Токтамиш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Токтамиш
Facial Chronicle - b.10, p.049 - Tokhtamysh at Moscow.jpg
Токтамиш под Москвом
Датум рођења14. век
Датум смрти1406.
Место смртиТјумењ
ДинастијаДинастија Бориџигин
ПотомствоJalal al-Din Khan ibn Tokhtamysh, Yeremferden, Kerimberdi, Kibak Khan, Kadirberdi, Tjekre Khan
Кан Златне хорде
Период1380. - 1395.
ПретходникМамај (de facto),
Арапша (de iure)
НаследникТимур Кутлуг-кан

Токтамиш, познат и под именом Тохтамих [1] († 1405, Тјумењ) је био кан Златне хорде од 1380. године до 1395. године. Владао је из града Сараја [2] [1] на доњој Волги [2], тј. на реци Атхуба [1].

Био је синовац Урус-кана.

Долазак на престо[уреди]

Године 1379. Токтамиш је завладао Белом хордом, свргнувши Тимур-Малика, свог брата од стрица.

Године 1380. de facto кан Плаве хорде, беглербег и генерал Мамај је до ногу потучен у бици са Русима, на Куликовом пољу [2] [1]. Токтамиш се користио овим поразом и, касније, убиством Мамаја, да би преузео власт у Плавој хорди [1] и да би створио Златну хорду. У том тренутку Токтамиш је завладао:

Пљачка Москве[уреди]

Да би се осветио Токтамиш је напао Москву изненада [1] 1382. године [2] [1], заузео је на препад [1], опљачкао и попалио [2] [1]. Кнез Москве и целе Русије Дмитриј Донски је био приморан да поново плаћа данак Златној хорди [1].

Али, ипак је надмоћ Златне хорде почела очигледно да слаби [2].

Даље јачање Московске кнежевине[уреди]

Москва је под кнезом Василијем I Дмитријевичем почетком 1390-их увећала своју територију присаједињујући Муром са његовим областима Суздаљом, Городцем, Тарузом, Боровским и Нижњим Новгородом [1]. Москва је под Василијем одржавала добре односе са Токтамишом и он јој је помогао да освоји Муром и целу кнежевину Нижњег Новгорода са самим градом [2].

Присаједињење Нижњег Новгорода омогућило је Москви да закорачи у област средње Волге. У исто доба њен већи утицај осећа се у извесним крајевима потчињеним републици Великом Новгороду. Заиста, бојари из области Двине признали су власт Москве, коју она врши неко време; али Новгород убрзо савлађује побуњенике и успоставља своја суверена права у тој области. Овај догађај наговештава неизбежни сукоб који ће касније избити између Новгородске републике и Москве.

Присаједињујући једну за другом граничне кнежевине и ширећи се постепено по читавој територији на којој станују Великоруси, Москва, та некадашња мала кнежевина утонула у шумама, приближава се етничким границама Русије и излаже се нападима својих суседа. Московска држава постаје као неки утврђени логор који непрекидно опседају непријатељи што долазе са истока и југа — Татари, или са запада — Литванци [1], а посебно су били за њу опасни ови други [2]. Због тога је одбрана земље њен главни задатак, и то јој даје нарочито обележје.

Пад с власти и смрт[уреди]

Године 1395. татарски емир Тамерлан је повео поход на Кипчак и у том походу је спалио град Сарај, престолницу Хорде [4] и срушио Токтамиша с власти.

Тада долази до цепања Златне хорде и Токтамиш постаје кан Тјумењског каната, на којем положају остаје до своје смрти 1405. године.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Милион путовања Марка Пола, 2012. Београд
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Павела Миљукова, која је у јавном власништву.
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Алексеја Јелачића, која је у јавном власништву.