Тома Живановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тома Живановић
Toma Živanović.jpg
Тома Живановић
Датум рођења(1884-02-18)18. фебруар 1884.
Место рођењаПараћин
Краљевина Србија
Датум смрти31. март 1971.(1971-03-31) (87 год.)
Место смртиБеоград
 Југославија
АкадемијаСрпска краљевска академија
Познат поТрипартитна теорија Кривичног права

Тома Живановић (Параћин, 6/18. фебруар 1884Београд, 31. март 1971) је био професор Правног фалуктета у Београду[1] теоретичар Кривичног права, и правни филозоф[1] познат по увођењу трипартитног система у кривичном праву (кривично дело - кривица - казна), и допринео објективатизацији кривичног права.

Биографија[уреди]

Академик Тома Живановић рођен је 1884. године у Параћину од оца Стевана занатлије и мајке Станије домаћице. Основну школу и нижу гимназију је завршио у Параћину. Даље школовање је наставио у Београду. Правни факултет је завршио 1906. у Београду. По завршеним студијама на Правном факултету у Београду, Тома Живановић одлази на стручно усавршавање у Париз где се рађа његова теорија узрочности, која је од тада до данас опште прихваћена у кривичноправној теорији и пракси.1907. године је права и криминалистичку школу завршио у Паризу. 1908. године је докторирао у Паризу на праву[1]. 1909. године је постао доцент на Правном факултету у Београду.

Тома Живановић је 1922. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије, а 1926. године за редовног члана исте академије. На истој седници 1926. године за дописног члана изабран је Иво Андрић, а нешто прије Милутин Миланковић.

Редован професор на Правном факултету у Београду је од 1920. године, где предаје материјално кривично право[1]. У то време су предавали Слободан Јовановић, Ђорђе Тасић, Михаило Илић и други. У време рата факултет није радио, а у згради се налазила немачка команда. Више професора је отерано на робију у Бањички логор, а два, Михаило Илић и Ђорђе Тасић су стрељани 1944. године. После Другог светског рата Томи Живановићу је било забрањено да предаје на Правном факултету у Београду.[тражи се извор]

Дела и траг[уреди]

Тома Живановић је био у потпуности посвећен науци, поред кривичног права бавио се и правном филозофијом. Његова важнија дела су:

  • Систем синтетичке правне филозофије
  • Основи кривичног права (српског)
  • Основи кривичног права Краљњвине Југославије
  • Основи војничког права
  • О иступима

Написао је велики број чланака на српском и страним језицима. Примера ради наводимо да постоји више теорија о појму криминологије, које уско дефинишу криминологију као науку о казни. Међутим приваћена је његова трипартитна теорија по којој је криминологија наука која се бави свеобухватинм проучавањем злочина и извршиоца користећи при томе сазнање из других наука.

О теорија је прихваћена како код нас, тако и у научним круговима Италије, Француске, Канаде и другим земаља. Изузетно плодан рад Томе Живановића, који је значајно унапредио не само правну науку већ и комплетну правнучку структуру опште је признат и високо вреднован у свету.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929. .

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]