Традиционалне игре колашинског краја

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Традиционалне игре колашинског краја
Нематеријално културно наслеђе
Регион Црна Гора
ПредлагачУправа за заштиту културних добара

Традиционалне игре колашинског краја су нематеријално културно добро Црне Горе.[1] Чине их стара кола која се играју уз песму и топот корака, а изводе се у традиционалној народној сукненој или свечаној ношњи. Чувари традиције играња кола живе у Колашину.[2]

Нематеријално културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Године 2013. Управа за заштиту културних добара започела је израду елабората процене културних вредности нематеријалних добара и законом заштитила 19 нематеријалних културних добара Црне Горе међу којима су и Традиционалне игре колашинског краја.[1]

О играма[уреди | уреди извор]

Специфичност Традиционалних игара колашинског краја јесте то што немају инструменталну пратњу. Подршку и пратњу игри дају песма и топот корака. Кола карактерише најчешће игра маушкараца и жена тј. момака и девојака, који се међусобно „бирају“.

Традиционалним играма колашинског краја је претило потпуно нестајање како из праксе тако и из сећања, а обновљене на основу знања старијих носилаца традиције као и кроз истраживања и етномузиколошке анализе.[2]Игре су преношене генерацијама те и данас живе у кореографијама Културно уметничкoг друштава "Мијат Машковић" из Колашина.[3]

Списак игара[уреди | уреди извор]

Најпознатије традиционалне игре колашинског краја су:[2][3][4]

  • шећер
  • ситан танац
  • маглица
  • труса
  • Што дријемаш, јадна
  • ђидије
  • калопер
  • Добро вече, госпо
  • Ој, Јово, Јово...
  • Леше гора
  • шибљика
  • Глас се чује у главици
  • У Вукића Бранковића
  • Стамбол

Карактеристике игара[уреди | уреди извор]

Игре танац и Ој, Јово, Јово су мистичног порекла и везују се за посмртни обред или измене у природи – на пример прелазак зиме у пролеће. У свадбеном ритуалу некада су били обавезни плесови као што су Добро вече, госпо, калопер и ђидије. Калопер је добио име по цвету калоперу за који народ верује да његов чај доприноси плодности младе. Плес труса је једино родно мешовито коло забележено у Црној Гори које се изводи „немо“ ‒ без вокалне или инструменталне пратње, искључиво уз ритам корака.[4]

Монографија[уреди | уреди извор]

Центар за културу Колашин издао је 2017. године монографију Традиционалне игре колашинског краја: пут до културног добра: прича о једној идеји. Монографија је богато илистрована са педесет једном фотографијом и предтавља вредан прилог у проучавању нематеријалног културног добра Црне Горе.[5][6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffemontenegro.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  2. ^ а б в „Ljubikola pokušavaju da spasu od izumiranja”. Vijesti.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  3. ^ а б „TRADICIONALNE IGRE KOLAŠINSKOG KRAJA UVRŠTENE U NEMATERIJALNA KULTURNA DOBRA: Upornost istraživača”. Monitor.co.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  4. ^ а б „Znanje čuva nasljeđe predaka”. Renome.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  5. ^ „Prva monografija o kolašinskim plеsovima” (PDF). novinesjevera.me. Приступљено 9. 10. 2021. 
  6. ^ „Традиционалне игре колашинског краја : пут до културног добра : прича о једној идеји”. Plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 09. 10. 2021. г. Приступљено 9. 10. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Традиционалне_игре_колашинског_краја&oldid=27025942”