Топлица (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Топлица (област) и Топлица.
Топлица
Prokuplje Hisar Toplica.jpg
Топлица у Прокупљу, са брдом Хисар у позадини
Опште информације
Дужина 136 km
Басен 10.280 km2
Пр. проток 102 m3s
Слив Црноморски
Пловност није пловна
Водоток
Извор Копаоник, Панчићев врх
В. извора 2.017 m
Ушће Јужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е  Србија
Насеља Прокупље, Куршумлија, Житорађа
Притоке Косаница, Луковска река, Бањска река, Растовничка река, Трнавачка река, Бејашничка река, итд.

Топлица је река у Србији, највећа лева притока Јужне Мораве.

Геологија[уреди]

По повлачењу некадашњег Панонског језера, чији се један залив дубоко завлачио између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица преко око 600.000 година. Она се свакако брзо усецала у некадашње језерско дно, док није доспела до тврђих стена, кристаластих шкриљаца Пасјаче, када је усецање знатно успорено. Када је након неколико стотина хиљада година вода спрала и однела највећи део наслага некадашњег језера између Вршника и огранака Пасјаче, Топлица се усекла у више земљиште састављено од чврстих стена, док је према северу остало ниже и мекше земљиште, што је аномалија позната као епигенија.[1]

Слив[уреди]

Извире на источној страни Копаоника испод Панчићева врха, а улива се у Јужну Мораву код Дољевца. Дуга је око 136 км. У горњем току, до изнад Куршумлије, на дужини од око 50 километара протиче уском и дубоком долином, па се раније овај крај звао „Топлица Тијесна“. У овом делу Топлица је широка до 15, а дубока до 1 метар. Низводно од Куршумлије протиче кроз узану и до 500 метара дубоку Топличку котлину. Долина јој је широка до 20 метара и плитка, свега 1,5 метара дубока. То је некадашња „Топлица Равна“. Код Прокупља тече кратким сужењем (Хисарски теснац), а затим улази у равницу Добрича и до ушћа има изглед равничарске реке са изразито вијугавим током, где је незнатно дубља, а ширина се повећава на 25—35 метара.[1]

Слив Топице захвата површину од 10.280 км2. Просечан проток воде на ушћу је 102 м3/с. Колебање протока у току године је веома велико. Најзначајнија притока је река Косаница. У сливу Косанице, северозападни обронци Радан планине, има око стотину замљаних стубова главутака јединствених микрооблика рељефа у земљи. Тај део се назива Ђавоља варош. Долином Топлице и Косанице води железничка пруга која преко Мердарског превоја повезује Поморавље са Косовом.

Проток воде[уреди]

Минимална издашност извора реке Топлице износи 1,1 м3/с, а максимална 45 м3/с. Температура воде на извору износи 7 °C. Вода истиче на висини од 2.017 метара надморске висине. Топлица просечно у реку Јужну Мораву донесе 102 м3/с воде. Река Топлица је 1935. година имала проток чак 986 м3/с то је био највећи проток икад забележен на Топлици.

Структура тока[уреди]

Ток Топлице представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Дукић, Душан (1952). Наше реке. Београд: Ново поколење. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]