.[3][11][12] When the second phase of the Tucuruí project was completed in November 30, 2010, a system of locks called Eclusas do Tucuruí was established with the goal of making a long extension of the river navigable.

In total there are seven dams on the river (Serra da Mesa dam,[13][14] Cana Brava dam, São Salvador dam, Peixe Angical dam, Luiz Eduardo Magalhães (Lajeado) dam, Estreito dam, and Tucuruí dam), of which the largest are the Tucuruí and the Serra da Mesa dam.[3]

Геологија[уреди | уреди извор]

The flat, broad valleys, composed of sand and clay, of both the Tocantins and its Araguaia branch are overlooked by steep bluffs. They are the margins of the great sandstone plateaus, from 300 to 600 m (980 to 1.970 ft) elevation above sea-level, through which the rivers have eroded their deep beds. Around the estuary of the Tocantins the great plateau has disappeared, to give place to a part of the forest-covered, half submerged alluvial plain, which extends far to the north-east and west. The Pará River, generally called one of the mouths of the Amazon, is only the lower reach of the Tocantins. If any portion of the waters of the Amazon runs round the southern side of the large island of Marajó into the river Para,[15] it is only through tortuous, natural canals, which are in no sense outflow channels of the Amazon.

Проток[уреди | уреди извор]

The Tocantins River records a mean discharge rate of 13,598 m³/s and a specific discharge rate of 14.4 L/s/km². The sub-basins have the following specific discharge rates: Tocantins (11 L/s/km²), Araguaia (16 L/s/km²), Pará (17l/s/km²) and Guamá (21l/s/km²).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Araújo, Leopoldina (2019). Romanço Parkatêjê. Belém. ISBN 978-85-910871-4-3. 
  2. ^ Perez, M.S. „Where the Xingu Bends and Will Soon Break”. American Scientist. Приступљено 1. 10. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ Provete, D.B. (2013). Tocantins River. 1237-1239
  4. ^ а б в Hales, J., and P. Petry: Tocantins - Araguaia. Freshwater Ecoregions of the World. Retrieved 26 May 2014
  5. ^ Garavello, J.C.; Garavello, J.P.; and Oliveira, A.K. (2010). Ichthyofauna, fish supply and fishermen activities on the mid-Tocantins River, Maranhão State, Brazil. Braz. J. Biol., vol. 70(3): 575-585
  6. ^ Lambert de Brito Ribeiro, M. C.; Petrere Junior, M.; and Juras, A. A. (2006). "Ecological integrity and fisheries ecology of the Araguaia—Tocantins River Basin, Brazil." Regulated Rivers: Research & Management, vol. 11(3-4): 325–350
  7. ^ а б Romero, Aldemaro, editor (2001). The Biology of Hypogean Fishes. Developments in Environmental Biology of Fishes. ISBN 978-1402000768
  8. ^ Caserta Tencatt; L. F.; and M. Elina Bichuette (2017). Aspidoras mephisto, new species: The first troglobitic Callichthyidae (Teleostei: Siluriformes) from South America. PLoS ONE 12(3): e0171309.
  9. ^ Xingu-Tocantins-Araguaia moist forests – Myers, WWF Abstract.
  10. ^ Sears, Robin, South America: Eastern extreme of the Amazon basin in Brazil (NT0170), WWF: World Wildlife Fund, Приступљено 2017-03-25 
  11. ^ „Tucuruí Hydropower Complex Brazil” (PDF). WCD Case Study. World Commission on Dams. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 6. 2010. Приступљено 18. 7. 2010. 
  12. ^ „Performance Assessment of the Tucurí Hydropower Complex, Brazil” (PDF). International Water Management Seminar 2006/07. ETH - Swiss. Приступљено 18. 7. 2010. [мртва веза]
  13. ^ „Hydroelectric Power DA SERRA MESA (1.275MW)” (на језику: Portuguese). Eletrobras Furnas. Приступљено 18. 9. 2010. 
  14. ^ Assis, Andre P. „Design and Construction of Hydroelectric Underground Structures” (PDF). Seminario Internacional de Ingenieria Civil – Arequipa, Peru. Приступљено 18. 9. 2010. 
  15. ^ APA Arquipélago do Marajó (на језику: португалски), ISA: Instituto Socioambiental, Приступљено 2016-06-27 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Токантинс на Викимедијиној остави.
Викизворник има текст 1905 New International Encyclopedia чланка о Tocantins River.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Токантинс_(река)&oldid=25646969”