Тоник (пиће)

Тоник

Тоник је газирано пиће обогаћено кинином које му даје препознатљив горак укус.

Пиће је добило име по својим медицинским, тоничним, ефектима кинина који је додаван у пиће у циљу спречавања појаве маларије. Медицински тоник се првобитно састојао само од газиране воде и великих количина кинина и са намером се правио за коришћење у ендемским маларичним подручјима Јужне Азије и Африке. На подручју британске Индије, војници су мешали тоник са џином добијајући џин-тоник који је био укуснији од самог тоника.

Данас, већина тоника садржи медицински безначајне количине кинина који се само користи ради специфичног укуса. Данашњи тоник је мање горак, некад и заслађен. Тоник се често користи за прављење коктела и то најчешће коктела на бази џина.

Историја[уреди | уреди извор]

Још у 17. веку Шпанци су користили кинин из коре Cinchona дрвета за лечење маларије након што су им указали на лек домородачки народи Перуа, Боливије и Еквадора.[1]

Почетком 19. века у Индији и другим тропским земљама Британске империје, медицински кинин је препоручен британским званичницима и војницима да би спречили маларију,[2] при чему је мешан са содом и шећером да би се прикрио његов горак укус, чиме је формирана тоник вода.

Прва комерцијална тоник вода произведена је 1858. године када ју је патентирао власник предузећа Пит & Ко, Еразмус Бонд.[3][4] Мешано пиће џин тоник такође потиче из Британске колонијалне Индије, када су Британци помешали свој лековити кинин тоник са џином и другим састојцима да би горки лек учинили укуснијим.[5] Војници у Индији су већ добијали оброк џина, тако да је слатка мешавина била лака за припрему.[6] Године 1868, први познати запис о Џин & Тонику био је у „Ориентал спортском магазину” и описан је као освежавајући коктел за гледаоце коњских трка, а не као лек.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Achan, Jane; Talisuna, Ambrose O; Erhart, Annette; Yeka, Adoke; Tibenderana, James K; Baliraine, Frederick N; Rosenthal, Philip J; D'Alessandro, Umberto (2011-05-24). „Quinine, an old anti-malarial drug in a modern world: role in the treatment of malaria”. Malaria Journal. 10: 144. ISSN 1475-2875. PMC 3121651Слободан приступ. PMID 21609473. doi:10.1186/1475-2875-10-144. 
  2. ^ „The Hidden Ingredient In Tonic Water You Should Know About”. mindbodygreen (на језику: енглески). 2018-07-05. Приступљено 2022-01-21. 
  3. ^ Raustiala, Kal (28. 8. 2013). „The Imperial Cocktail”. Slate. The Slate Group. Приступљено 30. 8. 2013. 
  4. ^ „Just the tonic: A natural history of tonic water | Kew”. www.kew.org. Приступљено 2022-01-21. 
  5. ^ Tonic water: sweet, bitter medicine. Retrieved 30 December 2009.
  6. ^ Raustiala, Kal (2013-08-28). „Gin and tonic kept the British Empire healthy: The drink's quinine powder was vital for stopping the spread of malaria”. Slate.com. Приступљено 2014-06-25. 
  7. ^ Keel, Toby (2019-10-19). „Curious Questions: Who invented the gin and tonic?”. Country Life (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]