Токарев ТТ-33

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Токарев ТТ-33
TT-33 2.JPG
Пиштољ ТТ-33
ВрстаПиштољ
Порекло Совјетски Савез
Употреба
Употреба уСССР, НР Кина, Вијетнам, СФРЈ и други
Бојно деловањеШпански грађански рат
Зимски рат
Други светски рат
Кинески грађански рат
Корејски рат
Вијетнамски рат
Грађански рат у Лаосу
Грађански рат у Камбоџи
Камбоџанско-вијетнамски рат
Кинеско-вијетнамски рат
Распад Југославије
Грађански рат у Сирији
Производња
ПроизвођачТула Арсенал, Норинко, Фемару, Радом Арсенал, Застава оружје
ВаријантеTT-33с
Спецификације
Маса0,85 kg
Дужина194 mm
Дужина цијеви116 mm
Калибар7,62 x 25 mm
Врста операцијекратки трзај цеви
Начин дејстваполуаутоматски
Брзина зрна480 m/s
Макс. еф. домет50 m
Одвојиви магацин8 ком.
Нишанмеханички
Совјетски поручник с пиштољем ТТ-33 наређује својим трупама да крену напред на немачке положаје током Другог светског. рата

Токарев ТТ-33 (рус. 7,62-мм самозарядный пистолет Токарева образца 1933 года) је совјетски полуаутоматски пиштољ. Развио га је и дизајнирао је Фјодор Токарев 1930. године као службени пиштољ Црвене Армије. Тиме је Т-33 заменио дотадашњи револвер Наган М1895 који је био у употреби још од времена Руске Империје.

Коришћен је масовно током II светског рата, а након тога је уведен у наоружање и других земаља источног блока, од којих су многе производиле своје домаће верзије. У наоружању Совјетске војске је замењен пиштољем Макаров ПМ.

Развој[уреди | уреди извор]

Револуционарно војно веће је 1930. одобрило тестирање новог пиштоља који би заминио постојећи застарели Наган М1895 револвер.[1] Током тестирања, 7. јануара 1931. примећен је потенцијал пиштоља ТТ-30 којег је дизајнирао Фјодор Токарев. Неколико недеља касније наручено је 1000 ТТ-30 пиштоља за војне трупе, те је пиштољ усвојен у наоружањеЦрвене армије.[2]

Иако је Токарев ТТ-30 стављен у производњу, на пиштољу су направљене дизајнерске промене за потребе поједностављивања производње. Извршене су мање промене на цеви и растављачу,[3] док су окидач и метално кућиште пиштоља имплементирани. Тако је настао редизајнирани пиштољ ТТ-33. Модел ТТ-33 су совјетске трупе током Другог светског рата користиле у великим количинама, али није у потпуности заменио револвер Наган М1895 све до краја рата.

Опис[уреди | уреди извор]

Визуално, ТТ-33 је веома сличан аутоматском пиштољу ФН Модел 1903 те је користио цев сличну оној од пиштоља из Браунингове серије M1911. ТТ-33 није дериват М1911 те се састоји од много једноставнијих делова. Такође, совјетски инжењери су додали и неколико измена како би се радни механизам пиштоља лакше производио и одржавао. Пиштољ је веома издржљив те приликом кориштења искривљених оквира не долази до унутарашњег оштећења механизма.[4]

Токарев ТТ-33 користи муницију калибра 7,62×25mm Токарев, које је слично калибру 7.63x25мм Маузер који је користио пиштољ Маузер Ц96. Модел ТТ-33 се производио током Другог светског рата па све до 1950-их када је замењен модернијим пиштољем Макаров ПМ.

Верзије[уреди | уреди извор]

Први модел ТТ пиштоља био је ТТ-30. Верзија ТТ-33 је побољшани модел, како би дошло до поједностављене а тиме и убрзане производње пиштоља.

Немачки Вермахт је као ратни плијен "заробио" велику количину ТТ-33 пиштоља те су их њихове јединице користиле под ознаком Pistole 615(р). Немци су их употребљавали будући да су совјетски пиштољи користили оквире 7.62mm М1930 Тип П који су били замењиви са немачким метком 7.63x25mm Маузер. Због тога су Немци могли користити своју муницију у совјетским пиштољима.[4]

Производња ТТ-33 је у Совјетском Савезу завршила 1954., али је настављена израда копија (на темељу лиценце или на други начин) у Кини (Тип 51, Тип 54, М20 и ТУ-90) и Пољској (PW wз.33). Мађарска је редизајнирала ТТ-33 те су њени пиштољи (М48) користила муниција калибра 9x19мм Парабелум као и извозна иначица за Египат (Tokagupt 58). Египатски пиштољи су имали велику примену у полицијским снагама.[4]

У Југославији је фирма Застава оружје производила лиценцне копије под називима М57, М65[4] и
М70А
, док су у Северној Кореји пиштољи произведени под називом Тип 68[5] или М68.[4] Румунија је такође производила властите копије (TTC или Cugir Tokarov) током 1950-их. Ти пиштољи су у поседњих неколико година увезени у САД у великим количинама. Међутим, како би пиштољи добили дозволу за увоз, на пиштоље је додана сигурносна блокада окидача. Полиција у Пакистану и данас користи ТТ пиштоље као оружје, иако ће према неслужбеним информацијама пиштољи бити замењени с 9mm Берета 92 и Глок пиштољима.

ТТ пиштољи се данас легално и илегално производе у фабрикама фирме Хубер Пас. Производња пиштоља је исплатива будући да је муниција калибра 7.62x25mm доста јефтина због великих залиха старих резерви. Муниција се производи у локалним фабрикама или се увози из Кине, где га производи војна индустрија Norinco.

ТТ пиштоље су највише користиле земље Источног блока које су већином израдиле властите моделе оригиналног ТТ пиштоља. У Совјетском Савезу је 1952. године ТТ-33 замењен пиштољем Макаров ПМ. Пиштољем су најпре наоружане војне трупе на првој линији. Макаров ПМ користио је као и Токарев ТТ-33 оквир с 8 метака али у новом калибру 9x18mm Макаров.

Кинески Норинко, главни произвођач оружја за кинеску војску, производио је властити модел Тип 54. Такођер постоји и комерцијална варијанта Токарев пиштоља који користе муницију 9x19mm Парабелум и намењени су извозу. Пиштољ је познат као Токарев Модел 213. Пиштољ је могао користити било коју врсту оквира од 9mm, без додатних модификација. Пиштољ је немогуће увести у САД због америчких забрана о увозу кинеског ватреног оружја, иако је старији Токарев Модел 213 увезен у земљу током 1980-их и 1990-их.

ТТ-33 данас је још увијек у служби кинеских и севернокорејских оружаних снага. Токарев је добио велику популарност међу колекционарима пиштоља и стрелцима због снажности, поузданости и расположивости јефтине муниције (у САД). Међутим, постоје притужбе на лош квалитет окидача. Такође, одвијач се протеже на вертикални кут те је неугодан за кориштење стрелцима.

Све у свему, Токарев је, као и његове 9mm варијанте, познат по својој једноставности и прецизности.[6]

Земље кориснице[уреди | уреди извор]

Корисници Токарева на мапи
Југославенска верзија М57 позната као Тетејац.
Закочени кинески Тyпе 54 са стрељивом.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tokarev TT pistol (USSR / Russia)”. Архивирано из оригинала на датум 05. 04. 2008. Приступљено 19. 01. 2017. 
  2. ^ Polish M48 (Tokarev TT-33) Pistols".
  3. ^ „Fedor V. Tokarev”. Архивирано из оригинала на датум 31. 01. 2008. Приступљено 19. 01. 2017. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Bishop 2006, стр. 13–14
  5. ^ „Modern Firearms”. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2010. Приступљено 19. 01. 2017. 
  6. ^ AlphaRubicon.com
  7. ^ Jones, Richard D. Jane's Infantry Weapons 2009/2010. Jane's Information Group; 35. izdanje (27. januar ). 2009. ISBN 978-0-7106-2869-5.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bishop, Chris (2006). The Encyclopedia of Small Arms and Artillery. Grange Books. стр. 13—14. ISBN 978-1-84013-910-5.