Томаш Пешинa

С Википедије, слободне енциклопедије
Томаш Jaн Пешинa
Портрет Томашa Пешина, из 1889. године, рaд Јана Вилимекa
Лични подаци
Датум рођења(1629-12-19)19. децембар 1629. [1]
Место рођењаПочатки,, Краљевина Бохемија
Датум смрти3. август 1680.(1680-08-03) (50 год.) [2]
Место смртиПраг,, Краљевина Бохемија
Смедеревски бискуп
Редослед-
Године1674. – 1680.
Претходник-
Наследник-

Томаш Jaн Пешинa (1629. – 1680.) је био чешки католички свештеник, историчар и писац, из 17. столећа.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и рана младост[уреди | уреди извор]

Родио се 1629. године у граду Початки, у Чешкој [1], у породици локалног месара, који се овде доселио приближно 1610. године, из Окроухлe Радоуње. Учио је од 1643. до 1648. године у језуитској гимназији у Јиндрихувом Храдецу [3] од 1648. до 1653. године, учио је на језуитској академији Карантинум у Прагу. Године 1653. додељен му је чин свештеника и постао је капелан у Костелецу над Орлицом.

Каснији живот[уреди | уреди извор]

Године 1655., постао је декан у Костелецу над Орлицом, а затим је од 1657. године био декан у Литомислу. [4] Годину дана касније, 1658. године, постао је бискупски викар половине Хрудимског краја, а пет година касније, 1663. године, постао је каноник у катедрали капитола Св. Стефана у Литомержици, а потом каноник Вишеградскa капитола, а две године касније, постао је каноник у цркви Св. Вида, у Прагу. Све је више напредовао у црквеној хијерархији, постао је 1670. године декан митрополитског каптола и званични и генерални викар прашког надбискупа Матоша Фердинанда Собека из Биленберга. Године 1674. га је аустијски цар Леополд Хабзбург поставио за титуларног бискупа смедеревског. Дискутабилно је да ли је прихватио хиротонију помоћног прашког бискупа. [5]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

Био је моравски историограф. Подстакнут професорима и својим старијим колегом Богуславoм Балбиним (1621–1688), систематски се бавио моравском историјом: 1663. објавио је латинско дело „Prodromus Моravograpfiae“ у Литомишлу, на чешком познатом као „Моравопис“. [4] У три тома посветио се историји Моравске. 1676. објавио је „Маrs Моravicus“. [6] [7] [4] Ови радови су дуго били главни извор знања о историји Mоравске. У „Ucalegon Germaniae, Italiae et Poloniae“ [4] описао је турске инвазије на Европу. Он је такође први именовао аутора најстарије чешке Далимилове хронике.

Смрт[уреди | уреди извор]

Томаш Пешина умро је од куге, у лето 1680. године у Прагу, у својој 50. години старости. [2]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Mapa lanšperského panství.
  • Prodromus Moravographiae (1663.) / Moravopis (1663.).
  • Ucalegon Germaniae, Italiae et Poloniae: Hungaria, flamma belli Turcici ardens (1663.).
  • Phosphorus septicornis, stella alias matutina... (1673.).
  • Mars Moravicus (1676.).

Литература[уреди | уреди извор]

  • Zelený, Vácslav Vladivoj: Tomáš Pešina z Čechorodu (Životopisná studie). Praha 1887. (ČČM 1884 – 86 a též ve zvláštním otisku v Praze 1887).
  • Antonín Podlaha, Series praepositorum, decanorum, archidiaconorum aliorumque praelatorum et canonicorum.... Pragae 1912, s. 183–189.
  • Adolf Ludvík Krejčík, Prolegomena k vydání II. dílu T.J. Pešinova díla "Mars Moravicus" I, Praha : Čes. akademie : Bursík a Kohout [distributor], 1913.
  • Novější literaturu eviduje v ne zcela úplném rozsahu Lexikon české literatury 3/II. Praha 2000, s. 878–879.
  • Martina Bohačiaková, Historik Jan Tomáš Pešina z Čechorodu (19. 12. 1629 – 3. 8. 1680), Studia historica Tyrnaviensia IX-X, 2010.

Референце[уреди | уреди извор]