Пређи на садржај

Том Герелс

С Википедије, слободне енциклопедије
Том Герелс
Датум рођења(1925-02-21)21. фебруар 1925.
Место рођењаХарлемермер, Холандија
Датум смрти11. јул 2011.(2011-07-11) (86 год.)
Место смртиТусон, Аризона, САД
ЗанимањеАстроном

Том Герелс (хол. Tom Gehrels; Харлемермер, 21. фебруар 1925 — Тусон, 11. јул 2011) био је холандско–амерички астроном, професор планетарних наука и астрономије на Универзитету Аризона[1] и суоснивач пројекта Spacewatch за проналажење астероида близу Земље.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је 21. фебруара 1925. у Харлемермеру. У детињству је био примораван да редовно иде у цркву, што је презирао. Када је био старији, обрадовао се када је сазнао да му је црква из детињства уништена.[2] Током Другог светског рата био је, као тинејџер, активан у холандском покрету отпора.[1] Након што је побегао у Енглеску, враћен је падобраном као организатор управе за специјалне операције СОЕ која је вршила саботажу против немачких снага.[1]

После рата је похађао Универзитет у Лајдену где је дипломирао физику и астрономију 1951. године. Школовање је наставио на Универзитету у Чикагу где је 1956. докторирао астрономију и астрофизику код професора Џерарда Кајпера. Године 1960. се пребацио на Универзитет Аризоне заједно са Џерардом Кајпером, где је остао наредних педесет година.[3]

Астрономски рад

[уреди | уреди извор]

Био је пионир првог фотометријског система астероида 1950-их и зависности од таласне дужине поларизације звезда и планета 1960-их, а сваки је резултирао проширеним низом радова у The Astronomical Journal.

Открио је заједно са колегама преко четири хиљаде астероида, укључујући астероиде Аполо, Амор, као и десетине тројанских астероида у истраживању неба коришћењем 48-инчног Шмитовог телескопа у Опсерваторији Паломар и испоруком плоча двојици холандских астронома у Леиден опсерваторији који су их анализирали у потрази за новим астероидима. Заједно су заслужни за неколико хиљада открића. Герелс је открио и бројне комете.

Био је главни истраживач за фотополариметарски експеримент на Пионир 10 и Пионир 11 који су први прелетели Јупитер и Сатурн 1970-их.

Покренуо је серију уџбеника о свемирској науци, био је генерални уредник првих тридесет томова Универзитета Аризона Прес и поставио стил учествујући у уређивању њих шест.[3] Такође је покренуо програм Spacewatch 1980. године и био његов главни истраживач за електронско истраживање ради добијања статистике астероида и комета, укључујући астероиде близу Земље.

На јесен је предавао додипломски курс за ненаучне смерове у Тусону и на пролеће у Лабораторији за физичка истраживања у Ахмедабаду. Његово истраживање било је о космологији и космолошким добима које је било уткано као основа за курсеве.[3] Добитник је награде Харолд Масурски 2007. године за изузетни допринос планетарној науци.

Часопис Nature је затражио од њега да напише рецензију о књизи Вернер фон Брауна, у којој цитира затворенике концентрационог логора Мителбау-Дора. Оптужио је фон Брауна да је тамо био редован и надлежан, да сноси већу одговорност и кривицу него што би то могла да имплицира његова званична биографија.[4] На крају рецензије књиге стоји „Фон Брауну није потребна лажна одбрана, јер је он био велики човек у сопственој научној специјализацији... Оно што је потребно је софистициранија историјска перспектива”.

Има троје деце, један од њих је Нил Герелс. Преминуо је 11. јула 2011. у Тусону. 1777 Герелс је назван у његову част.[5] Његови стручни и лични радови се чувају на Универзитету у Аризони.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Physical Studies of Minor Planets, edited by Tom Gehrels (1971), NASA SP-267
  • Planets Stars and Nebulae Studied With Photopolarimetry, edited by Tom Gehrels (1974) Tucson: University of Arizona Press ISBN 0-8165-0428-8
  • Jupiter: Studies of the Interior, Atmosphere, Magnetosphere, and Satellites, edited by Tom Gehrels and Mildred Shapley Matthews (1976) Tucson: University of Arizona Press ISBN 0-8165-0530-6
  • Protostars & Planets: Studies of Star Formation and of the Origin of the Solar System, edited by Tom Gehrels and Mildred Shapley Matthews (1978) Tucson: University of Arizona Press ISBN 0-8165-0674-4
  • Asteroids, edited by Tom Gehrels and Mildred Shapley Matthews (1979), ISBN 0-8165-0695-7
  • Saturn, edited by Tom Gehrels and Mildred Shapley Matthews (1984) Tucson: University of Arizona Press ISBN 0-8165-0829-1
  • Asteroids II, edited by Richard P. Binzel, Tom Gehrels, and Mildred Shapely Matthews (1989)Tucson: University of Arizona Press ISBN 0-8165-1123-3
  • Hazards Due to Comets and Asteroids, edited by Tom Gehrels, Mildred Shapley Matthews, and A. M. Schumann (1994) Tucson: University of Arizona Press ISBN 0-8165-1505-0
  • On the Glassy Sea, in Search of a Worldview, Tom Gehrels (2007, originally published in 1988), ISBN 1-4196-8247-4
  • Survival Through Evolution: From Multiverse to Modern Society, Tom Gehrels (2007), ISBN 1-4196-7055-7
  • "The Chandra Multiverse", in From Big Bang to Galactic Civilizations: A Big History Anthology, Volume 3, The Ways that Big History Works: Cosmos, Life, Society, and our Future, eds. Barry Rodrigue, Leonid Grinin, Andrey Korotayev, Delhi: Primus Books, 2017, pp. 45-70.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Astronomer Tom Gehrels, 1925-2011 | UANews”. web.archive.org. 2014-10-06. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 2024-12-02. 
  2. ^ Schilling, Govert (2011-07-12). „Remembering Tom Gehrels (1925-2011)”. Sky & Telescope (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-02. 
  3. ^ а б в „Anton (Tom) Gehrels :: New Netherland Institute”. www.newnetherlandinstitute.org. Приступљено 2024-12-02. 
  4. ^ Of Truth and Consequences, Tom Gehrels (1994). Nature 372, 511-512
  5. ^ Schmadel, Lutz D., ур. (2007), (1777) Gehrels (на језику: енглески), Springer, стр. 142—142, ISBN 978-3-540-29925-7, doi:10.1007/978-3-540-29925-7_1778, Приступљено 2024-12-02 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Том_Герелс&oldid=29135342”