С Википедије, слободне енциклопедије
Томислав Маринковић (Липолист , 8. фебруар 1949 — Београд , 9. август 2025 [ 1] ) био је српски песник.
За песму „Бројеви“ Томислав Маринковић добио је награду „Заплањски Орфеј“ на „Миљковићевим поетским свечаностима“ у Гаџином Хану. Члан је Удружења књижевника Србије од 1985 . године и Српског књижевног друштва од 2007 . Превођен је на руски, јапански, шпански и друге језике, заступљен је у антологијама савремене српске поезије.[ 2]
Добитник је Дисове награде за 2016. годину
Двојник, 1983.
ИЗВЕСНО ВРЕМЕ, 1989.
СТИХОВИ, 1991.
СУМЊА У ОГЛЕДАЛО, 1996, (Просвета)
ШКОЛА ТРАЈАЊА, 2003, (Повеља Краљево), Награда „Бранко Миљковић“
СВЕТ НА КОЖИ, 2007, (Повеља Краљево)
ОБИЧАН ЖИВОТ, 2011, ( Културни центар Нови Сад), Награда „Васко Попа“ и „Мирослав Антић“,
ПУТОВАЊА КРОЗ БЛИЗИНЕ (избор), 2013.(Културни центар Нови Сад)
НЕВИДЉИВА МЕСТА, 2015. (Повеља Краљево)
^ „Preminuo pesnik Tomislav Marinković” . Архипелаг . Приступљено 9. 8. 2025 .
^ Маринковић, Томислав, 1949 - Издвојене тишине / Томислав Маринковић ; [избор и поговор Васа Павковић]. - 1. изд. - Чачак : Градска библиотека "Владислав Петковић Дис", 2016 (Београд : Чигоја штампа). - 105 стр. ; 20 cm. - (Библиотека Књига госта ; 41) (Дисово пролеће ; 53)
1971: Милутин Петровић , Глава на пању
1972: Оскар Давичо , Прочитани језик
1973: Бранислав Петровић , Предосећање будућности
1974: Данијел Драгојевић , Природопис
1975: Васко Попа , песнички триптих1975 — Вучја со , Живо месо , Кућа на сред друма
1976: Србо Ивановски , Зачарани путник
1977: Анђелко Вулетић , Кад будем велики као мрав
1978: Стеван Раичковић , Случајни мемоари
1979: Миодраг Павловић , Видовница
1980: Љубомир Симовић , Видик на две воде
1981: Блаже Конески , Тамне воде
1982: Душко Новаковић , Надзорник кварта
1983: Борислав Радовић , Песме 1971–1982
1984: Иван В. Лалић , Страсна мера
1985: Вено Тауфер , Свирач пред паклом
1986: Мирослав Максимовић ,1975 — Сонети о животним радостима и тешкоћама
1987: Изет Сарајлић , Некролог славују
1988: Слободан Ракитић , Основна земља 1975 — Славомир Гвозденовић , Подвлачање црте (спец. повеља)
1989: Рајко Петров Ного , Лазарева субота
1990: Александар Ристовић , Празник луде
1991: Милосав Тешић , Кључ од куће
1992: Алек Вукадиновић , Ружа језика
1993: Драган Јовановић Данилов , Кућа Бахове музике
1994: Владимир Јагличић , Усамљени путник
1995: Драгиња Урошевић , Дневник добровољне несанице
1996: Срба Митровић , Снимци за панораму
1997: Петар Цветковић , Песме из аутобуса
1998: Милан Орлић , Бруј Миленија
1999: Ана Ристовић ,Забава за доконе кћери 1975 — Горан Станковић , Четири доба
2000: Војислав Карановић , Син земље
2001: Живорад Недељковић , Тачни стихови
2002: Гојко Ђого , Црно руно
2003: Томислав Маринковић , Школа трајања
2004: Ненад Јовановић ,1975 — Живети на модеран и умрети на старински начин
2005: Дејан Алексић , После
2006: Доброслав Смиљанић , Архив белине
2007: Марија Шимоковић , Киновар
2008: Милан Ђорђевић , Радост
2009: Миодраг Раичевић , Длан & лопата
2010: Никола Вујчић , Докле поглед допире
2011: Енес Халиловић , Песме из болести и здравља
2012: Ален Бешић , Голо срце
2013: Дејан Илић , Катастар
2014: Никола Живановић , Carmina Galli
2015: Слободан Зубановић , Старац и песме
2016: Марјан Чакаревић , Ткива
2017: Петар Матовић , Из срећне републике
2018: Драган Бошковић , Ave Maria
2019: Ненад Милошевић , Песме из лимба
2020: Награда није додељивана због пандемије
2021: Владимир Копицл , Удаљени бубњеви
2022: Ђорђе Деспић , Аутохипноза
2023: Бојан Васић , Удаљавање
2024: Радмила Лазић , Живот после живота