Пређи на садржај

Толстолобик сиви

С Википедије, слободне енциклопедије

Толстолобик сиви
Научна класификација уреди
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Cypriniformes
Породица: Cyprinidae
Потпородица: Xenocyprinae
Род: Hypophthalmichthys
Врста:
H. nobilis
Биномно име
Hypophthalmichthys nobilis
Синоними
  • Hypophthalmichthys mantschuricus Kner, 1867
  • Leuciscus nobilis Richardson, 1845
  • Aristichthys nobilis (Richardson, 1845)

Толстолобик сиви (лат. Hypophthalmichthys nobilis) је слатководна риба која је из Кине премештена у Европу и где се мрести вештачким путем. Припада фамилији Cyprinidae.

  • Локални називи: бик, бика, буша

Опис и грађа

[уреди | уреди извор]

Толстолобик сиви је сличан белом толстолобику, али се од њега разликује по томе што има већу главу, тамнију боју тела и што на трбуху нема кресту. Тело му је изразито спљоштено, средње висине. Уста су му узвишена. Леђно пераје је кратко и високо. Прсно не допире до трбушног. Крљушти су мале и танке, код одраслих јединки сиве, а код млађих сребрнкасте боје. Бокови тела младих јединки су златне боје, а код одраслих се често налазе тамне мрље. Леђна страна му је сива, а могући су зелени преливи. Леђна и репна пераја су сива, а остала су жута. Бранхиоспине нису међусобно срасле. Сиви толстолобици расту брже од белих.

Навике, станиште, распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Толстолобик сиви је пренет из Кине, реке Амур. Познате су две врсте, сиви и бели. Гаји се у рибњацима, а населио је и Дунав и његове притоке. Храни де искључиво фитопланктоном (алгама и једноћелијским организмима) и веома брзо расте. У воде Србије се уноси вештачким путем, порибљавањем и обично заједно са амуром. Те две рибе живе у некој врсти симбиозе, тј. амур се храни вишим воденим биљем, а толстолобик нижим. На измету амура, који садржи велики проценат целулозе, развија се маса једноћелијских алги којима се храни толстолобик.

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Полно је зрео са 4 године. Мрести се од маја до августа у топлим, каменитим и плитким водама. Излеже до 500 000 јајашаца. Млађ након 6 до 8 дана добија на пигментацији, расту му крљушти и усни отвори. У затвореним водама се једино вештачки мрести, не обнавља се природним путем, пошто му је за мрест потребна температура од 36º.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Huckstorf, V. (2012). . Hypophthalmichthys nobilis. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2012. doi:10.2305/IUCN.UK.2012-1.RLTS.T166172A1116524.enСлободан приступ. Приступљено 16. 5. 2023.  Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)

Литература

[уреди | уреди извор]