Тосњенски рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Тосњенски рејон
Тосненский район
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјект Лењинградска област
Админ. центарТосно
Статусопштински рејон
Оснивање19. август 1930.
Површина3.655,97 km2
Становништво2015.
 — број ст.131.845
 — густина ст.36,06 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице47
Позивни број+7 81361
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Тосњенски рејон (рус. Тосненский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у централном делу Лењинградске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Тосно. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живела 131.845 становника или у просеку око 36,06 ст/км².

Географија[уреди | уреди извор]

Административна мапа рејона

Тосњенски рејон смештен је у централном делу Лењинградске области. Обухвата територију површине 3.655,97 км², и по том параметру налази се на 9. месту међу 17 рејона у области. Рејонска територија је са североистока ограничена подручјем Кировског рејона, на истоку је Киришки, док су на западу и југозападу Гатчињски и Лушки рејон. На југу и југоистоку су Чудовски и Новгородски рејони Новгородске области, а на северу територија федералног града Санкт Петербурга. Административни центар рејона град Тосно налази се на свега 55 километара јужније од историјског центра Санкт Петербурга.[1]

Подручје Тосњенског рејона у основи је равничарског карактера са густом хидрографском мрежом коју чине бројне реке и потоци, а ниско земљиште између водотока је препуно мочвара које нарочито доминирају јужним деловима рејона. Северни делови рејона који су наслоњени на Санкт Петербург одликују се високим степеном урбанизације, а захваљујући обимним мелиоративним радовима мочваре на том подручју су исушене.

Целокупна рејонска територија налази се у сливном подручју реке Неве и Ладошког језера, односно простране Приневске низије која се пружа уз обе стране реке Неве и њених јужних притока. Најважније реке на северу и западу рејона су Тосна и Ижора, обе леве притоке реке Неве. Територија на југу и истоку рејона одводњава се преко Тигоде и Кереста ка реци Волхов и Ладошком језеру.

Историја[уреди | уреди извор]

Тосњенски рејон успостављен је 19. августа 1930. године и у његов састав ушли су делови територија некадашњих Љубањског, Детскосељског и Колпинског рејона. У садашњим границама рејон се налази од 2006. године.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 122.999 становника,[2] док је према процени из 2015. ту живела 131.845 становника, или у просеку 36,06 ст/км².[3] По броју становника Тосњенски рејон се налази на 4. месту у области и његова популација чини око 7,43% свеукупне обласне популације.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2015.
83.795 74.227 81.182 78.500[4] 77.194[5] 122.999[2] 131.845*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе. У број становника на пописима од 1970. до 2002. нису урачунати становници Тосна.

Тосњенски рејон карактерише доста висок степен урбанизације, а око 60% рејонске популације живи у урбаним градским центрима, од чеха око трећина рејонске популације живи у његовом административном центру, граду Тосну. На подручју рејона постоји укупно 115 насељених места, од којих су 3 града (Тосно, Љубањ и Никољскоје) и 4 вароши (рус. городской посёлок; Красни Бор, Рјабово, Уљановка и Форносово).

Рејонска територија је административно подељена на 13 другостепених општина, од којих је 7 градских и 6 руралних.

Привреда и саобраћај[уреди | уреди извор]

Привреда рејона почива на јакој индустријској производњи базираној на грађевинској и машинској индустрији, те на екстракцији тресета.[6]

Пољопривреда почива на месно-млечном сточарству, те на узгоју поврћа и кромпира. Године 2011. на територији Тосњенског рејона је производено око 70% целокупне продукције свињског меса Лењинградске области.[6]

Преко рејонске територије пролазе значајни саобраћајни правци који повезују најзначајније градове у том делу Русије. Саобраћајна мрежа је нарочито густа у северном делу рејона. Најважнија саобраћајница је национални аутопут „М10 Росија” који повезује Москву са Санкт Петербургом који прелази преко територије рејона у смеру север-југ. Најважнија железничка чворишта су у Тосну, Љубању и Уљановки.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Административно-территориальное деление Ленинградской области. — СПб., 2007, с. 24 Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2013)
  2. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  3. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  4. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ а б „Архивирана копија” Тосненский район смотрит в будущее. Ленинградская область Экономика и Инвестиции (на језику: руски). Saint Petersburg. 77. 2012. Архивирано из оригинала 16. 02. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тосњенски рејон на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тосњенски_рејон&oldid=27061648”