Торонталска жупанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Торонталска жупанија
Comitatus Torontaliensis
Torontál vármegye
Komitat Torontal
Comitatul Torontal

(недостаје слика заставе) Грб
Застава Грб
Torontal.png
Положај Торонталске жупаније
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Земља Застава Аустроугарске Аустроугарска - Угарски део Монархије
Главни град Велики Бечкерек (Зрењанин)
Површина 10.016 km²
Становништво 615.151 (1910)
густина: 61,4 стан./km²
Друштво
Званични језици латински, немачки, касније мађарски, говорни језици: српски, румунски
Религија православље, католицизам
Владавина
Титула владара жупан
Оснивање 14. век / 18. век
Престанак 16. век / 1918. година
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Habsburg Monarchy.svg Тамишки Банат (Хабзбуршка монархија) Банат, Бачка и Барања (Краљевина Србија) State Flag of Serbia (1882-1918).svg
Портал:Историја
Torontal county map.jpg

Торонталска жупанија (лат. Comitatus Torontaliensis, мађ. Torontál vármegye, нем. Komitat Torontal, рум. Comitatul Torontal) је била жупанија, односно управна јединица хабзбуршке Краљевине Угарске између 18. и 20. века. Управно седиште жупаније био је Велики Бечкерек (данас Зрењанин).

Некадашњи простор ове жупаније данас је подељен између Србије (већи, западни део), Румуније (мањи, источни део) и Мађарске (сасвим мали део на крајњем северу).

Површина жупаније била је 10.016 km², а у време задњег пописа пре њеног расформирања (1910. године) Торонталска жупанија је имала 615.151 становника (густина 61,4 ст./km²).

Природне одлике[уреди]

Торонталска жупанија се налазила на југу Хабзбуршке Угарске и била је погранична ка Краљевини Србији.

Простор жупаније припадао је области Баната и обухватао је његове западне крајеве. На северу граница округа је била река Мориш, на западу, Тиса, а на југозападу и југу Дунав. Источне границе округа махом нису биле везане за природне чиниоце (реке, планине, итд.).

Целокупно подручје некадашње жупаније било је равничарско тле јужне Паноније. Водотоци су били равничарски (Дунав, Тамиш, Бегеј, Мориш), спори и често са мочварним окружењем.

Историја[уреди]

Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svg

Овај чланак је део серије о
историји Војводине

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Војводине

Простор Баната ушао је историјске белешке у античко доба. У раном средњем веку за овај простор водиле су се борбе између Византије и њених северних суседа (Хуна, Гепида, Авара, Бугара, и касније Угара). Крајем средњег века ово је био погранични простор између Угарске и српских држава (Сремске краљевине, Краљевине Рашке, Српског царства, итд). Угарска је овде у 14-15. веку образовала жупанију под данашњим називом. Потом је нешто мање од два века (16-18. век) овај простор био у оквиру Отоманског царства. Османлије су укинуле дотадашњу жупанију и успоставиле Темишварски пашалук на овом простору.

Хабзбуршко царство преотело је Банат од Османлија 1718. године, а овај простор тада постаје део Тамишког Баната, засебне хабзбуршке покрајине. Ова покрајина се укида 1778. године и њени северни делови се укључују у састав Хабзбуршке Угарске, док јужни делови остају у саставу Војне границе. Тада се поново успоставља Торонталска жупанија. Током 18. века поред староседалачких Срба и Румуна досељени су и Немци, Мађари, Украјинци и Словаци. Посебно су у значајном броју насељени Немци.

Током Револуције из 1848/49. године, овај простор улази у састав Српске Војводине. После револуције на овом простору постојало је Војводство Србија и Тамишки Банат, које је било кратког века (1849—1860.). Током овог периода, жупанија није постојала, јер је војводство било подељено на округе. После 1860. године ово подручје је прикључено Хабзбуршкој Краљевини Угарској, а Торонталска жупанија је поново образована. Укидањем једног дела војне границе, 1873. године, ово подручје се такође укључује у Торонталску жупанију.

После Првог светског рата овде је образована краткотрајна творевина, Банатска република, а потом овај простор улази у састав Баната Бачке и Барање, покрајине у саставу Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Договором између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Румуније утврђена је линија разграничења, којом је простор некадашње жупаније подељен на већи, данас српски део (југозападна и средишња трећина) и мањи, румунски део (североисточна трећина). 1921. године, према одредбама Тријанонског споразума, новоуспостављеној независној Мађарској предат је део Баната уз град Сегедин, тј. неколико села на крајњем северу некадашње жупаније.

У међуратном раздобљу назив Торонтал се и даље очувао у оквиру мађарске жупаније Чанад-Арад-Торонтал, док је у оквиру Румуније постојао Тамишко-Торонталски округ (1919—1950.).

Део жупаније који је након Првог светског рата припао Краљевини СХС данас је у саставу Србије. Већи део овог подручја припада АП Војводини, док је мањи део у саставу Града Београда.

Мапа жупанија у Бачкој, Банату и Срему 1881—1882. године

Становништво[уреди]

По последњем аустроугарском попису из 1910. године на подручју жупаније живело је 615.151 становника.

Становништво према матерњем језику (Попис 1910.):

Управна подела[уреди]

Почетком 20. века, управна подела Торонталске жупаније била је следећа:

Котари
Котар Седиште
Алибунарски срез Алибунар
Банлочки срез Банлок
Великобечкеречки срез Велики Бечкерек
Великокикиндски срез Велика Кикинда
Великосемиклушки срез Велики Семиклуш
Жомбољски срез Жомбољ
Ковачички срез Ковачица
Модошки срез Модош (данас Јаша Томић)
Новобечејски срез Нови Бечеј
Новокнежевачки срез Нови Кнежевац
Панчевачки срез Панчево
Пардањски срез Пардањ (данас Међа)
Перјамошки срез Перјамош
Ченејски срез Ченеј
Слободни краљевски градови
Панчево
Градови - срезови
Велики Бечкерек
Велика Кикинда

Види још[уреди]

Види остале бивше жупаније на тлу данашње Војводине:

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Торонталска жупанија