Токугава Ијецугу
| Шогунат Токугава | ||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Имена и године владавине шогуна | ||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||
Токугава Ијецугу (владао 1713-16), седми шогун из династије Токугава.[1]
Владавина
[уреди | уреди извор]Шести и седми шогун династије Токугава нису били доброг здравља, и умрли су након само неколико година на функцији. Политика шогуната зависила је од саветника шогуна, и, опет, они су били извучени из „унутрашњег” особља блиског појединачним шогунима, а не из Вишег већа.[1]
Најважнији догађаји
[уреди | уреди извор]- 1713. Токугава Ијецугу именован за шогуна
- 1714. Умире Каибара Екен, плодан писац о темама као што су етика за обичне људе, образовање за жене, природна историја и неоконфучијанска метафизика и космологија.
- 1715. Трговина Нагасакија ограничена на тридесет бродова годишње за Кинезе, два за Холанђане; Араи Хакусеки пише свој Извештај о Западу.
- 1716. Токугава Јошимуне постаје шогун и покреће прву велику реформу шогуната; Киохо ера почиње 22. јуна.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б The Cambridge history of Japan, Volume 4. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 20—22. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ The Cambridge history of Japan, Volume 4. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. XXI—XXII. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.