Торањ Монпарнас

С Википедије, слободне енциклопедије
Торањ Монпарнас
Информације
Локација Француска 15. арондисман, Париз, Француска
Статус завршена
Саграђена 1973.
Коришћење пословна зграда
туристича атракција - осматрачница
Висина
Висина 210 м
Број спратова 59
Површина 120,000 m²
Компаније
Архитекта Eugène Beaudouin
Urbain Cassan
Jean Saubot
Louis de Hoÿm de Marien

Торањ Мен-Монпарнас (Кула Мен-Монпарнас), такође уобичајено назван Торањ Монпарнас, је пословни облакодер висине 210 м, који се налази у области Монпарнас у Паризу, у Француској. Изграђен од 1969. до 1973. године, био је највиши облакодер у Француској до 2011. године, када га је надмашио Торањ Први (Tour First) са 231 м. И даље је највиша зграда у Паризу изван пословне четврти Дефанс. Фебруара 2020, то је 14. највиша зграда у Европској унији. Кулу су пројектовали архитекти Ежен Бодуа, Ирбан Касан и Луј Ојм де Маријан, а саградио Кампенон Бернар.[1] 21. септембра 2017. године, Нувел АОМ је победио на конкурсу за редизајн фасаде зграде.[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Изграђена на врху метро станице Монпарнас - Бјаннвену Париског метроа, зграда има 59 спратова.

На 56. спрату, на 200 метара од тла,[3] налази се ресторан под називом le Ciel de Paris,[4] и тераса на последњем спрату, отворена за јавност за разгледање града.

Поглед покрива радијус од 40 км; може се видети како авион полеће са аеродрома Орли.

Заштитна ограда, на коју су причвршћене разне антене, може се пнеуматски спустити.

Компаније у торњу[уреди | уреди извор]

Кулу углавном заузимају канцеларије. У торњу су се сместиле разне компаније и организације:

56. спрат са терасом, баровима и рестораном коришћен је за приватне или јавне догађаје. Током 80-их и 90-их, национална лутрија уживо додељена је на ТФ1 (Télévision française 1) са 56. спрата.

Пењање на торањ[уреди | уреди извор]

Француски урбани пењач Ален "Спајдермен" Робер, користећи само голе руке и ноге и без било каквих сигурносних уређаја, два пута се попео спољним стакленим и челичнм зидом зграде на врх, 1995.[6] и 2015.[7]

Његово достигнуће поновио је пољски пењач Марсин Банот 2020. године. Од средине пута био је у пратњи спасиоца на ужету, али Марсин је одбио да повеже сигурносно уже и попео се на врх без икакве помоћи.[8] [9]


Критика[уреди | уреди извор]

Једноставна архитектура куле, велике пропорције и монолитни изглед често су критиковани због тога што се не уклапају у париском урбаном пејзажу.[10] Као резултат тога, две године након завршетка изградње забрањена је градња зграда са више од седам спратова у центру града.[11]

Дизајн торња претходи архитектонским трендовима модернијих облакодера данас који су често дизајнирани да обезбеде прозор за сваку канцеларију. Само канцеларије око периметра сваког спрата овог торња имају прозоре.

Каже се да осматрачница куле ужива у најлепшем погледу у целом Паризу, јер је то једино место са којег се торањ не може видети.[12]

Анкета уредника туристичког водича Virtualtourist из 2008. године прогласила је зграду другом најружнијом зградом на свету, иза Градске куће Бостон у Сједињеним Државама.[13]

Контаминација азбестом[уреди | уреди извор]

2005. године студије су показале да кула садржи азбестни материјал. Када се удише, на пример током поправки, азбест је канцероген. Мониторинг је открио да су законске границе влакана по литру премашене и да су, бар једном приликом, достигле 20 пута већу од законске границе. Због здравствених и правних разлога, неки станари напустили су своје канцеларије у згради.[14]

Проблем уклањања азбестног материјала из велике зграде коју користе хиљаде људи јединствен је. Предвиђено време завршетка уклањања наведено је као три године. Након скоро три године кашњења, уклањање је започело 2009. године, упоредо са редовним радом зграде. 2012. године пријављено је да је кула Мен-Монпарнас 90% без азбеста.[15]

Галерија[уреди | уреди извор]

Поглед на Париз са платформе торња Монпарнас
Панорама Париза са торња Монпарнас према северо-истоку

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Tour Montparnasse”. Vinci. 2012. Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2012. Приступљено 1. 8. 2012. 
  2. ^ Jessica Mairs (2017). „Tour Montparnasse set to receive "green makeover" by Nouvelle AOM”. Dezeen. Приступљено 30. 7. 2019. 
  3. ^ „Top Paris restaurants with a view”. Paris Digest. 2018. Приступљено 2019-01-03. 
  4. ^ le Ciel de Paris
  5. ^ "Address book." Accor. 17 October 2006. Retrieved on 19 March 2012. "Executive Management Tour Maine-Montparnasse 33, avenue du Maine 75755 Paris Cedex 15 France"
  6. ^ Ed Douglas, "Vertigo? No problem for Spiderman", Manchester Guardian Weekly, 11 May 1997, p. 30
  7. ^ „French "spiderman" climbs Paris skyscraper for Nepal”. DAWN.COM (на језику: енглески). 2015-04-29. Приступљено 2020-03-08. 
  8. ^ „Polish tourist climbed Montparnasse”. gazeta.pl (на језику: пољски). 2020-09-19. Приступљено 2020-09-27. 
  9. ^ „Climbing Montparnasse”. youtube.com (на језику: пољски). 2020-09-18. Приступљено 2020-09-27. 
  10. ^ „Montparnasse Tower, a story of passion and hate since 40 years”. Архивирано из оригинала на датум 16. 03. 2016. Приступљено 10. 01. 2021. 
  11. ^ Laurenson, John (2013-06-18). „Does Paris need new skyscrapers?”. BBC News. Приступљено 2013-06-18. 
  12. ^ Nicolai Ouroussoff (26. 9. 2008). „Architecture, Tear Down These Walls”. New York Times. Приступљено 15. 8. 2012. 
  13. ^ Belinda Goldsmith (14. 11. 2008). „Travel Picks: 10 top ugly buildings and monuments”. Reuters. Приступљено 15. 8. 2012. 
  14. ^ Marlowe, Lara. „Tour Montparnasse contaminated with asbestos”. The Irish Times (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-06. 
  15. ^ „WORKSITE SETUP DURING ASBESTOS REMOVAL WORK ON THE MONTPARNASSE TOWER”. EU-OSHA. Приступљено 6. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]