Топлота испаравања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Топлота испаравања за разне супстанце.

Топлота испаравања је количина енергије која је потребна за испаравање јединице масе дате супстанце. У СИ систему јединица за топлоту испаравања је J/kg.

Често се мјери на нормалној тачки кључања неке супстанце, и зависна је од температуре. Константна топлота испаравања се може претпоставити за мале разлике температуре и температуре знатно испод критичне тачке. Топлота испаравања се смањује са повећањем температуре и потпуно нестаје при критичној температури за одређену супстанцу.

Примјер водене паре[уреди]

У доњој табели се може наћи да је за испаравање једног килограма воде потребно 2,27 MJ (2 270 000 J) топлотне енергије. Вода је већ раније доведена на температуру од 100 °C. Специфична топлота за загријавање једног килограма воде за један степен Келвина при температури мањој од 100 °C је различита од топлоте испаравања, и износи 4186 J.

Енталпија испаравања електролитичких раствора[уреди]

Процена енталпије испаравања раствора електролита може се једноставно извршити коришћењем једначина базираних на хемијским термодинамичким моделима, као што су Питзеров модел[1] или TCPC модел.[2]

Изабране вредности[уреди]

Елеменати[уреди]

Топлота испаравања хемијских елемената
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Група →
↓ Периода
1 H0.44936 He0.0845
2 Li145.92 Be292.40 B489.7 C355.8 N2.7928 O3.4099 F3.2698 Ne1.7326
3 Na96.96 Mg127.4 Al293.4 Si300 P12.129 S1.7175 Cl10.2 Ar6.447
4 K79.87 Ca153.6 Sc314.2 Ti421 V452 Cr344.3 Mn226 Fe349.6 Co376.5 Ni370.4 Cu300.3 Zn115.3 Ga258.7 Ge330.9 As34.76 Se26.3 Br15.438 Kr9.029
5 Rb72.216 Sr144 Y363 Zr581.6 Nb696.6 Mo598 Tc660 Ru595 Rh493 Pd357 Ag250.58 Cd100 In231.5 Sn295.8 Sb77.14 Te52.55 I20.752 Xe12.636
6 Cs67.74 Ba142 La414 * ×1 Hf575 Ta743 W824 Re715 Os627.6 Ir604 Pt510 Au334.4 Hg59.229 Tl164.1 Pb177.7 Bi104.8 Po60.1 At27.2 Rn16.4
7 Frn/a Ra37 Acn/a * ×1 Rfn/a Dbn/a Sgn/a Bhn/a Hsn/a Mtn/a Dsn/a Rgn/a Cnn/a Nhn/a Fln/a Mcn/a Lvn/a Tsn/a Ogn/a

* ×1 Ce414 Prn/a Ndn/a Pmn/a Smn/a Eun/a Gdn/a Tbn/a Dyn/a Hon/a Ern/a Tmn/a Ybn/a Lun/a
* ×1 Th514.4 Pan/a Un/a Npn/a Pun/a Amn/a Cmn/a Bkn/a Cfn/a Esn/a Fmn/a Mdn/a Non/a Lrn/a
 
Енталпија у kJ/mol, мерено на њиховим нормалним тачкама кључања
0–10 kJ/mol 10–100 kJ/mol 100–300 kJ/mol >300 kJ/mol

Испаравање метала је кључни корак у синтези металне паре, који искориштава повећану реактивност атома метала или малих честица у односу на основне елементе.

Друге уобичајене супстанце[уреди]

Енталпије испаравања уобичајених супстанци, мерено на њиховим одговарајућим стандардним тачкама кључања:

Једињење Тачка кључања при нормалном притиску Топлота испаравања
(J mol−1)
Топлота испаравања
(J g−1)
Ацетон 329 K, 56 °C, 133 °F 31300 538,9
Алуминијум 2792 K, 2519 °C, 4566 °F 294000 10500
Амонијак 240 K, −33.34 °C, −28 °F 23350 1371
Бутан 272–274 K, −1 °C, 30–34 °F 21000 320
Диетил етар 307,8 K, 34,6 °C, 94,3 °F 26170 353,1
Етанол 352 K, 78,37 °C, 173 °F 38600 841
Гвожђе 3134 K, 2862 °C, 5182 °F 340000 6090
Изопропил алкохол 356 K, 82,6 °C, 181 °F 44000 732,2
Метан 112 K, −161 °C, −259 °F 8170 480,6
Метанол 338 K, 64,7 °C, 148 °F 35200[3] 1104
Пропан 231 K, -42 °C, −44 °F 15700 356
Фосфин 185 K, −87,7 °C, −126 °F 14600 429,4
Вода 373,15 K, 100 °C, 212 °F 40660 2257

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (20. 5. 2009). „Estimation of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, and Vaporization Enthalpies of Electrolyte Solutions”. Industrial & Engineering Chemistry Research. 48 (10): 5123. doi:10.1021/ie900434h. 
  2. ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (2009). „Calculations of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, Vapor Pressure and Enthalpies of Vaporization of Electrolyte Solutions by a Modified Three-Characteristic Parameter Correlation Model”. Journal of Solution Chemistry. 38 (9): 1097—1117. ISSN 0095-9782. doi:10.1007/s10953-009-9433-0. 
  3. ^ NIST

Литература[уреди]

  • Gmelin, Leopold (1985). Gmelin-Handbuch der anorganischen Chemie / 08 a (8., völlig neu bearb. Aufl. изд.). Berlin [u.a.]: Springer. стр. 116—117. ISBN 978-3-540-93516-2. 
  • Young, Francis W. Sears, Mark W. Zemansky, Hugh D. (1982). University physics (6th изд.). Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-07199-3. 

Спољашње везе[уреди]