Токијска прича

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Токијска прича
Tokyo monogatari poster.jpg
Постер за филм
РежијаЈасуџиро Озу
СценариоКого Нода
Јасуџиро Озу
Главне улогеЧишу Рју
Чиеко Хигашијама
Сецуко Хара
Година1953.
Трајање136 минута
ЗемљаЈапан
Језикјапански
IMDb веза

Токијска прича” (јап. 東京物語 Tōkyō Monogatari) је јапанска филмска драма у режији Јасуџироа Озуа из 1953. Главни протагонисти су остарели брачни пар Сукиши и Томи Хирајама (тумаче их Чишу Рју и Чиеко Хигашијама) који долазе из провинције у Токио у посету својој деци. Ипак деца им не посвећују довољно времена, те се родитељи осећају запостављеним. Једино њихова снаја Норико (тумачи је Сецуко Хара), удовица њиховог сина погинулог у рату, покушава да их забави и саслуша.

Филм припада зрелој фази Озуовог стваралаштва. Повезује се са филмовима „Касно пролеће” и „Рано лето” у такозвану „Норико трилогију”. Одликује се доследним коришћењем статичне камере и углавном ближих и средњих планова (осим када је удаљенији план функционалан за информацију о просторима), ненаметљивим монтажним повезивањем (осим на крају филма), смештањем тачке посматрања (камере) отприлике у висини очију човека који клечи на поду (односно на татамију), прегледном фотографијом и суптилном глумом.[1] Сценариста филма Кого Нода је инспирацију за сценарио пронашао у холивудској мелодрамиПрипреми се за будућност” из 1937. Филм је имао велику гледаност у Јапану, чему је и допринело бављење актуелном темом - распадом породице у послератном друштву. Нeколико година касније филм је дочекан и са великим ентузијазмом на западу. Данас се сматра једним од најбољих филмова свих времена и често се налази на листама најбољих остварења светске кинематографије.[2][3]

Референце[уреди]

  1. ^ Гилић 2003.
  2. ^ „Sight & Sound Top Ten Poll 2002 - The rest of the directors’ list”. Sight & Sound. Published by British Film Institute. Архивирано из оригинала на датум 2012-03-09. Приступљено 29. 10. 2010. 
  3. ^ „The Top 50 Greatest Films of All Time”. Published by British Film Institute. 1. 8. 2012. Приступљено 2. 8. 2012. 

Литература[уреди]

  • Гилић, Никица (2003). Филмски лексикон. Лексикографски завод Мирослав Крлежа. 

Спољашње везе[уреди]