То је само крај света

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
То је само крај света
Poster filma Juste la fin du monde.png
Постер за филм
Изворни насловJuste la fin du monde
РежијаГзавје Долан
СценариоГзавје Долан
ПродуцентГзавје Долан
Ненси Грант
Силван Корбеј
Натанаел Кармиц
Главне улогеГаспар Улије
Натали Бе
Марион Котијар
Леа Седу
Венсан Касел
КамераАндре Терпин
МонтажаГзавје Долан
Година2016.
Земља Канада
Француска
Језикфранцуски
IMDb веза

То је само крај света (енгл. Juste la fin du monde) канадско-француска je филмска драма у режији и по сценарију Гзавјеа Долана из 2016. Сценарио је заснован на истоименој драми Жан-Лик Лагарса. Главни протагониста Луј (Гаспар Улије) је млад и успешан драмски писац, који се враћа кући, након што је сазнао да је смртно болестан, не би ли мајци (Натали Бе), сестри (Леа Седу), брату (Венсан Касел) и снаји (Марион Котијар) саопштио вест о предстојећој смрти. Ово је први Доланов филм који је поред Канаде финансирала и Француска и први у којем су главне улоге додељене искључиво француским глумцима. Премијерно је приказан у оквиру главног такмичарског програма 69. Канског фестивала, где је освојио награду Гран-при и награду Екуменског жирија. Упркос наградама филмски критичари са енглеског говорног подручја су били подељени у оценама; од оних који су му замерали мелодраматичност и лошу режију, до оних који су хвалили нестварну и стилизовану атмосферу у приказу дисфукционалних односа у породици. Сам Долан га сматра својим најбољим филмским остварењем у каријери.[1]

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Гаспар Улије Луј
Натали Бе мајка
Марион Котијар Катрин
Леа Седу Сузан
Венсан Касел Антоан

Продукција[уреди]

Сценарио је заснован на истоименој драми француског књижевника Жан-Лик Лагарса, који ју је написао у време док је боловао од АИДС-а. Долан је у интервјуима саопштио да га је са овом драмом упознала глумица Сузан Клеман, док су снимали филм Мамица.[2] Када ју је први пут прочитао, није му се претерано допала, док је тек са годинама уочио њену естетску вредност и пожелео да је претвори у филм. Поетски језик књижевног дела није било лако адаприрати у филмски сценарио. Долан је читав процес објаснио слкедећим речима: Покушао сам да задржим особености и јединственост Лагарсовог језика онолико колико сам могао .... Представа је глагољива, језик узнемирен и расплинут. Ликови стално мењају сопстевну језичку структуру, преламају је, парафразирају сопствене реченице. У основи задржао сам све то, али сам очигледно морао да скратим неколико монолога, и наравно, да неке епизоде избацим. Оно што је заиста промењено је структура. Друга половина представе је скоро потпуно апстрактна. Ликови разговарају са свима и ни са ким, говорећи на сцени, али на различитим местима... Што је претпостовљам превише позоришно и није нам дало могућности за одговарајућу надоградњу. Врхунац драмског сукоба се одиграва само између главног лика и његовог брата и исписан је на осам страна... Тако да сам морао да искористим делове из изостављених сцена, као и сцене које сам написао испочетка, не би ли написао други део и сам крај.[2]

Премијера у Кану[уреди]

То је само крај света премијерно је приказан на 69. Канском фестивалу. Мишљења филмких новинарских критичара су након премијере била подељена.[3] Долан је на конференцији за штампу на питање да прокоментарише лоше оцене појединих критичара одговорио: Постоји и неколико објављених позитивних рецензија. Можда је потребно мало више времена да филм заживи и да га људи не само погледају, већ и саслушају. Лично ово је мој најбољи филм.[1] Такође, одбацио је приказ објављен на порталу Indiewire у коме су филм протумачили као аутобиографски: То није новинарство. То је трачарење. Праве се да је у питању софистицирана анализа, а заправо је јефтина психологизација.[4][5]

Упркос негативним новинарским критикама филм је освојио Гран-при, другу најпрестижнију награду Канског фестивала, и Награду екуменског жирија.[6] Неколико новинара је извиждало овакву одлуку жирија у сали за медије, одакле су посматрали доделу.[7] Долан је врло емотивно и у сузама примио награду, цитирајући француског књижевника Анатола Франса: Радије бирам лудило емоција него равнодушност мудрости.[8]

Рецепција филмске критике[уреди]

Питер Брадшо, филмски критичар енглеског Гардијана, позитивно га је оценио, доделивши му четири од могућих пет звездица, при чему је истакао да, иако се многима неће допасти, Доланово високо стилизовано остварење на ретко убедљив начин приказује безизлазну атмосферу у отуђеној породици. Брадшо се осврнуо и на анализу психичког стања Луја и његовог оклевања да саопшти вест о болести својим најближима, истичући неспремност главног јунака да прихвати улогу жртве, јер слути да то може додатно да угрози натегнуте односе у породици и омогући још дубљи презир према њему. Такође, истиче да један од унутрашњих сукоба Луја почива и на парадоксу што је у прошлости своју породицу доживљавао као смрт, а бекство из ње животом, док сада, када је на корак од смрти, безуспешно покушава у њу да се врати. „То је само крај света“ је дубоко песимистични филм на тему породице: која је приказана не као институција бриге и подршке, већ као нешто што гуши и кочи“.[9]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 Leavitt, Sarah (19. 5. 2016). „Xavier Dolan says latest at Cannes is his 'best film' yet”. CBC News. Приступљено 23. 5. 2016. 
  2. 2,0 2,1 Roxborough, Scott (17. 5. 2016). „Cannes: Xavier Dolan on His Competition Entry and His Love of 'Home Alone'. Hollywood Reporter. Приступљено 25. 5. 2016. 
  3. ^ Nordine, Michael (19. 5. 2016). „'It's Only the End of the World' Reviews: Xavier Dolan's Latest Is a 'Total Misfire'. Приступљено 19. 5. 2016. 
  4. ^ Zeitchik, Steven (20. 5. 2016). „Cannes favorite Xavier Dolan targets his critics: 'This is not journalism. It's gossip.'. Los Angeles Times. Приступљено 23. 5. 2016. »"It's simply impossible to believe that a story this stridently self-pitying could not refer, more or less explicitly, to writer/director Dolan himself," read the review from the online publication the Playlist. "It suggests a level of martyred self-involvement on Dolan's part that is tantamount to a persecution complex."« 
  5. ^ Howell, Peter (19. 5. 2016). „Montreal filmmaker Xavier Dolan faces Cannes criticism calmly”. The Star. Приступљено 23. 5. 2016. 
  6. ^ „Dolan defies critics, wins Cannes Grand Prix”. CBC News. 22. 5. 2016. Приступљено 23. 5. 2016. 
  7. ^ Picard, André (22. 5. 2016). „Canadian director Xavier Dolan scores polarizing Grand Prix win at Cannes”. Globe and Mail. Приступљено 23. 5. 2016. 
  8. ^ „Cannes 2016 - Xavier Dolan : un Grand Prix, (encore) des larmes… et une citation d’Anatole France”. metronews.fr. 23. 5. 2016. Приступљено 23. 5. 2016. [мртва веза]
  9. ^ Peter Bradshaw, „It’s Only the End of the World review: Xavier Dolan's nightmarish homecoming is a dream“, The Guardian, 19. 5. 2016. (Приступљено: 25. 5. 2016)

Спољашње везе[уреди]