Традиционални занати у Србији

Традиционални занати у Србији представљају скуп знања, вештина и техника које су се генерацијама развијале и преносиле, чинећи суштински део културног наслеђа и идентитета народа. Обликовани историјским, географским и друштвеним околностима, ови занати су некада били окосница сеоског и градског живота, а данас представљају драгоцено сведочанство о традиционалном начину живота. Многи од њих су уписани у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а неки су добили и међународно признање од стране Унеска.^[1]

Историјат и значај

Развој заната у Србији може се пратити од средњег века, али свој највећи процват доживљавају током османског периода, када су занатлије биле организоване у удружења позната као еснафи. Еснафи су штитили интересе својих чланова, одржавали стандарде квалитета и обучавали нове генерације мајстора.

Са индустријализацијом крајем 19. и током 20. века, многи традиционални занати губе на економском значају и полако замиру. Ипак, опстали су у руралним срединама или захваљујући ентузијазму појединаца и породица које су знање преносиле на своје потомке. Данас се улажу значајни напори у њихово очување и ревитализацију, како кроз државне програме заштите, тако и кроз њихову примену у савременом дизајну и туристичкој понуди.

Подела заната

Традиционални занати се најчешће деле према врсти материјала који се обрађује.

Занати везани за текстил и кожу

Ћилимарство: Израда ћилима на вертикалном разбоју, где је најпознатији пиротски ћилим. Карактеришу га богата орнаментика и живе боје, а свака шара има своју симболику.
Косовски вез: Традиционални начин украшавања одеће и текстила, који се одликује употребом срме (златне или сребрне нити) и специфичним мотивима.
Опанчарски занат: Ручна израда традиционалне сеоске обуће – опанака. Опанци се разликују од региона до региона, а најпознатији су "шиљкани" из Шумадије.
Ћурчијски занат: Израда одевних предмета од коже, попут кожуха, пршњака и шубара.

Занати везани за земљу и камен

Грнчарски занат: Израда посуђа и других предмета од глине. Посебно се истиче злакуска грнчарија, која се ради на ручном витлу техником "зидања" и пече на отвореној ватри, што јој даје јединствен изглед. Овај занат је уписан на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства Унеска.^[2] Позната је и пиротска грнчарија.
Клесарски занат: Обрада камена, где је најпознатији беловодски пешчар који се користи вековима, укључујући и за изградњу цркава Моравске школе.
Кречарски занат: Традиционални начин добијања креча печењем камена кречњака у пољским кречанама.

Занати везани за метал

Казанџијски занат: Израда предмета од бакра, пре свега казана за печење ракије, али и посуђа и делова за котлове.
Филигрански занат: Изузетно прецизна уметничка техника обраде танких сребрних или златних жица, од којих се праве накит и украсни предмети.
Ковачки занат: Један од најстаријих заната, који обухвата израду алата, потковица, окова и других предмета од гвожђа.

Занати везани за дрво

Дрводељство и резбарство: Обухвата широк спектар производа, од израде дрвених чутура (која је као елемент на националној листи наслеђа), преко намештаја до уметничког резбарења икона и иконостаса.
Коларски занат: Израда дрвених сељачких кола и саоница.
Сарачки занат: Израда коњске опреме, попут самара и седла.

Прехрамбени, уметнички и остали занати

Пекарски занат: Традиционална припрема хлеба и пецива.
Лицидерски занат: Израда украшених колача од меденог теста, од којих је најпознатије лицидерско срце. Овај занат је уско повезан са воскарским и бомбонџијским занатом.
Наивно сликарство Словака у Србији: Иако се ради о уметности, због своје специфичности и традиције често се сврстава у уметничке занате. Центар ове уметности је село Ковачица.
Чешљарски занат: Израда чешљева од рогова животиња.

Види још

Референце

^ „Упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа”. nkns.rs. Приступљено 08. 06. 2025.
^ „Zlakusa pottery making, hand-wheel pottery making in the village of Zlakusa”. UNESCO. Приступљено 08. 06. 2025.

Спољашње везе

[1] „Упис у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа”. nkns.rs. Приступљено 08. 06. 2025.

[2] „Zlakusa pottery making, hand-wheel pottery making in the village of Zlakusa”. UNESCO. Приступљено 08. 06. 2025.

[1]

[2]