Томислав Крсмановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Томислав Крсмановић
Датум рођења(1936-07-20)20. јул 1936.(84 год.)

Томислав Крсмановић (20. јул 1936) је српски активист, дисидент, писац, и председник Покрета за заштиту људских права са седиштем у Београду.

Завршио је Економски факултет у Београду 1963. године, а пост-дипломске студије при Католичком институту за високе комерцијалне студије (1969) у Бриселу, Белгија. Докторат није одбранио у СФР Југославији због политичких прогона Започео је рад на докторској тези у Брислу 1970. године, али докторат није успео да одбрани због прогона који су настали када се вратио у земљу. Из тих разлога је живео у Белгији од 1965. до 1971. Током боравка у Белгији је радио у Социјалистичкој партији Белгије.

  • ПОТВРДА од 16. априла 1971. године потписана од R.RAMAEKERS, директор, оверена судски, и примљена од Министарства правде Србије бр.117/72 од 7. марта 1972. године (ради регулисања оствареног стажа за пензију)
  • МИШЉЕЊЕ о стручности од 24.9.1973, број ref.AD/jm/2287, Roger Ramaekers, Secertaire general.

Одбио је да буде постављен за председника Удружења Југословена, на коју функцију је био предложен од стране конзула СФРЈ.

  • Мишљење Жарка Милутиновића, Београд 1973. године;
  • МИШЉЕЊЕ је делимично приказано у књизи ЉУДСКА ПРАВА ЦРНА РУПА
  • САМОПРОЖДИРАЊЕ НАЦИЈЕ И ДРЖАВЕ, Издавач Ведес 2006 страна 44.
  • Увид у Архиву Удружења Белгија Југославија; контакт са Љубишом Скалерићем који је донедавно био председник Удружења Белгија-Југославија (Србија); Увид у досије СДБ ТОМИСЛАВ КРСМАНОВИЋ.

Године 1975. је ухапшен у Југославији под оптужбом за вербални деликт. Процес против њега је вођен дуги низ година, и укључивао је хапшења, суђења, отпуштање са радног места и друге врсте притиска[1].

Исте године је основао Покрет за заштиту људских права, а 1981. је покренуо Акцију за борбу против злоупотребе психијатрије у политичке сврхе. 1986. је основао комитет за заштиту људских права. Исте године је заједно са Костом Чавошким поднео САНУ документацију о злоупотреби психијатрије у политичке сврхе, након чега је СФРЈ замало искључена из светског психијатријског удружења.

Значајан је Крсмановићев рад и лично искуство на откривању и документовању злоупотреба психијатрије у политичке сврхе

Ове злоупотребе су биле нарочито честе у социјалистичким земљама, где су разни дисиденти лажно проглашавани психички болеснима и затварани без суда у психијатријске институције, често на више година.[2]

Објавио је низ књига и анализа из разних подручја. Покривене теме су укључивале људска права, историју, маркетинг, социологију, политикологију, статистику, демографију, етнологију и психо-социологију.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [мртва веза] [tribina] TOMISLAV KRSMANOVIC: Josipu Brozu Titu-Ukoliko se ne otklone uzroci galiopirajuce krize, moze doci do pobune protiv tiranije, gradjanskog rata, i raspada zemlje[мртва веза], Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Ko je ovde lud? | B92 Blog, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]